Етелбалд од Весекса

Етелбалд од Весекса или Етелбалд (староенглески: Еþелбалд; грубо преведено 'Племенита Крв') био је краљ Весекса од 858. до 860. Био је други од пет синова краља Етелвулфа и краљице Осбурге.

Етелбалд од Весекса
Минијатура Етелбалда од Весекса из XIV века
Лични подаци
Датум рођења	829, 831. или 834.
Место рођења	Весекс,
Датум смрти	860.
Место смрти	Шерборн,
Гроб	Шерборнска опатија
Породица
Супружник	Јудита оф Фландрије
Родитељи	Етелвулф Осбурга
Династија	Весекс
Краљ Весекса
Период	858–860.
Претходник	Етелвулф
Наследник	Етелберт

Биографија

Спомиње се као сведок у неколико очевих повеља издатих четрдесетих година, а 850. године је добио титулу еалдормана. Старији брат Етелстан умро је око 851. године, па је на тај начин стекао статус престолонаследника. Године 855. његов отац је отишао на ходочашће у Рим, па му је оставио да земљом влада као регент, при чему је млађи брат Етелберт постао краљ Кента.

Завера

Године 856. Етелвулф се на повратку са ходочашћа у данашњој Француској оженио младом каролиншком принцезом Јудитом од Фландрије. Према Асеру тада је организована завера против краља, у коју је можда био укључен и сам Етелбалд; историчари претпостављају да је мотив био Етелбалдов страх да ће Етелвулфова са каролиншком принцезом имати предност при насљеђивању у односу на њега. У сваком случају, отац је грађански рат спречио тако што је Етелбалду препустио власт над западним делом Весекса, док је сам преузео Кент.

Такав је аранжман остао све до очеве смрти 858. Етелбалд је тада преузео круну, а власт над Кентом је вратио брату Етелберту. Оженио је се очевом удовицом Јудитом од Фландрије, што је изазвало згражавање код каснијих хроничара, као што је Асер. Брак је Црква поништила сматрајући га повредом одредби о забрани инцеста. Умро је 860. године, а наследио га је Етелберт

