ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептори (ЕМР) су блиско сродна група Г протеин спрегнутих рецептора. Ти рецептори имају јединствене хибридне структуре у којима су екстрацелуларни домени слични епидермалном фактору раста спојени са ГПЦР доменом путем муцину сличног сегмента.[1][2][3][4]

Постоје четири варијанте ЕМР рецептора, које се облежавању са 1-4. Оне су кодиране засебним генима. Ти рецептори су предоминатно изражени у ћелијама људског имунског система и за њих се везују лиганди попут CD55.[5]

ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 1
Идентификатори
СимболЕМР1
Алт. симболиТМ7ЛН3
ИУПХАРЕМР1
Ентрез2015
ХУГО3336
ОМИМ600493
РефСеqНМ_001974
УниПротQ14246
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.3
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 2
Идентификатори
СимболЕМР2
ИУПХАРЕМР2
Ентрез30817
ХУГО3337
ОМИМ606100
РефСеqНМ_152916
УниПротQ9УХX3
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.1
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 3
Идентификатори
СимболЕМР3
ИУПХАРЕМР3
Ентрез84658
ХУГО23647
ОМИМ606101
РефСеqНМ_032571
УниПротQ9БY15
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.1
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 4 псеудоген
Идентификатори
СимболЕМР4П
Алт. симболиГПР127
Ентрез326342
ХУГО19240
РефСеqXМ_940358
УниПротQ86СQ3
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.3

Референце уреди

  1. ^ Бауд V, Цхиссое СЛ, Виегас-Пéqуигнот Е, Дирионг С, Н'Гуyен ВЦ, Рое БА, Липински M (1995). „ЕМР1, ан унусуал мембер ин тхе фамилy оф хормоне рецепторс wитх севен трансмембране сегментс”. Геномицс. 26 (2): 334—44. ПМИД 7601460. дои:10.1016/0888-7543(95)80218-Б. 
  2. ^ Лин ХХ, Стацеy M, Хаманн Ј, Гордон С, МцКнигхт АЈ (2000). „Хуман ЕМР2, а новел ЕГФ-ТМ7 молецуле он цхромосоме 19п13.1, ис цлоселy релатед то ЦД97”. Геномицс. 67 (2): 188—200. ПМИД 10903844. дои:10.1006/гено.2000.6238. 
  3. ^ Стацеy M, Лин ХХ, Хилyард КЛ, Гордон С, МцКнигхт АЈ (2001). „Хуман епидермал гроwтх фацтор (ЕГФ) модуле-цонтаининг муцин-лике хормоне рецептор 3 ис а неw мембер оф тхе ЕГФ-ТМ7 фамилy тхат рецогнизес а лиганд он хуман мацропхагес анд ацтиватед неутропхилс”. Ј. Биол. Цхем. 276 (22): 18863—70. ПМИД 11279179. дои:10.1074/јбц.М101147200. 
  4. ^ Цаминсцхи I, Ванденабееле С, Софи M, МцКнигхт АЈ, Wард Н, Бродницки ТЦ, Тоy Т, Лахоуд M, Марасковскy Е, Схортман К, Wригхт MD (2006). „Гене струцтуре анд трансцрипт аналyсис оф тхе хуман анд моусе ЕГФ-ТМ7 молецуле, ФИРЕ”. ДНА Сеq. 17 (1): 8—14. ПМИД 16753812. дои:10.1080/10425170500355737. 
  5. ^ Кwаккенбос МЈ, Коп ЕН, Стацеy M, Матмати M, Гордон С, Лин ХХ, Хаманн Ј (2004). „Тхе ЕГФ-ТМ7 фамилy: а постгеномиц виеw”. Иммуногенетицс. 55 (10): 655—66. ПМИД 14647991. дои:10.1007/с00251-003-0625-2. 

Спољашње везе уреди