Ели Картан
Ели Жозеф Картан, ФорМемРС (Француски: [kaʁtɑ̃]; 9. април 1869 – 6. мај 1951) био је утицајни француски математичар који је темељно радио у теорији Лијевих група, диференцијалним системима (геометријска формулација ПДЕ без координата) и диференцијалној геометрији. Такође је дао значајан допринос општој релативности, а индиректно и квантној механици.[1][2][3] Он се сматра једним од највећих математичара двадесетог века.[3]
Ели Картан | |
---|---|
Име по рођењу | Éлие Цартан |
Датум рођења | 9 април 1869 |
Место рођења | Доломје, Изер Француска |
Датум смрти | 6. мај 1951. (82 год.) |
Место смрти | Париз Француска |
Пребивалиште | Француска |
Држављанство | француско |
Универзитет | Париски универзитет |
Послодавац | Париски универзитет Сорбона |
Деловање | математика и физика |
Његов син Анри Картан био је утицајни математичар који је радио у области алгебарске топологије.
Живот
уредиЕли Картан је рођен 9. априла 1869. у селу Доломје, Изер, у породици Жозефа Картана (1837–1917) и Ане Кота (1841–1927). Жозеф Картан је био сеоски ковач; Ели Картан се присећао да је његово детињство прошло под „ударцима наковња, који су почињали сваког јутра од зоре”, и да је „његова мајка, у тим ретким минутама када је била слободна од бриге о деци и кући, радила са коловратом“. Ели је имао старију сестру Жан-Мари (1867–1931) која је постала кројачица; млађег брата Леона (1872–1956) који је постао ковач радећи у очевој ковачници; и млађу сестру Ану Картан (1878–1923), која је, делом под Елијевим утицајем, ушла у Виши нормалну школу (као што је Ели раније учинио) и изабрала каријеру наставника математике у лицеју (средњој школи).
Године 1903, док је био у Лиону, Картан се оженио са Мари-Луиз Бјанкони (1880–1950); исте године, Картан је постао професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Нансију. Године 1904, рођен је Картанов први син Анри Картан, који је касније постао утицајни математичар; 1906. године рођен је још један син Жан Картан, који је постао композитор. Године 1909, Цартан је преселио своју породицу у Париз и радио као предавач на Факултету наука на Сорбони. Године 1912, Цартан је постао тамошњи професор, на основу препоруке коју је добио од Поенкареа. Остао је на Сорбони до пензионисања 1940. и провео је последње године свог живота предајући математику на Вишој нормалној школи за девојчице.
Као Картанов ученик, геометар Шинг-Шен Черн је написао:[4]
Обично бих дан након [састанка са Картаном] добио писмо од њега. Он би рекао: „Након што си отишао, више сам размишљао о твојим питањима...“ — он је имао неке резултате, још нека питања, и тако даље. Знао је напамет све ове радове о једноставним Лијевим групама, Лијевим алгебрама. Када би га видели на улици, када би се појавила нека тема, извукао би неку стару коверту, написао нешто и дао одговор. А понекад су ми били потребни сати или чак дани да добијем исти одговор... Морао сам много да радим.
Године 1921, постао је страни члан Пољске академије учења, а 1937. инострани члан Краљевске холандске академије наука и уметности.[5] Године 1938, учествовао је у раду Међународног комитета састављеног за организовање међународних конгреса за јединство науке.[6]
Он је умро 1951. године у Паризу после дуге болести.
