Десензитизација (медицина)

Десензитизација је смањење или уклањање негативне реакције организма на неку материју или подстицај.

Медицина

уреди

На примјер, ако особа са шећерном болешћу има лошу алергијску реакцију за узимање пуне дозе говеђег инсулина, лекар даје особи врло малу количину инсулина у почетку. Временом се дају све веће дозе, све док особа не постане толерантна на пуне дозе. Ово је један од начина навикавања тела на пуну дозу и избегавања алергијске реакције.

На ћелијском нивоу, примјена малих доза од токсина производи IgG одговор који на крају надјачава хиперсензитивност IgE одговора.[1][2] Другачији механизам је одговоран за десензитизацију на антибиотике, који се изводи током краћег временског периода од десензитизације на друге алергије. У овом облику десензитизације, пацијент се полако излаже на нивоу антибиотика који производи слабе анафилаксије. На крају поступка, пацијентови мастоцити су исцрпели њихов гранулирани садржај, а пацијент не може подлећи алергијској реакцији док ове ћелије не повратите те садржаје.

Фармакологија

уреди

У фармакологији, десензитизација је губљење одзива на продужену или повећану дозу лека.[3] Такође се назива тахифилаксија, или толеранција лека. То је један од важних аспеката дизајна лекова.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Фисцхер ЈЕ, Јохнсон ТР, Пееблес РС, Грахам БС (1999). „Ваццинатион wитх пертуссис тоxин алтерс тхе антибодy респонсе то симултанеоус респираторy сyнцyтиал вирус цхалленге”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 180 (3): 714—9. ПМИД 10438359. дои:10.1086/314947. 
  2. ^ Ципранди Г, Марсеглиа ГЛ, Тосца МА (2006). „Аллерген-специфиц иммунотхерапy: ан упдате он иммунологицал мецханисмс оф ацтион”. Моналди Арцхивес фор Цхест Дисеасе = Арцхивио Моналди пер Ле Малаттие Дел Тораце / Фондазионе Цлиница Дел Лаворо, ИРЦЦС [анд] Иституто Ди Цлиница Тисиологица Е Малаттие Аппарато Респираторио, Университà Ди Наполи, Сецондо Атенео. 65 (1): 34—7. ПМИД 16700191. 
  3. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 36—37. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  4. ^ Рицхард Ланзара. „Wхy Арен'т Другс Сафер? - Ис Ит Бецаусе Wе Неед А Фундаментал Ундерстандинг оф тхе Рецептор Респонсе?”. 

Литература

уреди