Фитоекологија или еколошка геоботаника јесте део екологије која истражује дистрибуцију и изобиље биљака и биљних заједница, ефекте фактора животне средине на заступљеност биљака, као и интеракције међу биљкама и са другим организмима.[1]

Тропска биљна заједница на Дијего Гарсији

Појам је у ботаничку екологију увео дански ботаничар Евген Варминг 1895. године.

Различите биљке, групе биљака, одликују се својим специфичним животним формама, прилагођеним средини. Својим посебним особинама поједине животне форме карактеришу и специфичност станишта на које су прилагођене (нпр. форме кактуса – ксерофите – карактеристика су пустињских предјела, итд.)

Међутим, биљне врсте могу истовремено бити у истој мери прилагођене на све разнолике еколошке услове, а у коликој ће мери бити прилагођена свим веома променљивим факторима средине зависи од еколошке валенце (амплитуда варирања неког еколошког фактора у чијим границама је могућ опстанак неке врсте).

Референце уреди

Литература уреди