Википедија

Fragmenti strave

Фрагменти страве (јап. 魔の断片, Ma no Kakera) јесте манга хорор антологија коју је написао и илустровао Џунџи Ито. Седам кратких стрипова излазили су од априла 2013. до априла 2014. у манга часопису Nemuki, а касније је осма додата за танкобон издање.

Фрагменти страве
Српско издање насловне стране
魔の断片
(Ma no Kakera)
Манга
АуторЏунџи Ито
ИздавачЈапан The Asahi Shimbun Company
Србија Darkwood
Циљна групаШоџо
ЧасописNemuki
Прво излажење13. април 2013. — 12. април 2014.
Томови1 (списак томова)
Портал Стрип

Манга је у склопу Колекције Џунџија Ита адаптирана у аниме који је емитован 5. јануара 2018.

У Србији, мангу је 2022. приредила издавачка кућа Darkwood.

Синопсис

уреди

Колекција осам кратких прича Џунџија Итоа.

  • Прича о човеку који не жели да напусти свој футон јер мисли да је окружен злим духовима. Признаје својој супрузи да је спавао са другом женом, за коју је сад убеђен да је демон који га је проклео.
  • Прича о наизглед обичној кући која се нашла на листи културних добара, и једној жени која је опседнута њоме.
  • Прича о човеку који је спавао са пророчицом која има колекцију одрубљених глава.
  • Прича о девојци чији муж има чудну породичну традицију. Наиме, душе преминулих чланова породице остају привремено приковани за овај свет како би њихови вољени имали времена да се опросте од њих.
  • Прича о медицинском студенту чији је леш за сецирање у ствари жив, али опседнут вивисекцијом (сецирањем живих бића).
  • Прича о повређеном човеку кога је мистериозна жена у црном држала у животу, али која је своју „дужност“ наставила чак и након што је он одведен у болницу.
  • Прича о Каору чија омиљена списатељица даје ликовима из својих романа различите тикове. Каору јој шаље писмо у ком јој говори да и она има тикове. Списатељица је зове у кућу где Каору сазнаје да је она у ствари непристојан мушкарац који је оптужује да лажира тикове и затвара у тамницу.
  • Прича о оцу чија се ћерка боји да сама доноси одлуке. Отац запошљава девојку звану Мицу, и она помаже ћерци да постане самосталнија. Једног дана, Мицу бива убијена.

Развој

уреди

Од 2006. године, када је објављен Shin Yami no Koe Kaidan, па све до Фрагменати страве 2013, прошло је осам година откако је Ито последњи пут објавио хорор мангу.[1][2][3] Као коментар на то, Ито је изјавио:

„Радио сам на илустрацијама у том периоду, као и на манги о мачкама, односно друштву, али свеједно осећам некакав јаз. Шта сам, за име света, радио све то време?.“[3]

Када је послао скице за прву причу, његов уредник је забринуто рекао да се његов „инстинкт за хорор није вратио“, што је натерало мангаку да преради причу. Међутим, чак и тада, Ито није био потпуно задовољан радом.[3]

Франшиза

уреди

Манга

уреди

Прва прича „Футон“ објављена је 13. априла 2013. у првом издању обновљеног шоџо часописа Немуки.[4][5][6] У периоду од 13. јуна 2013.[7] до 12. априла 2014. објављено је још шест кратких прича.[8][9][10][11][12] Последња прича, „Жена која шапуће“, оригинално је објављена 2009. у часопису Шинкан,[13][14] те је додата накнадно и заједно са осталим поглављима издата у склопу једног танкобона 8. јула 2014, са насловницом коју је радио Кеисуке Минохара.[13][3]

Издавачка кућа Darkwood је превела антологију на српски језик и објавила је 26. јула 2022.

