Декомпресија кичме
Декомпресија кичме (ДТК), односно спинална декомпресија подразумева истезање кичмених пршљенова на нежан начин, како би се ублажили болови узроковани компресијом ( сабијањем) кичмених пршљенова.
Начин лечења уреди
Изразито је успешна неоперативна процедура за уклањање болова и разних других тегоба узрокованих проблемима кичме.
У третману овом процедуром користи се софистицирана опрема у комбинацији с модерним столовима за тракцијску терапију.
Тракција је пасивна терапијска метода која се састоји од истезања одређених делова тела применом механичке силе. Други називи за тракцију су екстензија, дистракција и декомпресиона терапија. Декомпресиона терапија нежно истеже кичму, чиме се смањује притисак на дискове и зглобове кичме што омогућава природни процес излечења.
Декомпресиона терапија кичме има предност у примени јер је усмерена на отклањање узрока настанка проблема (врло често је тај проблем механички притисак у структурама кичме). Начин рада је јединствен. Употребом специфичне комбинације правилног положаја тела и променљивог интензитета силе постиже се главни учинак терапије: декомпресија (смањивање притиска), побољшавање циркулације, боља размена хранљивих материја и кисеоника унутар дискова из суседних пршљенова, што омогућава регенерацију диска, његово зарастање и враћање одговарајуће функције.
Тиме се постиже и појачава природни процес оздрављења диска, а како диск почиње да се регенерише, повлаче се симптоми бол и дисфункција јер престаје механички притисак на живце и корене живаца унутар спиналног канала. Декомпресиона терапија кичме такође може вратити дискус хернију назад на своје место што, заједно са повећаном исхраном диска, може обновити висину и интегритет оштећеног диска. Негативни притисак који се постиже тракцијом такође вуче просути материјал из диска назад у диск и ослобађа нерве притиска. Ово може спречити ишијас и остале симптоме нервне компресије.[1][2]
Декомпресија помаже код следећих здравствених проблема уреди
- Дискус херниа,
- дегенерација дискуса,
- полидископатија,
- бол након операције дискуса,
- повреда кичме,
- спондилоза и спондилартроза,
- Синдром фасетних зглобова (фасет синдром)
- лумбални и цервикални хронични болни синдром,
- главобоља,
- вртоглавица,
- искривљена кичма код деце,
- спортске повреде
Ток декомпресије уреди
- Пацијент удобно лежи на специјалном кревету, фиксиран специјалним каишевима преко грудног коша и струка.
- Прикључен је на компјутеризован апарат који вуче кичмени стуб одређном јачином силе.
- Трајање третмана је око 30 мин.
- За време терапије пацијент не осећа никакве болове.
- Потребно је десет терапија које се спроводе сваког дана од понедељка до петка а за викенд је пауза, а затим, поново од понедељка до петка, укупно 10 да би се постигао задовољавајући ефекат.
Досадашња клиничка испитивања су показала ефикасност ове терапије у 76 до 85% случајева са болом у кичми, првенствено код пацијената са дискус хернијом.
Референце уреди
- ^ „Декомпресиона терапија кичме за лечење дискуса без операције | Неуромедиц је прва и једина неуролошка и неурофизиолошка ординација у Нишу”. неуромедиц.рс (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 2018-03-03.
- ^ „Декомпресиона терапија кичме | Лонга Вита”. www.лонгавита.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 03. 2018. г. Приступљено 2018-03-03.