Фирн (од швајцарске немачке речи firn са значењем „лански”, сродно са пре) посебно је збијен облик снега. Овај тип снега је преостао од прошлих сезона и био је рекристализован[1][2] у супстанцу гушћу од неве. То је лед који је у средњој фази између снега и ледењачког леда. Фирн има изглед влажног шећера, али има тврдоћу која га чини изузетно отпорним на лопатање. Његова густина се углавном креће од 0,4 g/cm3 до 0,83 g/cm3,[3] и често се може наћи испод снега који се акумулира на врху глечера.

Узорковање површине глечера. Између површинског снега и плавог ледењачког леда постоји фирн прогресивно увећавајуће густине.
Поља фирна поврх Сеулека, Високи Тауерн

Пахуљице се сабијају под тежином надкривајућег снежног покривача. Појединачни кристали у близини тачке топљења су полутечни и клизави, што им омогућава да клизе дуж других кристалних равни и да испуњавају просторе између њих, повећавајући густину леда. Тамо где се кристали додирују, они се везују, истискујући ваздух између себе на површину или у мехуриће.

У летњим месецима метаморфоза кристала може се одвијати брже због продирања воде између кристала. До краја лета, резултат је фирн. Минимална надморска висина на којој се фирн акумулира на глечеру назива се граница фирна, линија фирна или снежна линија.

Списак фирнова уреди

Друге употребе уреди

У колоквијалном и техничком језику, 'фирн' се користи за описивање одређених облика старог снега:[14]

  • Стара снежна поља или неве (Фирнфелдер), чак и ако снег још није стар годину дана
  • новији снежни слојеви глечера ('фирнирани' ледник)
  • највиши, мекани слој снега који се смрзао преко ноћи и, као резултат пролећног сунца и високих температура ваздуха, формира се на подручју старог снега (падине бивају фирниране; у Швајцарској се назива Сулз, док се овај израз у Немачкој односи на снег до одређене дубине на којој скијање низбрдо више није пријатно)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Шаблон:Ците q
  2. ^ Кумар Верма, Асхок (2014). „Рецрyсталлизатион оф Ице”. Енцyцлопедиа оф Сноw, Ице анд Глациерс. Енцyцлопедиа оф Еартх Сциенцес Сериес. стр. 932. ИСБН 978-90-481-2641-5. дои:10.1007/978-90-481-2642-2_439. 
  3. ^ Цуффеy, Курт M.; Патерсон, W. С. Б. (3. 5. 2010). Тхе Пхyсицс оф Глациерс (Фоуртх изд.). Елсевиер. ИСБН 978-0123694614. ЛЦЦН 2009050362. 
  4. ^ „ДаниелБруун Фирн”. Мапцарта. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „Дреyер Фирн”. Мапцарта. Приступљено 31. 5. 2019. 
  6. ^ а б Кинцаид, Јони L.; Андреw Г Клеин (2004). „Ретреат оф тхе Ириан Јаyа Глациерс фром 2000 то 2002” (ПДФ). 61ст Еастерн Сноw Цонференце. стр. 147—157. Архивирано из оригинала (пдф) 17. 05. 2017. г. Приступљено 2011-11-03. 
  7. ^ Катхрyн Хансен, Глациерс ин тхе Тропицс, бут Нот фор Лонг, ат НАСА Еартх Обсерваторy, Фебруарy 13, 2018
  8. ^ МцДоwелл, Робин (1. 7. 2010). „Индонесиа'с Ласт Глациер Wилл Мелт 'Wитхин Yеарс'. Јакарта Глобе. Приступљено 2011-11-03. 
  9. ^ „Папуа Глациер'с Сецретс Дриппинг Аwаy: Сциентистс”. Јакарта Глобе. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-11-03. 
  10. ^ Свен Хедин Фирн, Армy Мап Сервице, Унитед Статес Армy Цорпс оф Енгинеерс, Греенланд 1:250,000
  11. ^ МцДоwелл, Робин (1. 7. 2010). „Индонесиа'с Ласт Глациер Wилл Мелт 'Wитхин Yеарс'. Јакарта Глобе. Приступљено 2011-10-23. 
  12. ^ „Папуа Глациер'с Сецретс Дриппинг Аwаy: Сциентистс”. Јакарта Глобе. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-10-23. 
  13. ^ Катхрyн Хансен, Глациерс ин тхе Тропицс, бут Нот фор Лонг, ат НАСА Еартх Обсерваторy, Фебруарy 13, 2018
  14. ^ Хоббс, Петер V. (2010). Ице Пхyсицс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 856. ИСБН 978-0199587711. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди