Википедија

Добробит животиња

Добробит животиња је комплексно питање које има своју научну, етичку, економску, културну, социјалну, религијску и политичку димензију.[1] Брига о добробити животиња је заснована на уверењу да су животиње осећајна бића и да је због тога важно обратити пажњу на то да ли се налазе у добром стању или пате, посебно када о њима брину људи.[2]

Брига о добробити животиња укључује разматрање начина на које се животиње држе (као кућни љубимци, у зоо-вртовима, на фармама, у циркусима...), затим начине на које се врши клање животиња ради исхране, користе животиње у научним истраживањима, као и начине на које људске активности утичу на добробит и опстанак дивљих врста.

Добробит животиња подразумева физичко и психичко стање животиње, у односу на услове у којима она живи и умире. Животиња се налази у добром стању добробити када је здрава, ухрањена, безбедна, у стању да испољи понашања важна за њено физичко и ментално стање, ако јој је удобно и када не пати услед непријатних стања каква су бол, страх и стрес.

Добро стање добробити подразумева превенцију болести и адекватну ветеринарску негу, обезбеђивање склоништа, исхрану, стимулативно и безбедно окружење, хумано поступање и хумано клање или лишавање живота.

Добробит животиња се односи на стање животиње, а поступање са животињом је описано другим појмовима, као што су брига о животињама и узгој животиња.[3]

У Србији, добробит животиња је дефинисана као обезбеђивање услова у којима животиња може да остварује своје физиолошке и друге потребе својствене врсти, као што су исхрана и напајање, простор за смештај, физичка, психичка и термичка удобност, сигурност, испољавање основних облика понашања, социјални контакт са животињама исте врсте, одсуство непријатних искустава као што су бол, патња, страх, стрес, болести и повреде.

Закон о добробити животиња уређује добробит животиња које могу да осете бол, патњу, страх и стрес и то: животиња које се користе у производне сврхе, животиња које се користе у научноистраживачке, биомедицинске и образовне сврхе, животиња које се користе за изложбе, такмичења, приредбе и друге облике јавног приказивања, животиње за рад и службене животиње, кућне љубимце, напуштене и изгубљене животиње и дивље животиње у заточеништву.[4]

Историја законодавства у области добробити животиња уреди

Први закони у вези са животињама на свету, донети су у Ирској захваљујући Томасу Вентворту и ирском Парламенту. Током 1635. године, ирски Парламент је донео “Закон против повлачења за реп и скидања вуне са живих оваца”.

Од 1822. године, када је ирски члан парламента Ричард Мартин изнео Парламенту „Закон о окрутном третирању стоке 1822“ који је понудио заштиту од окрутности за стоку, коње и овце, покрет за добробит животиња је активиран у Енглеској. Мартин је био један од оснивача прве организације за добробит животиња у свету – Удружења за спречавање суровости према животињама (СПЦА), основане 1824. године. Краљица Викторија је друштву дала свој благослов и тако је оно постало Краљевско удружење за спречавање суровости према животињама (РСПЦА). Користећи донације чланова, удружење је запослило читаву мрежу инспектора, чији је посао био да идентификују насилнике, прикупе доказе и пријаве надлежнима случајеве окрутног поступања према животињама. Ипак, свеобухватна законодавна заштита животиња у Уједињеном краљевству, уследила је тек у 19. веку. Један од првих националних закона за заштиту животиња био је „Закон о окрутности према животињама 1835“, а уследио је и „Закон о заштити животиња" 1911. године.

