Епифиза
Епифиза или пинеална жлезда (лат. glandula pinealis) је мала ендокрина жлезда смештена на бази мозга, између можданих хемисфера. Код човека, ова жлезда је величине зрна пшенице. Облик жлезде подсећа на борову шишарку, по којој је и добила име. Епифиза лучи мелатонин - хормон који регулише будност и спавање. Код животиња, мелотонин је задужен за функцију полног нагона, понашање, раст крзна, камуфлажу и зимски сан. Главне ћелије у епифизи које луче хормон се зову пинеалоцити.[1][2]
| Епифиза | |
|---|---|
 Дијаграм хипофизе и епифизе у људском мозгу | |
| Детаљи | |
| Латински | glandula pinealis |
| Прекурзор | Неурални ектодерм |
| Постериорна мождана артерија | |
| Показатељи | |
| Грејова анатомија | п.1277 |
| МеСХ | Пинеал+гланд |
| НеуроЛеx ИД | Пинеал бодy |
| Дорландс /Елсевиер | г_06/12392585 |
| ТА | А11.2.00.001 |
| ФМА | 62033 |
| Анатомска терминологија | |
Референце уреди
- ^ Маццхи M, Бруце Ј (2004). „Хуман пинеал пхyсиологy анд фунцтионал сигнифицанце оф мелатонин”. Фронт Неуроендоцринол. 25 (3–4): 177—95. ПМИД 15589268. дои:10.1016/ј.yфрне.2004.08.001.
- ^ Арендт Ј, Скене ДЈ. „journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.”. дои:10.1016/ј.смрв.2004.05.002.
Спољашње везе уреди
- Histology at BU: Endocrine System: pineal gland (illustration)
- Anatomy Atlases, Microscopic atlas: Pineal gland
- MedPix: Images of Pineal region
- Ancient Brain Mapping and Origins of the Eye of Horus: Egyptian Study of the Pineal Gland