Википедија

Друштвени капитал

Друштвени капитал представља друштвено-економски концепт са бројним дефиницијама које су засноване на вредностима друштвених мрежа.

Друштвени капитал је релативно нов концепт у друштвеним наукама којим се изражује способност припадника једне заједнице или групе да колективно делују ради остварења својих заједничких циљева

Друштвени капитал једног друштва укључује институције, односе, ставове и вредности које управљају међуљудским интеракцијама и доприносе привредном и друштвеном развоју. У истраживањима је ретко дефинисан јасно и недвосмислено. Повећање комплексности и несигурности пословног окружења довело је крајем деведесетих година 20.века до већег интересовања економиста, социолога и психолога за концепт поверења.

Поверење као важан елемент друштвеног капитала уреди

 
Барбер

Појам поверење у друштвеном капиталу, економисти су дифинисали на различите начине. Економиста Барбер[1] издваја три типа очекивања понашања других људи:

  • оцекивање истрајности и испуњења природног и моралног друштвеног поретка;
  • очекивање техничке компетентности оних који су са нама укључени у неку пословну активност;
  • очекивање да ће пословни партнери у интеракцији испунити њихове обавезе и да је њихова дужност у одређеним ситуацијама да интерес других поставе испред властитог.

Поверење је један од најважнијих елемената свих трансакција. Ипак, идеални тржишни модел не узима у обзир поштење агената. Поверење у неку особу стичемо на основу познавања њених склоности, вештина, могућих опција и њихових последица. Дугорочно посматрано, постоји један изузетно вазан елемент за поверење, а то је репутација или пословни углед.

Према Мари Сако[2], треба правити разлику између:

  1. поверења у нечију способност;
  2. поверења у нечије намере;
  3. уговорно поверење;
  4. добровољно поверење;
  5. интерперсонално поверење;
  6. институционално поверење;

Френсис Фукујама (утицај поверења на обликовање економских перформанси предузећа и државе). Дефинише поверење као очекивање регуларног, часног и кооперативног понашања. Две групе земаља:

  1. Земље са ниским нивоем поверења (Кина, Италија, Француска, Кореја)
  2. Земље са високим нивоем поверења (Јапан и Немачка)

Анализирајучи ниво поверења у САД, Фукујама запажа да се у овој земљи неговао индивидуализам, а истовремено су се развијале хијерархијске корпорације. Ове корпорације су наговештај савремених приватних пословних организација које су важан фактор за одржавање и развијање друштвеног поверења. Озбиљан недостатак Фукујаминог дела је одсуство метричког плана за мерење друштвеног поверења.

Како мерити поверење уреди

Две врсте метода:

  1. Квантитативне методе (теорија игара, упитници, интервју, Ликертове скале и статистички метод);
  2. Квалитативне методе (дубински интервју и студије случаја)

Интересантна метода мерења поверења је посебно употреба Ликертових скала (петостепених, седмостепених или десетостепених). То су биполарне скале на којима је најчешће понуђено 5-7 одговора у распону од јаког неслагања до изузетног слагања са неким ставом.

1 Волим сазнати више о себи 1 2 3 4 5
2 Знам свирати неки музички инструмент 1 2 3 4 5
3 Најлакше ми је решити неке проблеме када радим нешто физички 1 2 3 4 5
4 Често ми се врти песма у глави 1 2 3 4 5
5 Планирање будзета и управљање новцем иде ми лако 1 2 3 4 5
6 Лако измишљам приче 1 2 3 4 5
7 Одувек сам био/ла спретан/а (у трчању, скакању и слично) 1 2 3 4 5

Када је реч о пословном поверењу могу бити вреднована следећа питања:

  • Важност добијања информација од субјеката изван фирме;
  • Заједничка улагања;
  • Односи са снабдевачима и потрошачима;
  • Друштвени контакти са пријатељима и породицом;
  • Чланство у професионалним телима (нпр. у привредној комори).

Теорије о друштвеном капиталу уреди

У периоду 1986-1995 образоване су четири основне теорије о друштвеном капиталу:

  1. Бурдиеова[3]
  2. Колманова[4]
  3. Патнамова
  4. Фукујамина

Бурдиеова теорија уреди

Разликују се четири форме капитала: економски, културни, симболички и друштвени. Аутор реформише Марксов концепт капитала јер разликује више облика капитала: материјални (физички, економски) и нематеријални (културни, симболички, социјални). Културни капитал се појављује у три стања:

  1. у предметном стању - односи се на слике, књиге, инструменте, машине и друге производе које је направила људска рука;
  2. у институционалном стању - обухвата образовне квалификације као што су разни сертификати, дипломе и академски степени;
  3. у трећем стању - културни капитал егзистира као понашање и у највећем обиму се формира у раном детињству.

Друштвени капитал има две компоненте: он представља ресурс који је повезан са групним чланством и друштвеним мрежама и симболичка димензија друштвеног капитала.

Колманова теорија уреди

 
Јамес С. Цолеман

Друштвени капитал је дефинисам својим функцијама. Друштвени капитал се састоји од неких аспеката друштвене структуре и омогућује одређене акције актера, било индивидуа били корпоратвних актера. Друштвени капитал поседује још неке важне функције:

  1. Дефинисање норми и креирање ефективних санкција;
  2. Креирање обавеза и очекивања;
  3. Обезбеђење организационог оквира;
  4. Олакшавање париципације у локалној заједници;
  5. Унапређење веза са фамилијом, пријатељима и суседима;
  6. Унапређење пословних веза и контаката.

Као и остале форме капитала и друштвени капитал је продуктиван. Изузетно важан чинилац који утиче на ниво друштвеног капитала је информациони потенцијал који произилази из друштвених интеракција. Следећи конститутивни елемент друштвеног капитала су норме и ефективне санкције. Важна специфичност друштвеног капитала која га разликује од осталих видова капитала је аспект општег добра.

Патнамова теорија уреди

 
Роберт Путнам

Изузетан значај за популаризацију и промоцију друштвеног капитала имају дела:

  • „Стварање демократије“
  • „Грађанска традиција у савременој Италији“
  • Серија радова „Куглање у самоћи“ и „Мерење друштвеног капитала и последица“

Патнамов рад „Стварање демократије“ представља истраживање о узроцима успешности државних перформанси. Његов рад такође доприноси разумевању интеракције између друштвеног капитала и економских перформанси. Ниво друштвеног капитала Патнам је рачунао на основу две варијабле:

  1. Број грађанских удружења(синдикати, политичке партије, фудбалски тимови...);
  2. Ниво поверења.

Патнам је направио листу од 12 индикатора за утврђивање квалитета рада владе: стабилност кабинета; спремност владине администрације да исплаћује предвиђена буџетска средства на време; статистичке и информатичке услуге; реформа законодавства; законодавне иновације; дневне болнице; породичне клинике; инструменти индустријске политике; пољопривредни капацитети; трошкови лечења и становања и урбани развој. Аутор је извршио мерење друштвеног капитала користећи се композитним индексом у који улази 13 различитих показатеља сврстаних у 5 група:

  1. Мере заједништва и организационог живота;
  2. Мере ангажовања у јавним пословима;
  3. Мере волунтаризма;
  4. Мере неформалне социјабилности;
  5. Мере друштвеног поверења;

Фукујамина теорија уреди

 
Френсис Фукујама

Фукујама у свом теоретском концепту настоји да испита економску и политичку функцију друштвеног капитала као и да укаже на стратегије његовог развоја. Друштвени капитал према њему представља тренутну неформалну норму која промовише сарадњу између две или више индивидуа. Норме које конституишу друштвени капитал морају да воде ка групној кооперацији и треба да буду повезане са традиционалним врлинама као што су: част, поузданост у испуњењу дужности... Фукујама у својим истраживањима настоји да пореди економске перформансе разних нација и предузећа на бази различитих нивоа поверења, (код њега поверење има важну улогу у објашњењу друштвеног капитала). Према Фукујами, све групе које имају друштвени капитал поседују извесни радијус поверења, он представља круг људи између којих су норме сарадње оперативне. Ако групни друштвени капитал производи позитивне последице, радиус поверења може бити већи него сама група и обрнуто.

Економска функција друштвеног капитала је да смањи трансакционе трошкове везане за механизме формалног усклађивања као што су: уговори, хијерархије, бирократска правила. Ниједан уговор не може да предвиди сваку појединост која може да искрсне између страна. Фукујама испитује дејство друштвеног капитала на сферу грађанског друштва. Висок ниво друштвеног капитала утиче на стварање густог грађанског друштва што представља потребан услов за савремену либералну демократију. Низак ниво друштвеног капитала води ка неефикасном управљању на локалном и регионалном нивоу.

Врсте друштвеног капитала уреди

Истразивачи са Универзитета у Харварду гледају на друштвени капитал као суму преференцијалног и кооперативног друштвеног капитала. Ова подела је утврђена у односу на скалу процене друштвеног планера који треба да има корисну функцију за друштвено-економско благостање. Преференцијални друштвени капитал је заснован на простом алтруизму, не захтева од агената да предвиђају ток догађаја унапред. Кооперативни друштвени капитал настаје услед поновљених интеракција између група агената. Кооперативни друштвени капитал се увећава ако сарадња није само обострана већ обухвата групе агената сарадника.

Фукујама истиче да је друштвени капитал чешће производ хијерархијских извора ауторитета који се заснивају на специфичним нормама и очекују послушност из често ирационалних разлога. Типичан пример за то су религије попут Хришћанства, Будизма, Хиндуизма, Ислама. Овакве норме имају моћ да опстају у изузетно дугим временским периодима.