У Сједињеним Америчким Државама, добробит животиња је постало значајно питање у 17. веку и односило се на поступање према животињама у областима као што су пољопривреда, лов, медицинска истраживања и однос према домаћим животињама. Први прописи су били донети да би се спречила “тиранија и окрутност” према домаћим животињама и били су укључени у Тело слободе Масачусетса, 1641. године. Први федерални закон у САД који је посвећен добробити животиња био је  Закон о хуманим методама клања, донет 1958. године. Овај закон је прописао да животиње “морају постати неосетљиве на бол пре него што су оковане, бачене или исечене” и утврдио адекватне методе за клање за сваку врсту. У Њујорку је 1866. године основано и прво удружење за заштиту животиња на западној хемисфери, "Америчко удружење за спречавање окрутности према животињама".[5][6]

Прво удружење за добробит животиња у Немачкој, основао је немачки министар Алберт Кнап 1837. године.[7] До 1871. све немачке државе, осим Либека имају законе који спречавају злостављање животиња.[8] У периоду од 1878. до 1880. године у Немачкој расте покрет антививисекциониста, посвећених заустављању коришћења живих животиња у огледима.

У Француској, 1764. године филозоф Волтер је написао “Звери”, кратак есеј у коме пориче механистички поглед на животиње. [9]1850. године, у Француској је донет закон који инкриминише јавно злостављање животиња, а 1976. године Закон о добробити животиња који препознаје да су (домаће) животиње осећајна бића и захтева да се када год је могуће, у огледима уместо животиња користе алтернативе.[10]

Србија: Друштво за заштиту животиња у Београду је основано још 1906.[11] У 1936. је било предвиђено кажњавање мучења животиња.[12]

Добробит свих животиња чији опстанак непосредно зависи од човека, у Србији је први пут свеобухватно регулисана 2009. године, када је након девет година кампање “Закон решава хаос”, коју је водила Организација за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА), коначно усвојен Закон о добробити животиња Републике Србије.

Настанак "Пет слобода" уреди

Значајан напредак у области добробити животиња је постигнут тек у касном 20. веку.[13] Током 1965. године, влада Уједињеног Краљевства спровела је истрагу коју је предводио професор Роџер Брамбел – о добробити фармских животиња које се држе у интензивном узгоју. Ово се догодило делом као одговор на питања која је Рут Харисон покренула 1964. године у књизи „Животињске машине“. На основу извештаја професора Брамбела, влада Уједињеног краљевства је 1967. године успоставила Саветодавни комитет за добробит фармских животиња, који је 1979. године постао Савет за добробит фармских животиња. Прве смернице Комитета подразумевале су да животињама треба слобода да „устану, легну, окрену се и протегну се“. Ове смернице су касније додатно разрађене, а данас су познате као „Пет слобода“ и уграђене у основе свих међународних и националних прописа који се односе на добробит животиња.[14]

Универзална декларација о добробити животиња уреди

Универзална декларација о добробити животиња представља предлог међувладиног споразума чији је циљ да препозна да су животиње осећајна бића, ради на превенцији окрутности и смањењу патње животиња, односно да промовише стандарде добробити животиња.[15] Предложено је да Уједињене Нације усвоје Универзалну декларацију о добробити животиња, као необавезујућ сет принципа за државе чланице. То би означило универзално признање људи и нација да су животиње осећајна бића и да је дужност и обавеза човека да о њима брине. Ови принципи су створени тако да омогуће владама држава да унапреде законодавство и иницијативе које се баве заштитом животиња.

Универзална декларација о добробити животиња је настала 2000. године од стране групе организација за добробит животиња: Светског удружења за заштиту животиња, Британског краљевског удружења за спречавање суровости према животињама, Међународног фонда за добробит животиња, Хуманог друштва Сједињених америчких држава и удружења “Цомпассион ин Wорлд Фарминг ”.[16] 2007. године, Светска здравствена организација животиња је подржала Декларацију, као и Федерација ветеринара Европе[17] док је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација, подржала Декларацију 2009. године. У Србији је Влада Републике Србије након кампање Организације за поштовање и бригу животиња (ОРЦА), спроведене 2009. године, званично подржала иницијативу за усвајање Унивезалне декларације о добробити животиња при Генералној скупштини Организације Уједињених нација.[18]

Водећи принципи добробити животиња уреди

Водећи принципи добробити животиња су концепти “Пет слобода” и “3Р правило”, који су међународно признати и део су међународних и националних регулатива које се односе на добробит животиња.

