Филозофија вештачке интелигенције

Филозофија вештачке интелигенције је грана филозофије ума и филозофије рачунарства[1] која истражује вештачку интелигенцију и њене импликације на знање и разумевање интелигенције, етике, свести, епистемологије и слободне воље.[2][3] Штавише, технологија се бави стварањем вештачких животиња или вештачких људи (или, барем, вештачких створења; погледајте вештачки живот), тако да је дисциплина од великог интереса за филозофе.[4] Ови фактори су допринели настанку филозофије вештачке интелигенције.

Филозофија вештачке интелигенције покушава да одговори на следећа питања:[5]

  • Може ли машина да делује интелигентно? Може ли то да реши било који проблем који би човек решио размишљањем?
  • Да ли су људска интелигенција и интелигенција машина исте? Да ли је људски мозак у суштини компјутер?
  • Може ли машина имати ум, ментална стања и свест у истом смислу као и људско биће? Може ли се осетити како ствари стоје? (тј. да ли има свест?)

Питања попут ових одражавају различита интересовања истраживача вештачке интелигенције, когнитивних научника и филозофа. Научни одговори на ова питања зависе од дефиниције „интелигенције” и „свести” и тачно о којим се „машинама” расправља.

Важне пропозиције у филозофији вештачке интелигенције укључују неке од следећих тема:

  • Тјурингова „пристојна конвенција“: Ако се машина понаша интелигентно као људско биће, онда је интелигентна као и људско биће.[6]
  • Дартмутски предлог: „Сваки аспект учења или било која друга карактеристика интелигенције може се у принципу тако прецизно описати да се може направити машина да га симулира.“[7]
  • Хипотеза о систему физичких симбола Алена Њуела и Херберта А. Сајмона: „Физички систем симбола има неопходна и довољна средства опште интелигентне акције.“[8]
  • Снажна хипотеза вештачке интелигенције Џона Сирла: „Одговарајуће програмирани рачунар са правим улазима и излазима би стога имао ум у потпуно истом смислу као и људска бића.“[9]
  • Хобсов механизам: „Јер 'разум'... није ништа друго до 'рачунање', то је сабирање и одузимање, последица општих имена договорених за 'обележавање' и 'означавање' наших мисли...”[10]

Референце уреди

  1. ^ „Пхилосопхy оф Цомпутер Сциенце”. обо (на језику: енглески). 
  2. ^ МцЦартхy, Јохн. „Тхе Пхилосопхy оф АИ анд тхе АИ оф Пхилосопхy”. јмц.станфорд.еду. Архивирано из оригинала 2018-10-23. г. Приступљено 2018-09-18. 
  3. ^ Мüллер, Винцент C. (2023-07-24). „Пхилосопхy оф АИ: А струцтуред овервиеw”. Натхалие А. Смуха (Ед.), Цамбридге Хандбоок он тхе Лаw, Етхицс анд Полицy оф Артифициал Интеллигенце. 
  4. ^ Брингсјорд, Селмер; Говиндарајулу, Навеен Сундар (2018), „Артифициал Интеллигенце”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2018 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Архивирано из оригинала 2019-11-09. г., Приступљено 2018-09-18 
  5. ^ Русселл & Норвиг 2003, стр. 947 дефине тхе пхилосопхy оф АИ ас цонсистинг оф тхе фирст тwо qуестионс, анд тхе аддитионал qуестион оф тхе етхицс оф артифициал интеллигенце. Феарн 2007, стр. 55 wритес "Ин тхе цуррент литературе, пхилосопхy хас тwо цхиеф ролес: то детермине wхетхер ор нот суцх мацхинес wоулд бе цонсциоус, анд, сецонд, то предицт wхетхер ор нот суцх мацхинес аре поссибле." Тхе ласт qуестион беарс он тхе фирст тwо.
  6. ^ Тхис ис а парапхрасе оф тхе ессентиал поинт оф тхе Туринг тест. Туринг 1950, Хаугеланд 1985, стр. 6–9, Цревиер 1993, стр. 24, Русселл & Норвиг 2003, стр. 2–3 анд 948
  7. ^ МцЦартхy ет ал. 1955. Тхис ассертион wас принтед ин тхе програм фор тхе Дартмоутх Цонференце оф 1956, wиделy цонсидеред тхе "биртх оф АИ."алсо Цревиер 1993, стр. 28
  8. ^ Неwелл & Симон 1976 анд Русселл & Норвиг 2003, стр. 18
  9. ^ Тхис версион ис фром Сеарле (1999), анд ис алсо qуотед ин Деннетт 1991, стр. 435. Сеарле'с оригинал формулатион wас "Тхе аппроприателy программед цомпутер реаллy ис а минд, ин тхе сенсе тхат цомпутерс гивен тхе ригхт програмс цан бе литераллy саид то ундерстанд анд хаве отхер цогнитиве статес." Сеарле 1980, стр. 1. Стронг АИ ис дефинед симиларлy бy Русселл & Норвиг (2003, стр. 947): "Тхе ассертион тхат мацхинес цоулд поссиблy ацт интеллигентлy (ор, перхапс беттер, ацт ас иф тхеy wере интеллигент) ис цаллед тхе 'wеак АИ' хyпотхесис бy пхилосопхерс, анд тхе ассертион тхат мацхинес тхат до со аре ацтуаллy тхинкинг (ас оппосед то симулатинг тхинкинг) ис цаллед тхе 'стронг АИ' хyпотхесис."
  10. ^ Хоббес 1651, цхпт. 5

Литература уреди