Девалвација
Девалвација (од латинског де = умањити + валео =значити, вредити је службено смањење течаја (вредности новчане јединице неке земље - валуте у односу на друге валуте, као и на злато сребро и друге стабилне вредности.[1] Девалвације проводе центалне банке (на налог влада) у тренутцима кад желе смањити дуготрајни платни дефицит у размени са иностранством. Јер се девалвацијом домаће валуте, истовремено смањују извозне цене робе из те земље, а поскупљује роба из увоза [1]- па уобичајане након радикалних девалвација - долази до уравнотежења робне размене, односно до покривености увоза извозом и стабилизације привреде. Иако то није увек тако - и свуда једнако ефикасно, уколико се ради о земљама чија економија пати темељних структурних недостатака[1]
За разлику од девалвације - ревалвација значи повећање вредности домаће валуте у односу на друге валуте и друге трајније вредности (злато, средбро, платина, дијаманти)[1], иако се на први поглед чини да је она боља од девалвације, то није тако, јер се њом смањује конкуретска способност домаће привреде, па се поновно разбуктава трговински дебалас, расте увоз и пада извоз, све до слома домаће привреде (уколико се тај тренд на време не заустави)
Девалвацију су спроводиле бројне европске земље, Италија више пута после рата, - радикална је била она на почетку 1970-их, Француска 1983, некадашња СФР Југославија практично сваких десет година (пред крај и чешће), Аргентина у пар наврата
Референце уреди
- ^ а б в г „Девалуатион | финанце”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-05.
Извори уреди
- "Девалуатион" (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. приступљено 24. 09. 2014.