Етел Доиџ
Етел Мери Доиџ (1887–1965) била је британски и јужноафрички микологист и бактериолог.
| Етел Доиџ | |
|---|---|
_(cropped).jpg) Етел Мери Доиџ | |
| Име по рођењу | Етел Мери Доиџ |
| Датум рођења | 31. мај 1887. |
| Место рођења | Нотингем Енглеска |
| Датум смрти | 25. септембар 1965. (78 год.) |
| Место смрти | Квазулу-Натал Јужна Африка |
| Занимање | микологист, бактериолог |
Доиџ је рођена у Нотингему у Енглеској 31. маја 1887. године, а школовала се у Јужној Африци у школи Епворт у Велингтону. године 1908. године придружила се Пољопривредном одељењу Трансвал као асистент доктору I.Б. Пољак Еванса. Године 1909. јој је Универзитет на Рту добре наде доделио титулу магистра, а 1914. стекла је докторат; била је прва жена која је докторирала у Јужној Африци. Њена теза била је насловљена Бактеријска болест манга, Бациллус мангиферае.[1] Ова бактеријска болест манга, Бациллус мангиферае, раније није била позната ван Јужне Африке и нанела је значајне губитке тамошњим узгајивачима манга неколико година. Већ 1912. изабрана је за члана Линеанског друштва (Ф.L.С). Постављена је за помоћника шефа Одељења за ботанику и патологију биљака 1919. године, а за главног патолога биљака постала је 1929. године, положај на којем је била до пензионисања 1942. године. Њене службе задржане су још четири године, а за то време је завршила свој рад Јужноафричке гљиве и лишајеви.[2]
Својим знањем из бактериологије и микологије успела је да реши проблеме од значаја за пољопривреду. Етел је именована за чланицу првог савета Јужноафричког универзитета. Била је један од оснивача Јужноафричког биолошког друштва и 1922. године добила је главну награду Друштва, Спомен-медаљу вишег капетана Скота, за истраживање јужноафричке биљне патологије.
Публикације уреди
- А БАЦТЕРИАЛ ДИСЕАСЕ ОФ ТХЕ МАНГО. БАЦИЛЛУС МАНГИФЕРАЕ Н.СП. Анналс оф Апплиед Биологy (ПхД). 2. 1915. стр. 1—45. ИССН 0003-4746. дои:10.1111/ј.1744-7348.1915.тб05424.x.
- Тхе Соутх Африцан Фунги анд Лицхенс то тхе Енд оф 1945. Говернмент Принтер, Соутх Африца. 1950.
- „А ТОМАТО ЦАНКЕР”. Анналс оф Апплиед Биологy. 7 (4): 407—430. 1921. ИССН 0003-4746. дои:10.1111/ј.1744-7348.1921.тб05528.x.
- „А Бацтериал Блигхт оф Пеар Блоссомс Оццурринг ин Соутх Африца”. Анналс оф Апплиед Биологy. 4 (1–2): 50—74. 1917. ИССН 0003-4746. дои:10.1111/ј.1744-7348.1917.тб05904.x.
- „Соутх Африцан Мицротхyриацеае”. Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Соутх Африца. 8 (1): 235—282. 1919. ИССН 0035-919X. дои:10.1080/00359191909520002.
Референце уреди
- ^ Wомен марцхинг инто тхе 21ст центурy : wатхинт' абафази, wатхинт' имбокодо. [Преториа]: [Хуман Сциенцес Ресеарцх Цоунцил]. 2000. стр. 226. ИСБН 978-0-7969-1966-3.
- ^ Доидге, Етхел Марy (1950). „Тхе Соутх Африцан Фунги анд Лицхенс то тхе Енд оф 1945” (на језику: енглески). Говернмент Принтер, Соутх Африца. Приступљено 3. 3. 2021.