Концепт „Пет слобода“ представља пет аспеката добробити животиња које непосредно зависе од човека и може послужити као користан водич за процену стања добробити животиње, било да је у питању животиња на фарми, кућни љубимац, лабораторијски миш или дивља животиња у зоо врту. Пет слобода су формулисане на следећи начин:[19]

  1. Слобода од глади и жеђи кроз обезбеђивање довољних количина квалитетне хране и свеже воде
  2. Слобода од неудобности кроз обезбеђивање одговоарајућег окружења укључујући заклон и удобно место за одмор
  3. Слобода од бола, повреда и болести кроз обезбеђивање брзе и адекватне ветеринарске неге и превентивне здравствене заштите
  4. Слобода испољавања основних облика понашања, кроз обезбеђивање довољно простора, одговарајућих објеката за држање животиња и одговарајућег друштва животиња исте врсте
  5. Слобода од стаха и стреса, кроз обезбеђивање услова и поступака који не доводе до менталне патње.

"3Р правило” представља водећи принцип за етичко корићење животиња у науци. Концепт је настао 1959. године, захваљујући зоологу Вилијему Раселу и микробиологу Рексу Бурчу.[20] Овај концепт означава:

  •        смањење (енг. “Редуцтион”) броја животиња које се користе у огледима;
  •        усавршавање (енг. “Рефинемент”) огледних процедура тако да се смањи бол, патњу и стрес коју осећа животиња током спровођења огледа и унапреди њена добробит;
  •        замену (енг. “Реплацемент”) огледних животиња неанималним техникама и методама.

“3Р правило” има ширу примену од једноставног подстицања коришћења алтернатива уместо животиња у огледима. Циљ “3Р правила” је да унапреди добробит животиња и научни квалитет огледа у ситуацијама где коришћење животиња није могуће избећи. У многим земљама, укључујући и Србију, “3Р правило” је укључено у националне законе који регулишу коришћење животиња.

Наука о добробити животиња уреди

Добробит животиња је научна категорија и може да се измери.

Наука о добробити животиња представља научно истраживање добробити животиња које се користе као кућни љубимци, затим добробити огледних животиња, фармских животиња и дивљих животиња у заточеништву. Иако је добробит животиња концепт од ширег друштвеног интереса више хиљада година, истраживање добробити животиња користећи научне методе је развијено релативно скоро.

Наука о добробити животиња се може посматрати као процена добробити животиња. Сматра се да је прва публикација која укључује појам “процена” прилог Вилиама Хомана Торпеа под називом “Процена бола и патње код животиња”, настао 1965. године.[21] Двадесет година касније, Мортон и Грифитс су написали веома  утицајан рад о процени бола и стреса код лабораторијских животиња.[22]

Наука о добробити животиња користи различите мере или индикаторе који могу бити засновани на физиологији или понашању животиња. Поједине мере добробити животиња укључују процену степена оштећења функције услед повреде, болести или потхрањености. Друге мере обезбеђују информације о потребама животиње и афективним стањима попут глади, жеђи и страха, често мерећи јачину преференција, мотивације и аверзија код животиње. Неке мере процењују физиолошке, имунолошке и промене у понашању које животиње показују као одговор на различите изазове. Ове мере могу да воде стварању критеријума и индикатора који могу помоћи у евалуацији начина на који различите методе држања животиња могу да утичу на њихову добробит.[23]

2003. године, настали су први обриси циљева и приступа онога што је постао највеће постигнуће интегрисаног истраживања добробити животиња у Европи спроведено до сада. “Wелфаре Qуалитy” био је истраживачки пројекат, финансиран од стране Европске уније. Његова реализација је почела 2004. године у партнерству са 40 институција и организација у Европи (касније и Америци). Циљ пројекта је био да успостави систем за процену добробити живине, свиња и говеда (касније и других врста) на фарми и у кланици, који је поуздан и базиран на науци.[24] Током спровођења овог пројекта, истраживачи су препознали да је најбољи начин процене добробити кроз посматрање самих животиња. За сваку врсту фармских животиња, развијено је 30-50 различитих мера заснованих на посматрању животиња које су коришћење за верификацију 12 различитих критеријума за фарме и кланице.[25]

