Емоционална зараза

Емоционална зараза је облик друштвене заразе која укључује спонтано ширење емоција и повезаних понашања.[1][2] Таква емоционална конвергенција може се пренети од једне особе до друге, или у већој групи. Емоције се могу делити међу појединцима на много начина, имплицитно или експлицитно. На пример, откривено је да свесно резоновање, анализа и машта доприносе овом феномену.[3] Понашање је пронађено код људи, других примата, паса[4] и пилића.[5]

Емоционална зараза је важна за личне односе, јер подстиче емоционалну синхронизацију између појединаца. Шира дефиниција феномена коју предлаже Шоенвулф је „процес у којем особа или група утиче на емоције или понашање друге особе или групе кроз свесно или несвесно изазивање емоционалних стања и ставова у понашању.“[6] Елејн Хатфилд ет ал. наводе да се то може остварити путем аутоматске мимикрије и синхронизације нечијих израза, вокализација, положаја и покрета са онима друге особе.[3] Када људи несвесно одражавају изразе емоција својих сапутника, почињу да осећају одраз емоција тих сапутника.[3]

Референце уреди

  1. ^ Сингер, Таниа; Тусцхе, Анита (2014). „Ундерстандинг Отхерс”. Неуроецономицс. Елсевиер. стр. 513—532. ИСБН 9780124160088. дои:10.1016/б978-0-12-416008-8.00027-9. „Емотионал цонтагион реферс то а пхеноменон оф ан аутоматиц адоптион оф ан емотионал стате оф анотхер персон. 
  2. ^ Паз, Лисиê Валéриа; Виола, Тхиаго Wендт; Миланеси, Бруна Буено; Сулзбацх, Јулиана Хенз; Местринер, Рéгис Гемерасца; Wиецк, Андреа; Xавиер, Лéдер Леал (2022). „Цонтагиоус депрессион: Аутоматиц мимицрy анд тхе миррор неурон сyстем - А ревиеw”. Неуросциенце & Биобехавиорал Ревиеwс. Елсевиер БВ. 134: 104509. ИССН 0149-7634. ПМИД 34968526. С2ЦИД 245509086. дои:10.1016/ј.неубиорев.2021.12.032. „Тхис тхеорy ис басед он емотионал цонтагион, тхе идеа тхат аффецтиве статес цан бе трансферред дуринг социал интерацтион, синце хуманс цан усе емотионал цонтагион то цоммуницате феелингс анд емотионс ин цонсциоус анд унцонсциоус wаyс. 
  3. ^ а б в Хатфиелд, Елаине; Цациоппо, Јохн Т.; Рапсон, Рицхард L. (јун 1993). „Емотионал цонтагион”. Цуррент Дирецтионс ин Псyцхологицал Сциенце. 2 (3): 96—99. ЈСТОР 20182211. С2ЦИД 220533081. дои:10.1111/1467-8721.еп10770953. 
  4. ^ Палаги, Е.; Ницотра, V.; Цордони, Г. (2015). „Рапид мимицрy анд емотионал цонтагион ин доместиц догс”. Роyал Социетy Опен Сциенце. 2 (12): 150505. Бибцоде:2015РСОС....250505П. ИССН 2054-5703. ПМЦ 4807458 . ПМИД 27019737. дои:10.1098/рсос.150505. 
  5. ^ Марино, Лори (2017). „Тхинкинг цхицкенс: А ревиеw оф цогнитион, емотион, анд бехавиор ин тхе доместиц цхицкен”. Анимал Цогнитион. 20 (2): 127—147. ПМЦ 5306232 . ПМИД 28044197. дои:10.1007/с10071-016-1064-4. 
  6. ^ Сцхоенеwолф, Г. (1990). „Емотионал цонтагион: Бехавиорал индуцтион ин индивидуалс анд гроупс”. Модерн Псyцхоаналyсис. 15: 49—61. 

Литература уреди

  • Децетy, Ј.; Ицкес, W., ур. (2009). Тхе Социал Неуросциенце оф Емпатхy. Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс. 
  • Схоwалтер, Елаине. Хyстерицал Епидемицс анд Модерн Цултуре. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. 
  • Големан, Даниел (1998). Wоркинг wитх Емотионал Интеллигенце . Бантам Боокс. ИСБН 9780553104622. 
  • Мартин, П. Y.; Сцхроцк, D.; Леаф, M.; Рохр, C. V. (2008). „Рапе wорк: Емотионал дилеммас ин wорк wитх вицтимс”. Ур.: Финеман, С. Тхе Емотионал Организатион: Пассионс анд Поwер . Малден, Массацхусеттс: Блацкwелл. стр. 44–60). ИСБН 9781405160308. 
  • МцЦолл-Кеннедy, Ј. Р.; Смитх, А. К. (2006). „Цустомер емотионс ин сервице фаилуре анд рецоверy енцоунтерс”. Ур.: Зербе, W. Ј.; Асхканасy, Н. M.; Хартел, C. Е. Ј. Индивидуал анд Организатионал Перспецтивес он Емотион Манагемент анд Дисплаy. Ресеарцх он Емотион ин Организатионс сериес. 2. Амстердам: Елсевиер. стр. 237—268. 
  • Wорлине, M. C.; Wрзесниеwски, А.; Рафаели, А. (2002). „Цоураге анд wорк: Бреакинг роутинес то импрове перформанце”. Ур.: Лорд, Р. Г.; Климоски, Р. Ј.; Канфер, Р. К.; Сцхмитт, Н. Емотионс ин тхе Wоркплаце: Ундерстандинг тхе Струцтуре анд Роле оф Емотионс ин Организатионал Бехавиор. Тхе Организатионал Фронтиер сериес. 16. Сан Францисцо: Јоссеy-Басс. стр. 295—330. 

Спољашње везе уреди