Добривоје Стошовић

Добривоје Стошовић (Брус, 1894 — Београд, 20. септембар 1957) био је економиста и политичар. Био је министар просвете у периоду 24.јун 1935 - 4. октобар 1937, министар грађевина 1937, 1938. и министар шума и руда 1938. и 1939.

Добривоје Стошовић

Живот

Рођен је 1894. у Брусу. Основну школу завршио у варошици Блаце код Прокупља, а седми разред Богословије „Свети Сава“ у Београду завршио је са одличним успехом 1911-12. На Универзитетима у Лондону и Кембриџу студирао је права и финансијско-економске науке које је дипломирао 1922. Радио је као секретар и шеф одсека Министарства финансија, где је остао до оснивања Привилеговане Аграрне банке. У њој је био главни секретар 1929, а 1931. директор и генерални директор све до 1935. На изборима 1935. у прокупачком срезу изабран је за народног посланика. У кабинету Милана Стојадиновића заузимао је место министра просвете од 1935. до 1937. Био је министар грађевина 1937, 1938. и министар шума и руда 1938. и 1939.

Као министар просвете залагао се за постављање основне школе на „сигурне основе“, као и за осигурање реалних материјалних потреба школа за отварање довољног броја основних школа, продужење трајања школовања са 4 на 8 година, за савремену реорганизацију метода наставе, јер „голо саопштавање знања треба заменити радно активно наставом“. Залагао се за реформу учитељског образовања и за формирање учитељског кадра којем је требало, поред општог образовања, дати и специјална знања из пољопривреде, која би примењивали у Продужним основним школама. У прво време, учитељске школе у Неготину и Ужицу, због близине државних имања, биле су обухваћене овом реформом. Одлучио је да се по једна основна школа у сваком бановинском месту претвори у огледну школу да би се на тај начин у свим крајевима „успоставили расадници новог начина школског рада, обзиром да су постигнути изузетни резултати у огледној школи Краља Александра Првог у Београду“.

Донео је нове Уредбе са законском снагом о Високој уметничкој академији и Средњој школи за примењену уметност, о Музичкој академији и Средњој музичкој школи у Београду 31. марта 1937, Економско комерцијалној високој школи у Београду 31. марта 1937, о Домаћичким школама (Учитељско домаћичка школа, школа за домаћице, течајеви за домаћице) 31. марта 1937. Уредбу о уређењу Министарства просвете донео је 31. марта 1937. Одлуком од 16. марта 1937. отворена је домаћичка школа у месту Блаце, Срез Прокупачки. На основу Закона о Универзитетима 26. децембра 1936. прописао је Уредбу Медицинских факултета Универзитета у Београду, Загребу и Љубљани. Овом Уредбом извршена је унификација медицинске наставе на сва три медицинска факултета.

Бавио се новинарством и као изузетан финансијски стручњак поклањао је посебну пажњу привредним и финансијским проблемима. Уређивао је Београдску економску ревију која је излазила на француском и енглеском језику. Уређивао је Годишњак Краљевине СХС који је публикован у Лондону. Објавио је велики број стручних радова у домаћим и страним финансијско-економским часописима.

Умро је 20. септембра 1957. у Београду.

Литература

• Ч.M. Митриновић, Сенат и Народна скупштина, Биографије народних посланика
• Извештај богословије Свети Сава у Београду за шк. 1910-1912
• Народна Просвета, Орган Југословенског Учитељског Удружења 1935. 1937.
• Педагошка Југославија 1918 -1938, Београд 1939.