Мерење друштвеног капитала уреди

Концептуализацију и операционализацију значења и мерења друштвеног капитала отежава његова сложена, мултидимензионална природа. Две фазе мерења друштвеног капитала:

  1. Спецификација инпутних варијабли помоћу којих ће се мерити друштвени капитал; утврђивање методолошких техника за добијање потребних информација;
  2. Примена статистичких метода (корелациона и регресиона анализа, факторска анализа гл. компоненти и др.), модела вероватноће базираних на теорији игре и одређених математичких модела за утврђивање утицаја друштвеног капитала на економске показатеље и параметре друштвеног благостања.

Швајцарско истраживање друштвеног капитала из 2002. год. уреди

Прва фаза истраживања је обављена на узорку од 7799 испитаника из 5074 домаћинстава. Коришћене методолошке технике: периодична телефонска анкета на сталном узорку домаћинстава комбинована са индивидуалним интервјуима свих чланова домаћинстава изнад 14 год.; Ликертове десето-степене скале и кроз табеларни прорачун. Инпутне варијабле за мерење друштвеног капитала:

  • поверење у институције;
  • укљученост у мреже;
  • емоционална и практична подршка у приватној сфери.

Поверење у јавне институције у Швајцарској изражено у процентима:

Потпуно поверење Висок степен поверења Умерено поверење Врло низак степен поверења
Федерални савет 5 19 31 45
Политичке партије 1 6 22 71
Еколошки покрети 3 17 28 52
Организације за људска права 7 25 29 39

Пројекат Светске банке за земље у развоју из 2003. год. уреди

 
Средиште Светске банке у Вашингтону

Пројекат Светске банке има највећи домет у погледу стандардизације мерења друштвеног капитала. Искуства су стечена у истраживањима о сиромаштву, групном и мрежном повезивању, поверењу, политичким ангажманима, утицају друштвеног капитала на благостање и др. Од методолошких техника коришћени су:

  • Интегрисани упитник СЦ-ИQ
  • Мултиваријантна анализа друштвеног капитала и благостања у домаћинствима

У упитнику СЦ-ИQ испитује се шест димензија:

  1. Групна припадност;
  2. Поверење и солидарност;
  3. Колективна акција;
  4. Информације и комуникација;
  5. Друштвена кохезија и укљученост;
  6. Овлашћења и политичке акције.

За прикупљање информација најчешће су коришћене следеће методолске технике: писани упитник, разговор, телефонска анкета и постански упитник.

Телефонска анкета - недостаци употребе ове технике су бројни, али најважнији су: тезе успостављање контакта са испитаником, пад пажње када бр. питања превазилази 12, искреност података је под знаком питања, фиксна телефонија нема свуда 100% покривеност и сл.

Поштански упитник - недостаци су: неадекватан одзив испитаника, није најбољи када се траже спонтани оговори и сл.; најбоље је да се комбинује са интервјуом.

Писмени упитник – спроводи се на узорку не мањем од 1500 испитаника, а најбољи је у комбинацији са стандардизованим интервјуом.

Значај друштвеног капитала за економију уреди

Значај друштвеног капитала за економију може се анализирати на три нивоа.

  1. Микро-економски развој;
  2. Макро-економски развој;
  3. Финансијски сектор.

Утицај друштвеног капитала на микро-економски развој се може посматрати на нивоу породице, фирме и заједнице. Утицај друштвеног капитала на фирме манифестује се преко густих пословних мрежа које подстичу економске сарадње које изграђују поверење између економских субјеката. Друштвени капитал се ствара у фирми и између предузећа, значајно смањује ризик и несигурност пословања.

Када је реч о макро-економском развоју могуће је пратити утицај друштвеног капитала на јавни и приватни сектор, економски раст, трговину, радну покретљивост и економске неједнакости. Концепт друштвеног капитала се у новије време користи као објашњење за кашњења у развоју транзиционих привреда као и за анализу неразвијености земаља трећег света. Основна идеја је да се друштвени капитал употреби као средство за смањење економских неједнакости због способности да подстиче колективну акцију и изједначи постојеће разлике. Стабилан и павичан финансијски систем представља предуслов за одржив раст. Друштвени капитал има утицај и на формални и на неформални финансијски систем. Неформални механизми најчешће обухватају ротационе штедње и кредитна удружења која укључују:

  • Групе од 5-20 људи који имају међусобно поверење;
  • Састанке најчешће једном месечно;
  • Прилагање мање новчане суме као заједничког улога;
  • Давање заједничке новчане суме појединачном члану сваке недеље;
  • Не постоји писани нити формални уговори, све споразуме надгледају и спроводе чланови групе.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014. 
  2. ^ Мари Сако | Саïд Бусинесс Сцхоол
  3. ^ „Пиерре Боурдиеу[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 15. 5. 2014.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  4. ^ Јамес С. Цолеман | Америцан социологист | Британница.цом

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Društveni_kapital&oldid=25886254”