Литература

• Абелс, Рицхард (1998). Алфред тхе Греат: Wар, Кингсхип анд Цултуре ин Англо-Саxон Енгланд. Харлоw, УК: Лонгман. ИСБН 978-0-582-04047-2. 
• Абелс, Рицхард (2002). „Роyал Суццессион анд тхе Гроwтх оф Политицал Стабилитy ин Нинтх-Центурy Wессеx”. Тхе Хаскинс Социетy Јоурнал: Студиес ин Медиевал Хисторy. 12: 83—97. ИСБН 978-1-84383-008-5. 
• Броокс, Ницхолас (1971). „Тхе Девелопмент оф Милитарy Облигатионс ин Еигхтх- анд Нинтх-Центурy Енгланд”. Ур.: Цлемоес, Петер; Хугхес, Катхлеен. Енгланд Бефоре тхе Цонqуест: Студиес ин Примарy Соурцес Пресентед то Доротхy Wхителоцк. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 69-84. ИСБН 978-0-521-08191-7. 
• Цхарлес-Едwардс, Т. M. (2013). Wалес анд тхе Бритонс 350–1064. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-821731-2. 
• Дарлингтон, Р. Р.; МцГурк, П.; Браy, Јеннифер, ур. (1995). Тхе Цхроницле оф Јохн оф Wорцестер. 2. Оxфорд, УК: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-822261-3. 
• Думвилле, Давид (1979). „Тхе Æтхелинг, а Студy ин Англо-Саxон цонститутионал хисторy”. Англо-Саxон Енгланд. 8: 1—33. ИССН 0263-6751. 
• Думвилле, Давид (1992). Wессеx анд Енгланд фром Алфред то Едгар: Сиx Ессаyс он Политицал, Цултурал, анд Еццлесиастицал Ревивал. Wоодбридге, УК: Боyделл Пресс. ИСБН 978-0-85115-308-7. 
• Думвилле, Давид (1996). „Тхе Лоцал Рулерс оф Англо-Саxон Енгланд то 927”. Ур.: Фрyде, Е. Б.; Греенwаy, D. Е.; Портер, С.; Роy, I. Хандбоок оф Бритисх Цхронологy (3рд изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 1—25. ИСБН 978-0-521-56350-5. 
• Едwардс, Хеатхер (2004). „Ецгберхт [Егберт] (д. 839), кинг оф тхе Wест Саxонс”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/8581. Приступљено 5. 4. 2015.  (субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред)
• Енригхт, Мицхаел Ј. (1979). „Цхарлес тхе Балд анд Æтхелwулф оф Wессеx: Аллианце оф 856 анд Стратегиес оф Роyал Суццессион”. Јоурнал оф Медиевал Хисторy. 5 (1): 291—302. ИССН 0304-4181. дои:10.1016/0304-4181(79)90003-4. 
• Гилес, Ј. А., ур. (1849). Рогер оф Wендовер'с Флоwерс оф Хисторy. 1. Лондон, УК: Хенрy Г. Бохн. ОЦЛЦ 633664910. 
• Греенwаy, Диана, ед. анд транс. (1996). Хенрy, Арцхдеацон оф Хунтингдон: Хисториа Англорум. Оxфорд, УК: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-822224-8. 
• Гриерсон, Пхилип; Блацкбурн, Марк (1986). Медиевал Еуропеан Цоинаге. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-26009-1. 
• Ходгкин, Р. Х. (1935). А Хисторy оф тхе Англо-Саxонс. 2. Оxфорд, УК: Цларендон Пресс. ОЦЛЦ 459347986. 
• Кеyнес, Симон; Лапидге, Мицхаел, ур. (1983). Алфред тхе Греат: Ассер'с Лифе оф Кинг Алфред & Отхер Цонтемпорарy Соурцес. Лондон, УК: Пенгуин Цлассицс. ИСБН 978-0-14-044409-4. 
• Кеyнес, Симон (новембар 1994). „Тхе Wест Саxон Цхартерс оф Кинг Æтхелwулф анд хис сонс”. Енглисх Хисторицал Ревиеw. 109 (434): 1109—49. ИССН 0013-8266. дои:10.1093/ехр/циx.434.1109. 
• Кеyнес, Симон (1995). „Енгланд, 700– 900”. Ур.: МцКиттерицк, Росамонд. Тхе Неw Цамбридге Медиевал Хисторy. II. Цамбридге Университy Пресс. стр. 18—42. ИСБН 978-0-521-36292-4. 
• Кеyнес, Симон (1998). Ан Атлас оф Аттестатионс ин Англо-Саxон Цхартерс, ц. 670–1066. Цамбридге: Депт. оф Англо-Саxон, Норсе, анд Целтиц, Университy оф Цамбридге. ОЦЛЦ 41975443. 
• Кирбy, D. П. (2000). Тхе Еарлиест Енглисх Кингс (Ревисед изд.). Лондон, УК: Роутледге. ИСБН 978-0-415-24211-0. 
• Лаwренце, L. А. (1893). „Цоинаге оф Аетхелбалд”. Тхе Нумисматиц Цхроницле анд Јоурнал оф тхе Нумисматиц Социетy. 3рд. 13: 40—45. ИССН 2054-9172. 
• Лаwренце, L. А. (1905). „Форгерy ин Релатион то Нумисматицс”. Бритисх Нумисматиц Јоурнал. 2: 397—409. ОЦЛЦ 1537348. 
• Миллер, Сеан, ур. (2001). Цхартерс оф тхе Неw Минстер, Wинцхестер. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-726223-8. 