Публикације
уреди- Цартан, Éлие (1894), Сур ла струцтуре дес гроупес де трансформатионс финис ет цонтинус, Тхесис, Нонy
- Цартан, Éлие (1899), „Сур цертаинес еxпрессионс диффéрентиеллес ет ле проблèме де Пфафф”, Анналес Сциентифиqуес де л'Éцоле Нормале Супéриеуре, Сéрие 3 (на језику: Френцх), Парис: Гаутхиер-Вилларс, 16: 239—332, ИССН 0012-9593, ЈФМ 30.0313.04, дои:10.24033/асенс.467
- Леçонс сур лес инвариантс интéграуx, Херманн, Парис, 1922
- Ла Гéомéтрие дес еспацес де Риеманн, 1925
- Леçонс сур ла гéомéтрие дес еспацес де Риеманн, Гаутхиерс-Вилларс, 1928
- Ла тхéорие дес гроупес финис ет цонтинус ет л'аналyсис ситус, Гаутхиерс-Вилларс, 1930
- Леçонс сур ла гéомéтрие пројецтиве цомплеxе, Гаутхиерс-Вилларс, 1931
- Ла параллелисме абсолу ет ла тхéорие унитаире ду цхамп, Херманн, 1932
- Лес Еспацес Мéтриqуес Фондéс сур ла Нотион д'Арие, Херманн, 1933[7]
- Ла мéтходе де репèре мобиле, ла тхéорие дес гроупес цонтинус, ет лес еспацес гéнéралисéс, 1935[8]
- Леçонс сур ла тхéорие дес еспацес à цоннеxион пројецтиве, Гаутхиерс-Вилларс, 1937[9]
- Ла тхéорие дес гроупес финис ет цонтинус ет ла гéомéтрие диффéрентиелле траитéес пар ла мéтходе ду репèре мобиле, Гаутхиерс-Вилларс, 1937[10]
- Цартан, Éлие (1981) [1938], Тхе тхеорy оф спинорс, Неw Yорк: Довер Публицатионс, ИСБН 978-0-486-64070-9, МР 631850[11][12]
- Лес сyстèмес диффéрентиелс еxтéриеурс ет леурс апплицатионс гéомéтриqуес, Херманн, 1945[13]
- Оеуврес цомплèтес, 3 партс ин 6 волс., Парис 1952 то 1955, репринтед бy ЦНРС 1984:[14]
- Парт 1: Гроупес де Лие (ин 2 волс.), 1952
- Парт 2, Вол. 1: Алгèбре, формес диффéрентиеллес, сyстèмес диффéрентиелс, 1953
- Парт 2, Вол. 2: Гроупес финис, Сyстèмес диффéрентиелс, тхéориес д'éqуиваленце, 1953
- Парт 3, Вол. 1: Диверс, гéомéтрие диффéрентиелле, 1955
- Парт 3, Вол. 2: Гéомéтрие диффéрентиелле, 1955
- Éлие Цартан анд Алберт Еинстеин: Леттерс он Абсолуте Параллелисм, 1929–1932 / оригинал теxт ин Френцх & Герман, Енглисх транс. бy Јулес Лероy & Јим Риттер, ед. бy Роберт Дебевер, Принцетон Университy Пресс, 1979[15]
Референце
уреди- ^ О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Ели Картан”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс.
- ^ Ели Картан на сајту МГП (језик: енглески)
- ^ а б О'Цоннор, Ј Ј; Робертсон, Е Ф (1999). Греат Матхематицианс оф тхе 20тх центурy (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 11. 2020. г. Приступљено 20. 05. 2020.
- ^ Јацксон, Аллyн (1998). „Интервиеw wитх Схиинг Схен Цхерн” (ПДФ).
- ^ „Éлие Ј. Цартан (1869–1951)”. Роyал Нетхерландс Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 19. 7. 2015.
- ^ Неуратх, Отто (1938). „Унифиед Сциенце ас Енцyцлопедиц Интегратион”. Интернатионал Енцyцлопедиа оф Унифиед Сциенце. 1 (1): 1—27.
- ^ Кнебелман, M. С. (1937). „Боок Ревиеw: Лес Еспацес Мéтриqуес Фондéс сур ла Нотион д'Арие”. Буллетин оф тхе Америцан Матхематицал Социетy. 43 (3): 158—159. ИССН 0002-9904. дои:10.1090/С0002-9904-1937-06493-7 .
- ^ Левy, Харрy (1935). „Ревиеw: Ла Мéтходе де Репèре Мобиле, Ла Тхéорие дес Гроупес Цонтинус, ет Лес Еспацес Гéнéралисéс”. Булл. Амер. Матх. Соц. 41 (11): 774. дои:10.1090/с0002-9904-1935-06183-x.
