У систему древних римских валута денаријус (лат. denarius, множ. denarii) је био мали сребрњак први пут искован године 211. п. н. е. У Исусово време, почетком 1. века, један денаријус је био уобичајена радничка дневница.[1] Био је најчешћа кованица у оптицају али је с временом девалвирао све док га није замијенио антонинијан.[2]

Различите кованице денаријуса. Горњи ред слијева надесно: цца. 157. п. н. е. Римска република, цца. 73. н.е. Веспазијан, цца. 161 Марко Аурелије, цца. 194. Септимије Север;
Доњи ред слијева надесно: цца. 199. Каракала, цца. 200. Јулија Домна, цца. 219. Елагабал, цца. 236. Максимин Тракс

Денар (лат. denar) је био изворни новац од 10 аса и у време царства није никада означаван бројком. Овај новац је био сребрна новчана јединица у Римском царству све до 248. године пне.

За време Августове владавине денар је износио 1/84 римске фунте и тежио 3,89 грама, а до 64. године је био од чистог сребра. Након тога је постепено легиран бакром, а у доба владавине Каракале проценат сребра је пао за 50%. Ковао се у великим количинама све до смрти цара Гордијана III, док се касније јавqа ретко, готово појединачно, а проценат сребра у њему се постепено смањивао.[3]

Од Трајана Деција (248) па до Диоклецијана (284.) денар се није ковао, да би га касније у потпуности заменио антонинијан.

Упркос томе назив „денаријус” преживео векове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је denier назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Италијана denaro је новац код Шпанаца то је dinero итд.[4]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди