ЕМР2
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 2 је протеин који је код људи кодиран EMR2 геном.[1] EMR2 је исто тако познат као CD312 (кластер диференцијације 312).
| ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 2 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 2БО2, 2БОУ, 2БОX | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЕМР2; ЦД312 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606100 ХомолоГене: 113735 ИУПХАР: ЕМР2 ГенеЦардс: ЕМР2 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 30817 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000127507 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q9УХX3 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_013447.2 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_038475.2 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 14.84 - 14.89 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Овај протеин је члан адхезинске фамилије ГПЦР рецептора[2] изражене предоминантно у ћелијама имунског система. Ти протеини имају карактеристични дугачки екстрацелуларни регион са променљивим бројем N-терминалних домена сличних епидермалном фактору раста (EGF), који је спрегнут са ТМ7 доменом путем домена сличног муцину. Овај ген је блиско сродан са геном на хромозому 19 који кодира молекул EMR3. EMR2 протеин не формира интеракције са комплементним регулаторним протеином, убрзавајућим фактором развоја (CD55), за разлику од сродног CD97 антигена, из чега следи да ови веома слични протеини имају непреклапајуће функције. Познато је више транкриптних изоформи.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Ентрез Гене: ЕМР2 егф-лике модуле цонтаининг, муцин-лике, хормоне рецептор-лике 2”.
- ^ Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦР. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4.
Литература уреди
- Сузуки Y; Yосхитомо-Накагаwа К; Маруyама К; et al. (1997). „Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library”. Gene. 200 (1–2): 149—56. PMID 9373149. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3.
- Lin HH; Stacey M; Hamann J; et al. (2000). „Human EMR2, a novel EGF-TM7 molecule on chromosome 19p13.1, is closely related to CD97”. Genomics. 67 (2): 188—200. PMID 10903844. doi:10.1006/geno.2000.6238.
- Lin HH; Stacey M; Saxby C; et al. (2001). „Molecular analysis of the epidermal growth factor-like short consensus repeat domain-mediated protein-protein interactions: dissection of the CD97-CD55 complex”. J. Biol. Chem. 276 (26): 24160—9. PMID 11297558. doi:10.1074/jbc.M101770200.
- Kwakkenbos MJ; Chang GW; Lin HH; et al. (2002). „The human EGF-TM7 family member EMR2 is a heterodimeric receptor expressed on myeloid cells”. J. Leukoc. Biol. 71 (5): 854—62. PMID 11994511.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Stacey M; Chang GW; Davies JQ; et al. (2003). „The epidermal growth factor-like domains of the human EMR2 receptor mediate cell attachment through chondroitin sulfate glycosaminoglycans”. Blood. 102 (8): 2916—24. PMID 12829604. doi:10.1182/blood-2002-11-3540.
- Chang GW; Stacey M; Kwakkenbos MJ; et al. (2003). „Proteolytic cleavage of the EMR2 receptor requires both the extracellular stalk and the GPS motif”. FEBS Lett. 547 (1–3): 145—50. PMID 12860403. doi:10.1016/S0014-5793(03)00695-1.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Grimwood J; Gordon LA; Olsen A; et al. (2004). „The DNA sequence and biology of human chromosome 19”. Nature. 428 (6982): 529—35. PMID 15057824. doi:10.1038/nature02399.
- Lin HH; Chang GW; Davies JQ; et al. (2004). „Autocatalytic cleavage of the EMR2 receptor occurs at a conserved G protein-coupled receptor proteolytic site motif”. J. Biol. Chem. 279 (30): 31823—32. PMID 15150276. doi:10.1074/jbc.M402974200.
- Bjarnadóttir TK; Fredriksson R; Höglund PJ; et al. (2005). „The human and mouse repertoire of the adhesion family of G-protein-coupled receptors”. Genomics. 84 (1): 23—33. PMID 15203201. doi:10.1016/j.ygeno.2003.12.004.
- Chang GW; Davies JQ; Stacey M; et al. (2007). „CD312, the human adhesion-GPCR EMR2, is differentially expressed during differentiation, maturation, and activation of myeloid cells”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 353 (1): 133—8. PMID 17174274. doi:10.1016/j.bbrc.2006.11.148.
- Yona, Stacey (2011). Adhesion-GPCR. Springer. стр. 1—200. ISBN 978-1-4419-7912-4.
