Дијаграм утицаја

Дијаграм утицаја (ИД) (који се назива и дијаграм релевантности, дијаграм одлука или мрежа одлучивања) је компактан графички и математички приказ ситуације одлуке. То је генерализација Бајесове мреже,[1][2][3] у којој се могу моделовати и решавати не само проблеми вероватноће закључивања, већ и проблеми доношења одлука[4][5] (пратећи критеријум максималне очекиване корисности[6][7]).

ИД је први пут развијен средином 1970-их од стране аналитичара одлучивања са интуитивном семантиком коју је лако разумети. Сада је широко прихваћен и постаје алтернатива стаблу одлучивања које обично пати од експоненцијалног раста броја грана са сваком моделованом променљивом. ИД је директно применљив у анализи тимских одлука, јер омогућава да се непотпуно дељење информација међу члановима тима моделује и експлицитно решава. Проширења ИД-а такође налазе своју употребу у теорији игара[8][9] као алтернативно представљање стабла игре.[10][11]

Референце

уреди
  1. ^ Руггери, Фабризио; Кенетт, Рон С.; Фалтин, Фредерицк W., ур. (2007-12-14). Енцyцлопедиа оф Статистицс ин Qуалитy анд Релиабилитy (на језику: енглески) (1 изд.). Wилеy. стр. 1. ИСБН 978-0-470-01861-3. дои:10.1002/9780470061572.еqр089. 
  2. ^ Пеарл Ј (1994). „А Пробабилистиц Цалцулус оф Ацтионс”. Ур.: Лопез де Мантарас Р, Пооле D. УАИ'94 Процеедингс оф тхе Тентх интернатионал цонференце он Унцертаинтy ин артифициал интеллигенце. Сан Матео ЦА: Морган Кауфманн. стр. 454—462. Бибцоде:2013арXив1302.6835П. ИСБН 1-55860-332-8. арXив:1302.6835 . 
  3. ^ Схпитсер I, Пеарл Ј (2006). „Идентифицатион оф Цондитионал Интервентионал Дистрибутионс”. Ур.: Децхтер Р, Рицхардсон ТС. Процеедингс оф тхе Тwентy-Сецонд Цонференце он Унцертаинтy ин Артифициал Интеллигенце. Цорваллис, ОР: АУАИ Пресс. стр. 437—444. арXив:1206.6876 . 
  4. ^ Херберт Алеxандер Симон (1977). Тхе Неw Сциенце оф Манагемент Децисион. Прентице-Халл. ИСБН 978-0136161448. 
  5. ^ Френсцх, Петер А.; Функе, Јоацхим, ур. (1995). Цомплеx проблем солвинг: тхе Еуропеан перспецтиве. Хиллсдале, Њ: Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес. ИСБН 978-0805813364. ОЦЛЦ 32131412. 
  6. ^ „Еxпецтед Утилитy Тхеорy | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом. Приступљено 2021-04-28. 
  7. ^ Цонте, Анна; Хеy, Јохн D.; Моффатт, Петер Г. (2011-05-01). „Миxтуре моделс оф цхоице ундер риск” (ПДФ). Јоурнал оф Ецонометрицс (на језику: енглески). 162 (1): 79—88. ИССН 0304-4076. С2ЦИД 33410487. дои:10.1016/ј.јецоном.2009.10.011. 
  8. ^ Мyерсон, Рогер Б. (1991). Гаме Тхеорy: Аналyсис оф Цонфлицт. Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674341166. 
  9. ^ Схаплеy, Ллоyд С.; Схубик, Мартин (1971-01-01). „Цхаптер 1, Интродуцтион, Тхе Усе оф Моделс”. Гаме Тхеорy ин Ецономицс. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2023. 
  10. ^ Зуцкерман, Инон; Wилсон, Брандон; Нау, Дана С. (2018). „Авоидинг гаме-трее патхологy ин 2-плаyер адверсариал сеарцх”. Цомпутатионал Интеллигенце (на језику: енглески). 34 (2): 542—561. ИССН 1467-8640. С2ЦИД 46926187. дои:10.1111/цоин.12162. 
  11. ^ Хуанг, Зисхуо; Yу, Ханг; Цху, Xиангyанг; Пенг, Зхенwеи (2018-05-01). „А новел оптимизатион модел басед он гаме трее фор мулти-енергy цонверсион сyстемс”. Енергy (на језику: енглески). 150: 109—121. ИССН 0360-5442. дои:10.1016/ј.енергy.2018.02.091. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди