Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ
Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ вршена је разним бродовима на мору и рекама, у мањем обиму, одмах од почетку устанка.а у већем након капитулације Италије и уласка у последњу годину ратовања. Овај облик евакуације постепено се све више ширио што је НОБ добијала већи замах. У Хварском каналу између Хвара и Макарског приморја рањеници и болесници су повремено пребацивани мањим бродовима претежно ноћу. Морнарица НОВ и ПЈ имала је само један санитетски брод „Марин ИИ”, тако да је највећи број евакуација обављан имппровизованим пловилима, не тако ретко у склопу превоза јединица и ратног материјала.[1]
Циљеви уреди
Евакуација рањеника пловним средствима у НОБ имала је три значајна циља:
- Растерећење крупних оперативних јединица од великог броја рањеника који су те јединице водили са собом и тиме ограничавале своју маневарску и општу борбену способност
- Омогућавање да се у стационарним и безбједним условима на острвима у Јадранском мору — Брачу, Хвару и Вису, а онда са Виса у јужној Италији, у Барију у рањеницима пружи берзбедно и стручно лечење. Тиме се остваривао основни медицински захтев — стационарно, континуирано лечења и некретање до пуне рехабилитације.
- Спашавање живота рањеника, испред непријатеља који је свим силама настојао да их зароби или уништи, ангажовањем великих снага које су понекад и успевале да продру и до самих скривених болница и рањеника и немилосрдно их униште.[2]
Историја уреди
Употреба пловних средстава у НОВ масовније је започела после капитулације Италије, јер су се знатно прошириле могућности евакуације рањеника и болесника морем и рекама. Евекуација бродовима је највише обављана у Далмацији, прво према Брачу, Хвару и Вису, а постом са Виса за јужну Италију, у Бари.
Након што је од 2 до 3. октобра 1943. паробродом „Бакар” извршена прва већа евакуација 25 тешких рањеника у Бари, Бродовима Морнарице НОВЈ са Виса су евакуисанли у јужну Италију десетина хиљада рањеника и болесника, и око 35.000 реконвалесцената, жена и деце на Синај и у северну Африку.
Морнарице НОВ и ПОЈ пловила је са рањеницима и болесницима, збегом и партизанима, ослањајући се, првенствено, на своја борбена средства а понекад и на пратњу наоружаних бродова (НБ) Морнарице НОВЈ прихватајући борбу у неповољним условима, и уз ризик настављајући пловидбу према Вису.
Исто тако, била је сложена и заштита евакуације рањеника и болесника 26. дивизије за време десантних операција на Мљет, Корчулу, Брач, Хвар и Шолту. Рањеници су, обично, пребацивани заједно с осталим јединицама, и заштиту су вршили НБ, нешто и савезници (са Брача).
За време италијанске офанзиве „Албија” на Биокову, у партизанску болницу на Хвар пребачено је 10 партизана. У другој италијанској офанзиви у Макарском приморју, у јулу 1943, пребачено је са Биокова на Хвар око 200 лица (збег и рањеници).[2]
Неуспешне евакуације уреди
Како се Јадранским морем пловило свакодневно, дању и ноћу, обично под заштитом савезничке авијације и ратних бродова, због слабе заштите страдао је болнички брод „Марин ИИ”, који је нападнут и потопљен на улазу у Вишку луку 11. маја 1944. У њему је том прилико страдало 49 рањеника и 8 чланова посаде.
На мину у Тиватском заливу налето је пароброд „Цетиње” 10. децембра 1944. Погинуло је око 90 рањеника, болесника и чланова посаде, а спасено само 9.
На реци Сави 17. априла 1945, превозећи рањенике из Брчког за Сремску Митровицу, налетео је на мину путнички брод „Касија Милетић” и потонуо заједно с дрварицом, шлепом за транспорт дрвене грађе. Од 220 људи, посаде и путника, спасило се свега 17, док се 203 утопила.[3]
Проблеми уреди
Мечу најважније проблеме у евакуацији рањеника и болесника плоцвним средствима треба навести слеће:
- Бродови, који су превозили рањенике и болеснике, нису увек имали оружану пратњу, па ни ескорте миноловаца, под чијом би заштитом неке од хаварија биле избегнуте (као на пример хаварија, брод „Цетиње” и „Касија Милетић”.
- Пребацивању рањеника и болесника с обале испод Велебита за Вис, затим од Водица на Корнате и Жирје и, даље, за Вис, па од Макарског приморја и из долине Неретве на Хвар или на Вис, као и од Дубровачког приморја са Мљета, Пељешца и Корчуле на Вис.
- Најтеже је билото што су маршруте морем биле предугачке и што је била мала брзина бродова, па се морало пловити дању и тако се излагати нападу немачке авијације, а ноћу крстарећим њемачким ратним бродовима.
- Помоћ од савезника није била велика, јер они нису радо пловили бродовима ближе обали. Дању је, пак њихова авијација пратила стратегијску авијацију на путу из Фође у Италији, за Мађарску, Румуњску, Чехословачку и Аустрију гдје су изводили бомбардовање.
Извори уреди
- ^ САНИТЕТСКА служба у народноослободилачком рату Југославије : 1941-1945. - Београд : Војноиздавачки и новински центар : Санитетска управа ССНО, 1989- . - 4 св.
- ^ а б Хвар у НОР-у и револуцији 1941-1945, Сплит, 1987, стр. 659, 693-695.
- ^ M. Јовановић: Положај и заштита Санитета по међународном ратном праву, ВСП 38/4, 1981, стр. 4-5.