ЕМР3
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 3 је протеин који је код људи кодиран EMR3 геном.[1]
| ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 3 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симбол | ЕМР3 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606101 ХомолоГене: 50009 ИУПХАР: ЕМР3 ГенеЦардс: ЕМР3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 84658 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000131355 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q9БY15 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_032571.3 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_115960.2 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 14.73 - 14.79 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Функција уреди
Овај протеин је члан адхезинске фамилије ГПЦР рецептора[2][3] изражене предоминантно у ћелијама имунског система. Ти протеини имају карактеристични дугачки екстрацелуларни регион са променљивим бројем N-терминалних домена сличних епидермалном фактору раста (EGF), који је спрегнут са ТМ7 доменом путем домена сличног муцину. У случају ЕМР3, тај протеински домен се састоји од два Н-терминална протеина слична епидермалном фактору раста. Овај ген је блиско сродан са геном на хромозому 19 који кодира молекул EMR3. EMR2 учествује у мијелоид-мијелоид интеракцијама током имунских и инфламаторних респонса.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Стацеy M, Лин ХХ, Хилyард КЛ, Гордон С, МцКнигхт АЈ (2001). „Хуман епидермал гроwтх фацтор (ЕГФ) модуле-цонтаининг муцин-лике хормоне рецептор 3 ис а неw мембер оф тхе ЕГФ-ТМ7 фамилy тхат рецогнизес а лиганд он хуман мацропхагес анд ацтиватед неутропхилс”. Ј Биол Цхем. 276 (22): 18863—70. ПМИД 11279179. дои:10.1074/јбц.М101147200.
- ^ Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦРс. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4.
- ^ Yона, С; Лин, ХХ (2008). „Адхесион-ГПЦРс: емергинг ролес фор новел рецепторс.”. Трендс ин биоцхемицал сциенцес. 33 (10): 491—500. ПМИД 18789697.
- ^ „Ентрез Гене: ЕМР3 егф-лике модуле цонтаининг, муцин-лике, хормоне рецептор-лике 3”.
Литература уреди
- Бјарнадóттир ТК; Фредрикссон Р; Хöглунд ПЈ (2005). „Тхе хуман анд моусе репертоире оф тхе адхесион фамилy оф Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 84 (1): 23—33. ПМИД 15203201. дои:10.1016/ј.yгено.2003.12.004.
- Олсен ЈВ; Благоев Б; Гнад Ф (2006). „Глобал, ин виво, анд сите-специфиц пхоспхорyлатион дyнамицс ин сигналинг нетwоркс”. Целл. 127 (3): 635—48. ПМИД 17081983. дои:10.1016/ј.целл.2006.09.026.
- Матмати M; Поуwелс W; ван Бругген Р (2007). „Тхе хуман ЕГФ-ТМ7 рецептор ЕМР3 ис а маркер фор матуре гранулоцyтес”. Ј. Леукоц. Биол. 81 (2): 440—8. ПМИД 17108056. дои:10.1189/јлб.0406276.
- Кане АЈ, Сугхруе МЕ, Руткоwски МЈ, Пхиллипс ЈЈ, Парса АТ (2010). „ЕМР3: А Потентиал Медиатор оф Инвасиве Пхенотyпиц Вариатион ин Глиобластома анд Новел Тхерапеутиц Таргет”. Неурорепорт. 21 (16): 1018—22. ПМЦ 3064464
. ПМИД 20827226. дои:10.1097/WНР.0б013е32833ф19ф2. - Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦРс. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4.
