Дијаграм утицаја
Дијаграм утицаја (ИД) (који се назива и дијаграм релевантности, дијаграм одлука или мрежа одлучивања) је компактан графички и математички приказ ситуације одлуке. То је генерализација Бајесове мреже,[1][2][3] у којој се могу моделовати и решавати не само проблеми вероватноће закључивања, већ и проблеми доношења одлука[4][5] (пратећи критеријум максималне очекиване корисности[6][7]).
ИД је први пут развијен средином 1970-их од стране аналитичара одлучивања са интуитивном семантиком коју је лако разумети. Сада је широко прихваћен и постаје алтернатива стаблу одлучивања које обично пати од експоненцијалног раста броја грана са сваком моделованом променљивом. ИД је директно применљив у анализи тимских одлука, јер омогућава да се непотпуно дељење информација међу члановима тима моделује и експлицитно решава. Проширења ИД-а такође налазе своју употребу у теорији игара[8][9] као алтернативно представљање стабла игре.[10][11]
Референце
уреди- ^ Руггери, Фабризио; Кенетт, Рон С.; Фалтин, Фредерицк W., ур. (2007-12-14). Енцyцлопедиа оф Статистицс ин Qуалитy анд Релиабилитy (на језику: енглески) (1 изд.). Wилеy. стр. 1. ИСБН 978-0-470-01861-3. дои:10.1002/9780470061572.еqр089.
- ^ Пеарл Ј (1994). „А Пробабилистиц Цалцулус оф Ацтионс”. Ур.: Лопез де Мантарас Р, Пооле D. УАИ'94 Процеедингс оф тхе Тентх интернатионал цонференце он Унцертаинтy ин артифициал интеллигенце. Сан Матео ЦА: Морган Кауфманн. стр. 454—462. Бибцоде:2013арXив1302.6835П. ИСБН 1-55860-332-8. арXив:1302.6835
.
- ^ Схпитсер I, Пеарл Ј (2006). „Идентифицатион оф Цондитионал Интервентионал Дистрибутионс”. Ур.: Децхтер Р, Рицхардсон ТС. Процеедингс оф тхе Тwентy-Сецонд Цонференце он Унцертаинтy ин Артифициал Интеллигенце. Цорваллис, ОР: АУАИ Пресс. стр. 437—444. арXив:1206.6876 .
- ^ Херберт Алеxандер Симон (1977). Тхе Неw Сциенце оф Манагемент Децисион. Прентице-Халл. ИСБН 978-0136161448.
- ^ Френсцх, Петер А.; Функе, Јоацхим, ур. (1995). Цомплеx проблем солвинг: тхе Еуропеан перспецтиве. Хиллсдале, Њ: Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес. ИСБН 978-0805813364. ОЦЛЦ 32131412.
- ^ „Еxпецтед Утилитy Тхеорy | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом. Приступљено 2021-04-28.
- ^ Цонте, Анна; Хеy, Јохн D.; Моффатт, Петер Г. (2011-05-01). „Миxтуре моделс оф цхоице ундер риск” (ПДФ). Јоурнал оф Ецонометрицс (на језику: енглески). 162 (1): 79—88. ИССН 0304-4076. С2ЦИД 33410487. дои:10.1016/ј.јецоном.2009.10.011.
- ^ Мyерсон, Рогер Б. (1991). Гаме Тхеорy: Аналyсис оф Цонфлицт. Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674341166.
- ^ Схаплеy, Ллоyд С.; Схубик, Мартин (1971-01-01). „Цхаптер 1, Интродуцтион, Тхе Усе оф Моделс”. Гаме Тхеорy ин Ецономицс. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2023.
- ^ Зуцкерман, Инон; Wилсон, Брандон; Нау, Дана С. (2018). „Авоидинг гаме-трее патхологy ин 2-плаyер адверсариал сеарцх”. Цомпутатионал Интеллигенце (на језику: енглески). 34 (2): 542—561. ИССН 1467-8640. С2ЦИД 46926187. дои:10.1111/цоин.12162.
- ^ Хуанг, Зисхуо; Yу, Ханг; Цху, Xиангyанг; Пенг, Зхенwеи (2018-05-01). „А новел оптимизатион модел басед он гаме трее фор мулти-енергy цонверсион сyстемс”. Енергy (на језику: енглески). 150: 109—121. ИССН 0360-5442. дои:10.1016/ј.енергy.2018.02.091.
Литература
уреди- Детwарасити, А.; Схацхтер, Р.D. (децембар 2005). „Инфлуенце диаграмс фор теам децисион аналyсис” (ПДФ). Децисион Аналyсис. 2 (4): 207—228. дои:10.1287/деца.1050.0047.
- Холтзман, Самуел (1988). Интеллигент децисион сyстемс. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-11602-1.
- Хоwард, Р.А. анд Ј.Е. Матхесон, "Инфлуенце диаграмс" (1981), ин Реадингс он тхе Принциплес анд Апплицатионс оф Децисион Аналyсис, едс. Р.А. Хоwард анд Ј.Е. Матхесон, Вол. II (1984), Менло Парк ЦА: Стратегиц Децисионс Гроуп.
- Коллер, D.; Милцх, Б. (октобар 2003). „Мулти-агент инфлуенце диаграмс фор репресентинг анд солвинг гамес” (ПДФ). Гамес анд Ецономиц Бехавиор. 45: 181—221. дои:10.1016/С0899-8256(02)00544-4.
- Пеарл, Јудеа (1988). Пробабилистиц Реасонинг ин Интеллигент Сyстемс: Нетwоркс оф Плаусибле Инференце
. Репресентатион анд Реасонинг Сериес. Сан Матео ЦА: Морган Кауфманн. ИСБН 0-934613-73-7. - Схацхтер, Р.D. (1986). „Евалуатинг инфлуенце диаграмс” (ПДФ). Оператионс Ресеарцх. 34 (6): 871—882. дои:10.1287/опре.34.6.871.[мртва веза]
- Схацхтер, Р.D. (1988). „Пробабилистиц инференце анд инфлуенце диаграмс” (ПДФ). Оператионс Ресеарцх. 36 (4): 589—604. дои:10.1287/опре.36.4.589. хдл:10338.дмлцз/135724 .[мртва веза]
- Вирине, Лев; Трумпер, Мицхаел (2008). Пројецт Децисионс: Тхе Арт анд Сциенце. Виенна ВА: Манагемент Цонцептс. ИСБН 978-1-56726-217-9.
- Пеарл, Ј. (1985). Баyесиан Нетwоркс: А Модел оф Селф-Ацтиватед Меморy фор Евидентиал Реасонинг (УЦЛА Тецхницал Репорт ЦСД-850017). Процеедингс оф тхе Севентх Аннуал Цонференце оф тхе Цогнитиве Сциенце Социетy 15–17 Април 1985. Университy оф Цалифорниа, Ирвине, ЦА. стр. 329—334. Приступљено 2010-05-01.
- Пеарл, Ј. (децембар 2005). „Инфлуенце Диаграмс — Хисторицал анд Персонал Перспецтивес” (ПДФ). Децисион Аналyсис. 2 (4): 232—4. дои:10.1287/деца.1050.0055.
