Емоционалне компетенције
Емоционалне компетенције су базичне способности за обраду и управљање емоцијама и основни су концепт О.L.I. Интегративне Психодинамске Психотерапије. Појам емоционалне компетенције се користи у различитим референтним оквирима и гранама психологије (развојној психологији, социјалној психологији, психологији образовања, психодинамској психологији).
Дефиниције појма уреди
Различити аутори дају различите дефиниције и спискове емоционалних компетенција. Сарнијева[1] одређује емоционалну компетенцију као демонстрирану личну ефикасност у друштвеним интеракцијама које укључују емотивну размену. Под ефикасношћу она подразумева могућности и способности којима појединци располажу у постизању жељених циљева, а када се овај појам примени на социјалне интеракције које укључују емоције (емотивну размену), то значи да људи реагују емоционално, али истовремено и стратешки примењују своје знање о емоцијама и своју емоционалну изражајност у односима са другима. Иако различити аутори имају различите листе специфичних емоционалних компетенција, сви се слажу да је емоционална компетенција веома важан феномен, јер представља централну способност за успешну интеракцију са вршњацима[2][3].
У дубинској, психодинамској психологији ставља се нагласак на одбрамбеним механизмима од неприхватљивих емоција. Механизми одбране су пописани, елаборирани и презентовани у бројним радовима психоаналитичара. Међутим, описана су и развојна достигнућа везана за обраду и управљање емоцијама која нису механизми одбране, већ се могу сматрати зрелим емоционалним компетенцијама. Хартман[4][5] и Крис[6] су описали способност за неутрализацију афеката, и константност објекта [7] (стабилну менталну и емотивну репрезентацију друге особе), а Меланија Клајн [8] целовитост објекта (способност за целовито доживљавање друге особе, себе, света, опречних емоција). Развој толеранције на фрустрацију као емоционалне компетенције су описали Фројд[9] и Кохут[10], о толеранцији на амбиваленцију (способности подношења опречних емоција према истом објекту) су говорили Хартман и Зимбероф [11], о вољи Ранк, Асађоли и Меј, а о иницијативи Ериксон, Иконен и Кохут.
Кључне одреднице уреди
О. L. I. метод се усмерава на две кључне, сложене способности: способност за љубав и способност за рад. Ове две сложене људске способности су, као „лего коцке“ састављене од одређеног броја мањих, једноставнијих коцкица - базичних емоционалних компетенција:
- способност за ментализацију и неутрализацију (регулатор и артикулатор психе),
- целовитост објекта (лепак психе),
- константност објекта (стабилизатор психе),
- толеранција на амбиваленцију (усмеривач психе),
- толеранција на фрустрацију (имунитет психе),
- воља (мотор психе),
- иницијатива (покретач психе).
Наведене емоционалне компетенције потичу из психодинамског референтног оквира. Извучене су из теорија четири психоаналитичке психологије: психологије нагона („класична психоаналитичка теорија“), Его психологије, психологије објектних односа и селф психологије. Из ових теорија екстрахована су сазнања о базичним способностима за обраду емоција на којима се базира рад у О.L.I. методу. У свом функционисању, базичне емоционалне компетенције су у сталном међудејству, и неадекватан рад једне компетенције утиче и на адекватност функционисања других компетенција. Удруживањем дејства неколико базичних емоционалних компетенција настају сложеније компетенције као што су способност одлагања задовољства, способност да се буде сам, способност за зрелу емпатију, способност за љубав и рад и толеранција на егзистенцију.
Референце уреди
- ^ Саарни, Царолyн Тхе девелопмент оф емотионал цомпетенце (Неw Yорк, 1999)
- ^ Денхам, Сусанне А. Социал цогнитион, просоциал бехавиор, анд емотион ин пресцхоолерс: Цонтеxтуал валидатион (1986)
- ^ Хуббард, Јулие А. & Цоие, Јохн D. Емотионал цоррелатес оф социал цомпетенце ин цхилдрен’с пеер релатионсхипс (1994)
- ^ Хартманн, Хеинз Псyцхо-Аналyсис анд тхе цонцепт оф ментал хеалтх (1939)
- ^ Хартманн, Хеинз Цомментс он тхе псyцхо-аналyтиц тхеорy оф тхе его (1950)
- ^ Крис, Ернст Тхе Девелопмент оф его псyцхологy (1951)
- ^ Хартманн, Хеинз Тхе мутуал инфлуенцес ин тхе девелопмент оф его анд ид (1952)
- ^ Клеин, Мелание А цонтрибутион то тхе псyцхогенесис оф маниц-депрессиве статес (1935)
- ^ Фреуд, Сигмунд Тхрее ессаyс он сеxуалитy (1905)
- ^ Кохут, Хеинз Тхе Аналyсис оф тхе Селф (1971)
- ^ Хартман, Давид & Зимберофф, Диане Тхе еxистентиал аппроацх ин Хеарт-Центеред тхерапиес (2003)
Литература уреди
- Јовановић, Небојша, Способност за љубав и рад - О.L.I. Интегративна Психодинамска Психотерапија, (Беокњига, 2013)
- Сенић, Рената и Јовановић, Небојша, Страх од живота - о анксиозности и паничним нападима (Беокњига, 2011)
Спољашњи извори уреди
- Базичне способности за обраду емоција као основ интеграције у О.L.I. Методу Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014)