С обзиром да је првобитно настао систем који је подразумевао читав један дан употребљен за процену мера на једној фарми, појавила се потреба за применом практичнијег приступа. “Ассуреwел” је био пројекат сарадње између Британског краљевског удружења за спречавање суровости према животињама, Удружења за заштиту земљишта и Универзитета у Бристолу који је трајао шест година (2010-2016) са циљем да развије практичан систем процене добробити животиња на фарми који се може користити у фармским сертификационим шемама.[26]

У Србији, прво национално истраживање добробити фармских животиња засновано на методологији насталој кроз “Wелфаре Qуалитy” и “Ассуреwел” пројекте, спровела је Организација за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА) 2012. године, посетом 350 фарми свиња, говеда, бројлера и оваца у Србији. На основу ових искустава, ОРЦА је током 2014. године, организовала обуке ветеринарских инспектора за процену добробити фармских животиња. Кроз примену ове методологије пренете из ЕУ, надлежне службе данас могу објективно да процене да ли се животиње гаје у складу са минималним законским стандардима. Као део ових обука, развијени су протоколи за процену добробити животиња на фармама, који су 2015. године и званично усвојени од стране Управе за ветерину Министарства пољопривреде. Данас је Србија прва земља у Европи где је надлежна државна институција усвојила ову методологију процене добробити животиња.[27]

Активизам у области добробити животиња уреди

Постоје многобројни начини на које се организације баве темом добробити животиња:

1. Унапређивање политика и прописа у области добробити животиња. Циљеви унапређења прописа могу бити многобројни: ограничавање или забрана одређених активности које укључују животиње (нпр. коришћења животиња у циркусима или забрана убијања животиња ради производње крзна), забрана коришћења одређених метода производње (нпр. кавезног система гајења кока носиља), бољи стандарди држања дивљих животиња у заточеништву и друго.

2. Образовање и васпитање о добробити животиња. Један од најбољих начина на који се може створити култура поштовања и одговорног односа према животињама, природи и људима, јесте путем образовања и васпитања о добробити животиња. Образовање и васпитање о добробити животиња доприноси стварању чланова друштва који негују одговорност, саосећајни однос према животињама и људима и брину о потребама других. У циљу образовања и васпитања о добробити животиња, организације спроводе различите активности за децу, попут радионица, игара, акција, ликовних и литерарних конкурса и слично.

3. Јавно заступање. Јавно заступање је кључни алат који организације цивилног друштва користе да би оствариле жељене друштвене промене. То је планирана акција усмерена на промену закона, политика, односно уверења, ставова и понашања грађана у циљу постизања неке друштвене промене. Да би постигле ове циљеве организације воде кампање јавног заступања. Пример је кампања за усвајање Универзалне декларације о добробити животиња.[28] У Србији, као резултат кампање јавног заступања коју је спровела ОРЦА, 2019. године су повећане казне за злостављаче животиња.[29]

4. Коришћење медија. У намери да се изазове промена у друштву, попут промене односа према животињама, медији представљају најефективнији начин за ширење поруке, јер обликују мишљење јавности. Коришћење медија је један од најважнијих алата за постизање циљева јавне кампање јер се тако могу мотивисати и активирати подржаваоци. Како би имале успешну сарадњу са медијима организације израђују медијске стратегије, успостављају и одржавају контакте са новинарима, пишу саопштења за медије и имају вештине потребне за добар јавни наступ.[30] Поред класичних медија, попут телевизије и новина, данас се све више пажње посвећује друштвеним мрежема.

5. Збрињавање животиња. Многе организације виде збрињавање животиња и отварање прихватилишта као најхитнију потребу заједнице, нарочито у срединама где постоји велики број напуштених животиња, као што је то случај у Србији. Организације прихватају напуштене, повређене или изнемогле животиње, најчешће псе и мачке, које затим лече, стерилишу, вакцинишу, удомљавају или трајно збрињавају у прихватилишту. Поред прихватилишта за псе и мачке, организације отварају прихватилишта за збрињавање домаћих животиња или повређених дивљих животиња које након опоравка пуштају назад у дивљину.

