Дива Грабовчева или Дива Грабовац (Варвара, Прозор - † Кеџара,[2] планина Вран, БиХ, око 1680.[3]) била је мученица католичке вјере, дјевица из Варваре.[4]

Скулптура Диве Грабовчеве, Кеџара на планини Вран. На споменику је натпис: Зло у мраку има очи, али на свјетлу ослијепи. Диви, дару свјетла, Рама 1998[1]

Поријекло уреди

Андрија Качић Миошић у књизи Разговор угодни народа словинскога у дијелу под насловом Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу, о породици Грабовчевој наводи податак да су старином Херцеговци, рода господскога од кнеза, великог бана и витеза Лазара Грабљановића. [5] Кнез Лазар Хребељановић је био српски кнез и обласни господар, а Миошић га наводи као Грабљановића. Назив родног мјеста Диве Грабовчеве, Варвара указује на православну традицију,[6] јер се у католичкој традицији ова светитељка назива Барбара.[7]

Живот уреди

Дива Грабовчева била је дјевојка католичке вјере, која је живјела у 17. вијеку у вријеме турске владавине. Млади Тахир-бег Копчић из Купреса свакако је хтјео имати Диву за жену. Лијепо ју је запросио, када је имала двадесетак година, али она је одбила уз сагласност своје породице. Затим је бег послао своје помоћнике, да испросе Диву у његово име. Пронашли су је на паши са стадом оваца. Она је поновно одбила и чврсто је била при својој одлуци и побјегла у планине. Тахир-бег Копчић је тада поновно дошао, нашао је, напао и убио ножем. Сахрањена је на Вран планини, испред Кеџаре у близини Прозора. Гроб је означен. Од тога времена до данас бројни поклоници долазе јој на гроб и исказују поштовање. Постављен је споменик, рад скулптора Кузме Ковачића, 1998. године. Сваке се године на прву недјељу у јулу слави дан њеног мучеништва, када се служи миса и присуствује више хиљада људи. Др. Ћиро Трухелка објавио је књигу о Диви и њеном гробу, Дјевојачки гроб: легенда из босанске прошлости. Марко Перковић - Томпсон је на албуму Било једном у Хрватској из 2006. године, снимио пјесму „Дива Грабовчева” у којој пјева о њеној трагичној судбини. У документарном филму Миљенка Карачића из 2012. године Дивин крик с Врана, фра Томислав Брковић, гвардијан фрањевачког самостана Шћит-Рама говори да су се рамски фратри противили ходочашћу на Дивин гроб и да кронике самостана не спомињу Дивину мученичку смрт. Спомен на њу је сачувао локални народ из генерације у генерацију. Фра Јероним Владић тај обичај је називао дивљим култом. У драмском дијелу документарног филма Дивини родитељи се наводе као Лука и Луца и католичке су вјере, а Џафер-бег Копчић и његова жена, родитељи заљубљеног Тахир-бега, су се противли браку, јер је дјевојка Влахиња.

Спомен уреди

Прозор-Рама и Посушје имају улице именоване по Диви Грабовчевој, Загреб има један студентски дом по њој назван,[8] прва хрватска опера у БиХ зове се Дива Грабовчева, у чијем премијерном извођењу је учествовало око 155 људи, од чега 115 пјевача, а први пут изведена је 2016. у препуној дворани Хрватског дома херцега светог Саве, Стјепана Косаче у Мостару.[9] Опера која је настала по легенди о Диви Грабовчевој, музичко-сценско је дјело у четрнаест слика и четири чина. Аутор музике је дон Драган Филиповић, стихове (либрето) је написао фра Анте Марић, док аранжмане потписује Федор Вртачник. Снимљен је и филм Дивин крик с Врана аутора Миљенка Карачића који је добио на 15. ИТФ’ЦРО 2012. – Међународном фестивалу туристичког филма посебно признање за квалитетну редатељску и сценаристичку причу о давним збивањима на том локалитету, у функцији очувања баштине и даљњег развоја ходочасничког туризма".[10][11] Ћиро Трухелка аутор је књиге Дјевојачки гроб: легенда из босанске прошлости.[12]

Референце уреди

  1. ^ Кеџара – гроб Диве Грабовчеве. 
  2. ^ Дивин дан - Кеџара 2014., текст: Мирела Тучић, рама-прозор.инфо, 6. јула 2014., приступљено 26. јануара 2017.
  3. ^ Стјепан Разум, зц, Календар хрватских мученика, стр. 7. (Објављено у: Марулић. Загреб, 47./2014., бр. 5-6 (261), рујан-просинац 2014., стр. 219-235.), приступљено 26. јануара 2017.
  4. ^ Најава: У недјељу 05.07. Мисно славље на гробу Диве Грабовчеве на Кеџари Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2015), Растимо у Господину, приступљено 17. октобра 2015.
  5. ^ Качић Миошић, Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу, Андрија (1756). Разговор угодни народа словинскога. 
  6. ^ Света великомученица Варвара. Архивирано из оригинала 08. 07. 2018. г. Приступљено 18. 04. 2020. 
  7. ^ Света Барбара. 
  8. ^ Студентски дом Дива Грабовчева Загреб Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2018), приступљено 4. фебруара 2018.
  9. ^ У Мостару изведена ”Дива Грабовчева”: Прва хрватска опера у БиХ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2018), приступљено 4. фебруара 2018.
  10. ^ Награђен "Дивин крик с Врана" Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2020), вијести.хрт.хр, 19. октобра 2012., приступљено 26. јануара 2017.
  11. ^ Лик Диве Грабовчеве као бренд вјерског туризма, блидиње.нет, 10. јануара 2015., (у интернет архиви арцхиве.орг 8. децембра 2015.), приступљено 26. јануара 2017.
  12. ^ Легенда о Диви Грабовчевој, приступљено 4. фебруара 2018.