• Миллер, Сеан (2004). „Æтхелбалд (д. 860), кинг оф тхе Wест Саxонс”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/8901. Приступљено 24. 7. 2018.  (субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред)
• Мyнорс, Р. А. Б.; Тхомсон, Р. M.; Wинтерботтом, M., ур. (1998). Wиллиам оф Малмесбурy: Геста Регум Англорум, Тхе Хисторy оф тхе Енглисх Кингс. Оxфорд, УК: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-820678-1. 
• Наисмитх, Рорy (2011). Тхе Цоинаге оф Соутхерн Енгланд 796–865. 1. Лондон, УК: Спинк & Сон. ИСБН 978-1-907427-09-1. 
• Наисмитх, Рорy (2012). Монеy анд Поwер ин Англо-Саxон Енгланд: Тхе Соутхерн Енглисх Кингдомс, 757–965. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-66969-7. 
• Нелсон, Јанет (1991а). „Рецонструцтинг а Роyал Фамилy: Рефлецтионс он Алфред фром Ассер, Цхаптер 2”. Ур.: Wоод, Иан; Лунд, Ниелс. Пеопле анд плацес ин Нортхерн Еуропе 500–1600 : Ессаyс ин Хоноур оф Петер Хаyес Саwyер. Wоодбридге, УК: Боyделл Пресс. стр. 48-66. ИСБН 978-0-851-15547-0. 
• Нелсон, Јанет, ед. анд транс. (1991б). Тхе Анналс оф Ст-Бертин. Манцхестер, УК: Манцхестер Университy Пресс. ИСБН 978-0-7190-3426-8. 
• Нелсон, Јанет L. (1997). „Тхе Франкс анд тхе Енглисх ин тхе Нинтх Центурy Рецонсидеред”. Ур.: Сзармацх, Паул Е.; Росентхал, Јоел Т. Тхе Пресерватион анд Трансмиссион оф Англо-Саxон Цултуре: Селецтед Паперс фром тхе 1991 Меетинг оф тхе Интернатионал Социетy оф Англо-Саxонистс (ПДФ). Каламазоо, Мицхиган: Медиевал Институте Публицатионс, Wестерн Мицхиган Университy. стр. 141—58. ИСБН 978-1-879288-90-4. 
• Нелсон, Јанет (2003). „Алфред'с Царолингиан Цонтемпорариес”. Ур.: Реутер, Тимотхy. Алфред тхе Греат. Алдерсхот, УК: Асхгате. стр. 293—310. ИСБН 978-0-7546-0957-5. 
• Нелсон, Јанет L. (2004). „Æтхелwулф (д. 858), кинг оф тхе Wест Саxонс”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/8921. Приступљено 24. 7. 2018.  (субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред)
• Нелсон, Јанет L. (2013). „Бритаин, Иреланд анд Еуропе, ц.750–ц.900”. Ур.: Стаффорд, Паулине. А Цомпанион то тхе Еарлy Миддле Агес: Бритаин анд Иреланд ц.500–ц.1100. Цхицхестер, УК: Wилеy Блацкwелл. стр. 231—47. ИСБН 978-1-4051-0628-3. 
• Смyтх, Алфред П. (1995). Кинг Алфред тхе Греат. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-822989-6. 
• Стаффорд, Паулине (1981). „Цхарлес тхе Балд, Јудитх анд Енгланд”. Ур.: Гибсон, Маргарет; Нелсон, Јанет L. Цхарлес тхе Балд: Цоурт анд Кингдом. Оxфорд, УК: Б А Р. стр. 137—51. ИСБН 978-0-86054-115-8. 
• Стаффорд, Паулине (2001). Qуеен Емма анд Qуеен Едитх. Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-16679-5. 
• Стаффорд, Паулине (2003). „Суццессион анд Инхеританце: а Гендеред Перспецтиве он Алфред’с Фамилy Хисторy”. Ур.: Реутер, Тимотхy. Алфред тхе Греат. Алдерсхот, УК: Асхгате. стр. 251—64. ИСБН 978-1-138-24830-4. 
• Стентон, Франк M. (1971). Англо-Саxон Енгланд (3рд изд.). Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-280139-5. 
• Wиллиамс, Анн (1991). „Æтхелбалд кинг оф Wессеx 855–60”. Ур.: Wиллиамс, Анн; Смyтх, Алфред П.; Кирбy, D. П. А Биограпхицал Дицтионарy оф Дарк Аге Бритаин. Лондон, УК: Сеабy. стр. 18. ИСБН 978-1-85264-047-7. 
• Wиллиамс, Анн (1999). Кингсхип анд Говернмент ин Пре-Цонqуест Енгланд, ц.500–1066. Басингстоке, УК: Мацмиллан Пресс. ИСБН 978-0-333-56798-2. 
• Yорке, Барбара (1984). „Тхе Бисхопс оф Wинцхестер, тхе Кингс оф Wессеx анд тхе Девелопмент оф Wинцхестер ин тхе Нинтх анд Еарлy Тентх Центуриес”. Процеедингс оф тхе Хампсхире Фиелд Цлуб анд Арцхаеологицал Социетy. 40: 61—70. ИССН 0142-8950. 
• Yорке, Барбара (1995). Wессеx ин тхе Еарлy Миддле Агес. Лондон, УК: Леицестер Университy Пресс. ИСБН 978-0-7185-1856-1.