- ^ Вандерслице, Ј. L. (1938). „Ревиеw: Леçонс сур ла тхéорие дес еспацес à цоннеxион пројецтиве”. Булл. Амер. Матх. Соц. 44 (1, Парт 1): 11—13. дои:10.1090/с0002-9904-1938-06648-7 .
- ^ Wеyл, Херманн (1938). „Цартан он Гроупс анд Дифферентиал Геометрy”. Булл. Амер. Матх. Соц. 44 (9, парт 1): 598—601. дои:10.1090/С0002-9904-1938-06789-4 .
- ^ Гивенс, Wаллаце (1940). „Ревиеw: Ла Тхеóрие дес Спинеурс бy Éлие Цартан” (ПДФ). Булл. Амер. Матх. Соц. 46 (11): 869—870. дои:10.1090/с0002-9904-1940-07329-x.
- ^ Русе, Харолд Станлеy (јул 1939). „Ревиеw: Леçонс сур ле тхеóрие дес спинеурс бy Е. Цартан”. Тхе Матхематицал Газетте. 23 (255): 320—323. ЈСТОР 3606453. дои:10.2307/3606453.
- ^ Тхомас, Ј. M. (1947). „Ревиеw: Лес сyстèмес диффéрентиелс еxтéриеурс ет леурс апплицатионс гéомéтриqуес”. Булл. Амер. Матх. Соц. 53 (3): 261—266. дои:10.1090/с0002-9904-1947-08750-4 .
- ^ Цартан, Éлие (1899), „Сур цертаинес еxпрессионс диффéрентиеллес ет ле проблèме де Пфафф”, Анналес Сциентифиqуес де л'Éцоле Нормале Супéриеуре, 16: 239—332, дои:10.24033/асенс.467
- ^ „Ревиеw оф Éлие Цартан, Алберт Еинстеин: Леттерс он Абсолуте Параллелисм, 1929–1932 едитед бy Роберт Дебевер”. Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. 36 (3): 51. март 1980.
Литература
уреди- M.А. Акивис & Б.А. Росенфелд (1993) Éлие Цартан (1869–1951), транслатед фром Руссиан оригинал бy V.V. Голдберг, Америцан Матхематицал Социетy ISBN 0-8218-4587-X .
- Схиинг-Схен Цхерн (1994) Боок ревиеw: Елие Цартан бy Акивис & Росенфелд Буллетин оф тхе Америцан Матхематицал Социетy 30(1)
- Цхерн, Схиинг-Схен; Цхеваллеy, Цлауде (1951). „Éлие Цартан анд хис матхематицал wорк”. Буллетин оф тхе Америцан Матхематицал Социетy. 58 (2): 217—250. дои:10.1090/с0002-9904-1952-09588-4 .
- Гронwалд, Ф.; Хехл, Ф. W. (1996). „Он тхе Гауге Аспецтс оф Гравитy”. арXив:гр-qц/9602013 .
- Хаммонд, Рицхард Т (2002-03-27). „Торсион гравитy”. Репортс он Прогресс ин Пхyсицс. 65 (5): 599—649. Бибцоде:2002РППх...65..599Х. ИССН 0034-4885. дои:10.1088/0034-4885/65/5/201.
- Хехл, Ф. W. (1973). „Спин анд торсион ин генерал релативитy: I. Фоундатионс”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 4 (4): 333—349. Бибцоде:1973ГРеГр...4..333Х. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 120910420. дои:10.1007/бф00759853.
- Хехл, Ф. W. (1974). „Спин анд торсион ин генерал релативитy II: Геометрy анд фиелд еqуатионс”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 5 (5): 491—516. Бибцоде:1974ГРеГр...5..491Х. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 120844152. дои:10.1007/бф02451393.
- Хехл, Фриедрицх W.; вон дер Хеyде, Паул; Керлицк, Г. Давид (1974-08-15). „Генерал релативитy wитх спин анд торсион анд итс девиатионс фром Еинстеин'с тхеорy”. Пхyсицал Ревиеw D. 10 (4): 1066—1069. Бибцоде:1974ПхРвД..10.1066Х. ИССН 0556-2821. дои:10.1103/пхyсревд.10.1066.