Сродни концепти уреди

Поред концепта добробити животиња постоје концепти права животиња и ослобођења животиња.

Права животиња представљају концепт који подразумева уверење да животиње имају право да не буду експлоатисане за људске потребе, те да све животиње имају право да се према њима односимо са поштовањем, право на телесни интегритет и право на слободу кретања. [31]Према концепту права животиња, основни интереси животиња попут избегавања патње, треба да буду узети у обзир на исти начин као код људских бића.[31]

Ослобођење животиња представља концепт потпуног престанка експлоатације животиња и окрутног понашања људи према животињама. Овај концепт је посвећен унапређењу интереса и права животиња и заговарају га теоретичари и активисти чији су погледи и деловања у распону од умерених, до радикалних.

Концепт права животиња и концепт ослобађања животиња се често поистовећују у литератури. У својој књизи “Ослобођање животиња: нова етика понашања према животињама”, аустралијски филозоф Питер Сингер користи појам “покрет за ослобађање животиња”, како би изнео своје идеје.[32] Концепт права животиња и концепт ослобођења животиња слични су по томе што човек не треба да користи животиње и да животиње не треба да буду људско власништво.[33] За разлику од концепта права животиња који ставља фокус само на чињеницу да животиње имају права концепт ослобађања животиња представља најрадикалнији концепт и налаже да човек никако не сме да користи животиње.

Референце уреди

  1. ^ „Абоут Анимал wелфаре: ОИЕ - Wорлд Органисатион фор Анимал Хеалтх”. www.оие.инт (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-20. 
  2. ^ „Wаyбацк Мацхине” (ПДФ). wеб.арцхиве.орг. 2012-02-27. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 2019-06-28. 
  3. ^ Wорлд органисатион фор анимал хеалтх (2016). Террестриал Анимал Хеалтх Цоде, Франце, ОИЕ
  4. ^ „Закон о добробити животиња”. www.параграф.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-12. 
  5. ^ „хоме”. Дог, Цат, Пет Адоптион, Анимал Схелтер ин Буффало (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-28. 
  6. ^ „Хисторy оф тхе АСПЦА”. АСПЦА (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-28. 
  7. ^ Росцхер, Миеке. „Тиерсцхутз- унд Тиеррецхтсбеwегунг - еин хисторисцхер Абрисс | АПуЗ”. бпб.де (на језику: немачки). Приступљено 2019-06-30. 
  8. ^ Улрицх Трохлер; Андреас-Холгер Маехле (1990). "Анти-вивисецтион ин 19тх центурy Германy анд Сwитзерланд: Мотивес анд Метходс". Ин Ницолаас А. Рупке (ед.). Вивисецтион ин Хисторицал Перспецтиве. Бецкенхам, Кент: Цроом Хелм, Лтд.
  9. ^ Раyмонд Гирауд. "Роуссеау анд Волтаире: Тхе Енлигхтенмент анд Анимал Ригхтс". приступљено 30.6.2019.
  10. ^ „Франце | Wорлд Анимал Протецтион”. апи.wорлданималпротецтион.орг. Приступљено 2019-06-30. 
  11. ^ "Политика", 8. јун 1936
  12. ^ "Време", 14. нов. 1936
  13. ^ Пхиллипс 2009. п 56
  14. ^ „Фарм Анимал Wелфаре Цоунцил - 5 Фреедомс”. wеб.арцхиве.орг. 2013-10-05. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 2019-06-30. 
  15. ^ Универсал Децларатион он Анимал Wелфаре (Тхис ис тхе 2005 драфт версион. Сее референце то а неwер 2011 версион ин тхе хисторy сецтион. Ноте тхат ас ат Јуне 2012 тхис ис стилл а драфт пропосал, нот ан интернатионал треатy ин форце. )
  16. ^ ХСИ Суппортс "Анималс Маттер то Ме" Цампаигн фром ХСУС wебсите, приступљено 26.6.2019.
  17. ^ „Бацк а Универсал Децларатион он Анимал Wелфаре”. Wорлд Анимал Протецтион Интернатионал (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-30. 
  18. ^ „Прописи”. ОРЦА. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 2019-06-30. 
  19. ^ Фиве Фреедомс". Фарм Анимал Wелфаре Цоунцил / Фарм Анимал Wелфаре Цоммиттее. Арцхивед фром тхе оригинал он 2012-10-07.
  20. ^ Русселл, W.M.С. анд Бурцх, Р.L., (1959). Тхе Принциплес оф Хумане Еxпериментал Тецхниqуе, Метхуен, Лондон. ISBN 0900767782 [1]
  21. ^ Тхорпе, W.Х., (1965). Тхе ассессмент оф паин анд дистресс ин анималс. Аппендиx III ин тхе репорт оф тхе тецхницал цоммиттее то енqуире инто тхе wелфаре оф анималс кепт ундер интенсиве хусбандрy цондитионс, Ф.W.Р. Брамбелл (цхаирман). Х.M.С.О., Лондон
  22. ^ Гриффитхс, П. Х.; Мортон, D. Б. (1985-04-20). „Гуиделинес он тхе рецогнитион оф паин, дистресс анд дисцомфорт ин еxпериментал анималс анд ан хyпотхесис фор ассессмент”. Ветеринарy Рецорд (на језику: енглески). 116 (16): 431—436. ИССН 0042-4900. ПМИД 3923690. дои:10.1136/вр.116.16.431. Архивирано из оригинала 01. 07. 2019. г. Приступљено 01. 07. 2019. 
  23. ^ „Аццесс онлине: ОИЕ - Wорлд Органисатион фор Анимал Хеалтх”. www.оие.инт (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-01. 
  24. ^ Х. Ј. Блокхуис, I. Веиссиер, M. Миеле & Б. Јонес (2010). Тхе Wелфаре Qуалитy Пројецт анд Беyонд: Сафегуардинг Фарм Анимал Wелл-Беинг.
  25. ^ http://www.welfarequality.net/media/1043/fact_sheet_towards_a_welfare_quality_assessment_system_-_english.pdf
  26. ^ „Абоут АссуреWел : АссуреWел”. www.ассуреwел.орг. Архивирано из оригинала 01. 07. 2019. г. Приступљено 2019-07-01. 
  27. ^ „Пројекат "Добробит за све"”. ОРЦА. 2016-03-13. Архивирано из оригинала 01. 07. 2019. г. Приступљено 2019-07-01. 
  28. ^ „Бацк а Универсал Децларатион он Анимал Wелфаре”. Wорлд Анимал Протецтион Интернатионал (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-01. 
  29. ^ „Успели смо: Веће казне за злостављаче животиња”. ОРЦА. 2019-04-23. Приступљено 2019-07-01. 
  30. ^ „Неw пресидент фор WСПА”. Ветеринарy Рецорд. 158 (24): 810—810. 2006-06-17. ИССН 0042-4900. дои:10.1136/вр.158.24.810. 
  31. ^ а б Скарсауне, Оскар, 1.Апол. 31фф, Брилл, стр. 139—164, ИСБН 9789004266674, Приступљено 2019-07-01 
  32. ^ Турнер, Дерек (2012). „"Енвиронментал Етхицс: Реадингс ин Тхеорy анд Апплицатион," 6тх едитион, ед. Лоуис П. Појман анд Паул Појман”. Теацхинг Пхилосопхy. 35 (4): 448—451. ИССН 0145-5788. дои:10.5840/теацхпхил201235452. 
  33. ^ Сцхерер, D. (1985-03-01). „Тхе Цасе фор Анимал Ригхтс Бy Том Реган. (Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс, 1983. xвии + 425 пп. Нотес анд индеx. $24.95)”. Енвиронментал Хисторy Ревиеw. 9 (1): 77—78. ИССН 1053-4180. дои:10.2307/3984121. 

Види уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dobrobit_životinja&oldid=26739445”