Дужничка доцња

Дужничка доцња ( мора дебиторис ) представља ситуацију у којој се налази дужник од тренутка када задоцни са испуњењем обавезе па све до гашења обавезе испуњењем или престанком обавезе.

Појам

У теорији постоје два становишта по питању односа дужникове кривице за неиспуњење обавезе и настанка доцње:

1. Према субјективној теорији ако дужник касни у испуњењу своје обавезе без своје кривице, не ради се о доцњи и не може да трпи неповољне последице (овакво решење је било прихваћено у праву Републике Србије пре доношења ЗОО с изузетком новчаних обавеза за које је био дужан да плаћа затетну камату, а ако је постојала кривица - накнада штете која је премашала износ затезне камате).
2. Према објективној теорији дужник пада у доцњу чим не испуни обавезу у року одређеном за испуњење, без обзира на кривицу.Наступање доцње не спречава чињеница да дужник из оправданих разлога није знао за постојање или доспелост обавезе или што је оправдано сумњао у потраживање повериочево или што су га неотклоњиве околности спречиле да обавезу испуни на време. Овакво становиште је прихваћено и у праву Републике Србије.

ЗОО: Дужник долази у доцњу када не испуни своју обавезу у року одређеном за испуњење.Ако рок за испуњење није одређен дужник долази у доцњу кад га поверилац позове да испуни обавезу, усмено, писмено, вансудском опоменом или започињењем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.

Услови дужничке доцње

1. Постојање доспелог потраживања

   Потребно је да повериочево потраживање буде пуноважно, да дужник не истиче неки од приговора којима би одлагао или отклањао дужност испуњења своје обавезе и да буде утуживо.

2. Опомена од стране повериоца (интерпеллатио)

   Ако рок за испуњење обавезе није одређен дужник долази у доцњу када га поверилац позове да испуни обавезу. Начин упућивања опомене може бити: усмено, писмено, путем суда или изван суда, започињањем неког поступка чија је сврха да се постакне испуњење обавезе (подизање тужбе или противтужбе, презентирање признанице и сл.).Опомена је позив или апел повериоца дужнику да обавезу испуни, мора се односити на тачно одређени дужников дуг и мора се садржински подударати с потраживањем.Опомену може да упути само поверилац или његов заступник и може да буде учињена само дужнику или његовом заступнику.

Опомена је услов дужничке доцње само ако рок за испуњење обавезе није одређен. Међутим, и када рок није одређен, опомена се не сматра условом доцње у следећим случајевима:

1. Кад се дужник одрекао права да буде опоменут.
2. Када је дужник једини који може да зна кад треба да испуни своју обавезу (када се обавезао да поправи ствар)
3. Ако после доспелости своје обавезе дужник недвосмислено изјави да је неће испунити.
4. Ако је дужник по основу недопуштене радње дужан да ствар врати или надокнади штету.
5. Ако је дужник сам себе опоменуо на испуњење обавезе(нпр. самоиницијативно обећа да ће обавезу испунити одређеног дана па то не учини).

Случајеви када доцња не постоји

1. ако је обавеза испуњена па макар и с недостацима или делимично не можемо говорити о доцњи.
2. у случају фиксних уговора јер се ови уговори раскидају по сили закона чим дужник не испуни обавезу у предвиђеном року.
3. у случају немогућности испуњења, када је она настала пре доспелости обавезе (јер је то начин престанка облигација). Овде се мисли на објективну немогућност. Али ако је у питању субјективна, онда ће постојати доцња.
4. када је његово закашњење у испуњењу обавезе проузроковано повериочевим неоправданим одбијањем да прими испуњење.
5. Спорно је на који начин истицање појединих приговора утиче на постојање доцње.

Неки аутори сматрају да се о доцњи не може говорити у случају приговора – тада се не може говорити о доспелости, а самим тим ни о доцњи. Довољно је да дужник има могућност да истакне неки од тих приговора а не и да је то право користио. Према другим ауторима право на приговор само по себи не спречава доспелост обавезе већ само ако се користи (нпр. приговор застарелости).

Последице дужникове доцње

1. Обавеза плаћања затезне камате - у случају новчаних обавеза. Затезна камата на неки начин представља обештећење али поверилац има права на њу без обзира да ли је претрпео било какву штету због дужникове доцње. Ако је штета коју је поверилац претрпео већа од износа затезне камате поверилац може да захтева разлику до потпуне накнаде, ако докаже да штета премаша износ затезне камате. На дужнику је терет доказивања да није крив што је запао у доцњу.
2. Раскид уговора због неиспуњења – али поверилац који жели да одустане од уговора мора да остави дужнику накнадни примерени рок за испуњење. Ако дужник не испуни обавезу ни у накнадно остављеном примереном року уговор се раскида по самом закону. Поверилац може и да обавести дужника да остаје при уговору и да захтева да он своју обавезу испуни. Изузетно он може уговор раскинути и без остављања примереног рока уколико из дужниковог држања проистиче да он своју обавезу ни у накнадном примереном року неће испунити.
3. Право да тражи принудно извршење, приговор неиспуњења, ацтио паулиана, иус ретентионис и нека од посебних повериочевих права.

   У случају скривљеног задоцњења:

4. Обавеза накнаде штете – У случају обичне непажње дужник пре свега дугује накнаду штете због задоцњења и ту је реч о предвидљивој штети, оној коју је могао да предвиди у време закључења уговора. Али ако је закашњење проузроковано дужниковом злом намером или грубом непажњом он дугује накнаду за сву штету - тада смо прешли на терен деликтне одговорности. Дужник се може ослободити одговорности за штету само ако докаже да је задоцнио због околности које су настале после закључења уговора а које није могао спречити избећи ли отклонити.
5. После западања у доцњу дужник одговара и за случајну немогућност испуњења (делимична или потпуна немогућност испуњења, иако их није скривио) јер случај не би деловао да није запао у доцњу.Он се може ослободити одговорности ако докаже да би ствар која је предмет обавезе пропала и да је он своју обавезу испунио благовремено.

Престанак дужничке доцње

1. престанак доцње услед понуде испуњења обавезе.

   Ако дужник накнадно понуди да испуни своју обавезу доцња престаје. У том случају дужник нуди испуњење не само примарне тј. изворне обавезе него и свих осталих обавеза које су настале као последица доцње (камата). Ако пак поверилац понуду дужника неосновано одбије дужничка доцња се преобраћа у поверилачку доцњу.

2. престанак доцње услед гашења обавезе

   Правне последице доцње могу престати и без испуњења обавезе - кад се дужникова обавеза угаси услед тога што је њено испуњење постало немогуће или зато што је дуг опроштен. Ипак, на место немогуће обавезе може ступити друга обавеза – накнада штете.

Осим тога доцња може престати и када дужник стекне право приговора неиспуњења уговора.

Литература

• Јаков Радишић: Облигационо право, Београд, 2004.
• Слободан Перовић: Облигационо право, Београд, 1982.