- Клеинерт, Хаген (2000). „Нонхолономиц Маппинг Принципле фор Цлассицал анд Qуантум Мецханицс ин Спацес wитх Цурватуре анд Торсион”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 32 (5): 769—839. Бибцоде:2000ГРеГр..32..769К. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 14846186. арXив:гр-qц/9801003 . дои:10.1023/а:1001962922592.
- Куцхоwицз, Бронисłаw (1978). „Фриедманн-лике цосмологицал моделс wитхоут сингуларитy”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 9 (6): 511—517. Бибцоде:1978ГРеГр...9..511К. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 118380177. дои:10.1007/бф00759545.
- Лорд, Е. А. (1976). "Тенсорс, Релативитy анд Цосмологy" (МцГраw-Хилл).
- Петти, Р. Ј. (1976). „Соме аспецтс оф тхе геометрy оф фирст-qуантизед тхеориес”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 7 (11): 869—883. Бибцоде:1976ГРеГр...7..869П. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 189851295. дои:10.1007/бф00771019.
- Петти, Рицхард Ј. (1986). „Он тхе лоцал геометрy оф ротатинг маттер”. Генерал Релативитy анд Гравитатион. 18 (5): 441—460. Бибцоде:1986ГРеГр..18..441П. ИССН 0001-7701. С2ЦИД 120013580. дои:10.1007/бф00770462.
- Петти, Р Ј (2006-01-12). „Транслатионал спацетиме сyмметриес ин гравитатионал тхеориес”. Цлассицал анд Qуантум Гравитy. 23 (3): 737—751. Бибцоде:2006ЦQГра..23..737П. ИССН 0264-9381. С2ЦИД 118897253. арXив:1804.06730 . дои:10.1088/0264-9381/23/3/012.
- Петти, Р. Ј. (2021). „Дериватион оф Еинстеин–Цартан тхеорy фром генерал релативитy”. Интернатионал Јоурнал оф Геометриц Метходс ин Модерн Пхyсицс. 18 (6): 2150083—2151205. Бибцоде:2021ИЈГММ..1850083П. С2ЦИД 119218875. арXив:1301.1588 . дои:10.1142/С0219887821500833.
- Поплаwски, Никодем Ј. (2009). „Спацетиме анд фиелдс”. арXив:0911.0334 [гр-qц].
- де Саббата, V. анд Гасперини, M. (1985). "Интродуцтион то Гравитатион" (Wорлд Сциентифиц).
- де Саббата, V. анд Сиварам, C. (1994). "Спин анд Торсион ин Гравитатион" (Wорлд Сциентифиц).
- Схапиро, I.L. (2002). „Пхyсицал аспецтс оф тхе спаце–тиме торсион”. Пхyсицс Репортс. 357 (2): 113—213. Бибцоде:2002ПхР...357..113С. ИССН 0370-1573. С2ЦИД 119356912. арXив:хеп-тх/0103093 . дои:10.1016/с0370-1573(01)00030-8.
- Траутман, Андрзеј (1973). „Спин анд Торсион Маy Аверт Гравитатионал Сингуларитиес”. Натуре Пхyсицал Сциенце. 242 (114): 7—8. Бибцоде:1973НПхС..242....7Т. ИССН 0300-8746. дои:10.1038/пхyсци242007а0.
- Траутман, Андрзеј (2006). „Еинстеин–Цартан Тхеорy”. арXив:гр-qц/0606062 .
Спољашње везе
уредиЕнглески преводи неких његових књига и чланака:
- "On certain differential expressions and the Pfaff problem"
- "On the integration of systems of total differential equations"
- Lessons on integral invariants.
- "The structure of infinite groups"
- "Spaces with conformal connections"
- "On manifolds with projective connections"
- "The unitary theory of Einstein–Mayer"
- "E. Cartan, Exterior Differential Systems and its Applications, (Translated into English by M. Nadjafikhah)"