Филогенетско стабло
Филогенетско или еволуцијско стабло показује еволуцијске односе између разних врста за које се претпоставља да имају заједничке претке. Тиме је филогенетско стабло у ствари облик кладограма. Свако гранање од предака означава на стаблу најближег заједничког претка. Дужине грана означавају процењено време кроз које су се групе организама одвојено развијале, или број мутација које су се десиле у том времену. Свако чвориште на филогенетском стаблу сматра се таксономском заједницом, при чему се унутрашња чворишта сматрају хипотетичком таксономском заједницом, ако се одговарајуће врсте не могу посматрати.
Извори података и њихово интерпретирање уреди
Филогенетска стабла данас се граде углавном на анализи сегмената гена појединих врста. При томе се израчунавају дужине појединих сегмената истог гена (или евентуално истих гена) одређене врсте и користе се сличности и разлике за изградњу стабла. Врсте чији су сегменти слични, вероватно се на стаблу налазе ближе од оних, код којих се исте секвенце јако разликују. Како комплексност израчуна таквих стабала са бројем сегмената експоненцијално расте, за генерисање стабала користи се хеуристика. У стандардне методе молекуларно филогенетичке конструкције стабла спада више математичко-статистичких метода.
Циљ израде филогенетског стабла је што детаљније објашњење еволуције. Данас је познато, да се гени нису развијали равномјерно. Неки гени који се данас налазе код човјека, имају заједничког претка само са чимпанзама, док се неки други појављују код свих сисара, и томе слично.
Због тога може да се догоди, да филогенетске анализе различитих гена исте врсте резултују различитим филогенетским стаблима од којих је свако коректно. Како би се утврдио развојни низ као и гранања у еволуцији појединих врста, неопходно је испитивање различитих сегмената гена. Осим тога, у интерпретацији треба узети у обзир како резултате класичне филогенезе тако и морфолошка обележја.
Критике уреди
- По дефиницији, филогенетичка стабла не могу да представљају хибридизирање нити латерални трансфер гена, које су такође важне методе преноса гена. Због тога, неки научници заступају становиште, да се не треба да истражује филогенетско стабло, него би требало да се истражује филогенетску мрежу (она се од филогенетског стабла разликује тиме, да дозвољава "попречне везе" између врста које иначе нису директно сродне).
- Стабла, која не садрже изумрле врсте треба интерпретирати са опрезом.
Види још уреди
Литература уреди
- Сцхух, Р. Т. анд А. V. З. Броwер. 2009. Биологицал Сyстематицс: принциплес анд апплицатионс (2нд едн.) ISBN 978-0-8014-4799-0
- Мануел Лима, Тхе Боок оф Треес: Висуализинг Бранцхес оф Кноwледге, 2014, Принцетон Арцхитецтурал Пресс, Неw Yорк.
- МЕГА, а фрее софтwаре то драw пхyлогенетиц треес.
Спољашње везе уреди
- Трее оф Лифе Wеб-Пројект (језик: енглески)