Бр. Првобитни датум издања Првобитни ISBN Датум издања на српском ISBN на српском
1 8. јул 2014. (2014-07-08)[15]978-4-02-214151-426. јул 2022. (2022-07-26)978-86-6163-590-8
  • „Futon” (布団, Futon)
  • „Дрвена мистерија” (木造の怪, Mokuzō no Kai)
  • „Томио: црвена ролка” (富夫•赤いハイネック, Tomio•Akai Hainekku)
  • „Постепени растанак” (緩やかな別れ, Yuruyakana Wakare)
  • „Сецкалица” (解剖ちゃん, Kaibō-chan)
  • „Црна птица” (黒い鳥, Kuroi Tori)
  • „Магами Нанакусе” (七癖曲美, Nanakuse Magami)
  • „Жена која шапуће” (耳擦りする女, Mimikosuri Suru Onna)

Аниме

уреди

Манга је у склопу Колекције Џунџија Ита адаптирана у аниме који је емитован 5. јануара 2018.[16][17]

Пријем

уреди

Џозеф Ластер (Otaku USA) је похвалио антологију, поготово Итов цртеж, рекавши да је „заиста посебно“ и „полу језиво, полу прелепо“. Такође је рекао да ће многе приче из колекције постати класици, понајвише „Црна птица“.[18]

Нику Кримеру (Anime News Network) се свидело то што се елементи хорора налазе на неочекиваним местима. Додао је, додуше, да нису све приче истог квалитета, и да су понекад више абсурдне него страшне. Похвалио је Итов цртеж, али је приметио да је у слабијим причама коришћен да визуелно маскира недостатке.[19]

 
Крик, дело уметника Едварда Мунка и вероватна инспирација за насловницу антологије.

Светлана Федотов (Fangoria) је навела да је антологија добар увод у Итов рад, али и да ће се свидети његовим обожаваоцима. Као и остали критичари, приметила је алузије на Лавкрафтове радове, и похвалила је начин на који Ито претвара најобичније предмете у нешто као из кошмара.[20]

Крису Рандлу (The Guardian) се углавном свидела антологија. Приметио је да Ито не убацује „политику“ у своје приче, за разлику од Лавкрафта, и да се више фокусира на елементе хорора. Такође је коментарисао да антологија има карактеристике ера гура, премда ублажене.[21]

Џо Макалок (The Comics Journal) је у својој рецензији написао да ова антологија није Итов најбољи рад, као и да се „Жена која шапуће“ истиче из колекције због стила цртања. Приметио је да су женски линкови најинтересантнији елемент у свим причама, било да су протагонисти или антагонисти. Додуше, Макалок сматра да их је Ито намерно тако написао јер се манга објављивала у часопису са већински женском демографијом.[22]

Зејнеб Актар (Comics & Cola) је такође приметила да се приче углавном баве женама које су мушкарци издали. Додала је да је антологија налик лошој имитацији Итових ранијих дела, односно да је „Итов неуспешан покушај да буде Ито“. Иако јој се свидео цртеж, сматра да приче нису емотивно добро развијене.[23]

Шели Атомик (Comics Bulletin) smatra da je kolekcija mešavina dobrih i ispotprosečnih priča. Za priče „Tomio: crvena rolka“ i „Futon“ je napisala da nemaju poentu, ali je pohvalila „Crnu pticu” i „Postepeni rastanak”. Pohvalila je takođe kvalitet štampe, rekavši da je manga štampana na kvalitetnijem papiru.[24]

Mnogi kritičari su uporedili naslovnicu antologije sa Krikom Edvarda Munka.[25][26]

Izvori

уреди
  1. ^ Melrose, Kevin (8. 7. 2014). „Viz Media to publish Junji Ito's 'Fragments of Horror'”. Comic Book Resources. Архивирано из оригинала 08. 09. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  2. ^ Armitage, Hugh (9. 12. 2014). „Junji Ito's Fragments of Horror coming to Viz Media”. Digital Spy. Приступљено 26. 3. 2016. 
  3. ^ а б в г Ito, Junji (16. 6. 2015). „Afterword”. Fragments of Horror. Viz Media. стр. 222. ISBN 978-1-4215-8079-1. 
  4. ^ „Gyo & Tomie's Junji Ito to Launch Ma no Kakera Manga”. Anime News Network. 10. 2. 2013. Приступљено 15. 12. 2015. 
  5. ^ Nemuki+ 2013年5月号 [Nemuki+ May 2013 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  6. ^ „Nemuki Shōjo Manga Magazine Ceases Publication”. Anime News Network. 14. 12. 2012. Приступљено 3. 3. 2016. 
  7. ^ Nemuki+ 2013年7月号 [Nemuki+ July 2013 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  8. ^ Nemuki+ 2013年9月号 [Nemuki+ September 2013 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  9. ^ Nemuki+ 2013年11月号 [Nemuki+ November 2013 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  10. ^ Nemuki+ 2014年1月号 [Nemuki+ January 2014 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  11. ^ Nemuki+ 2014年3月号 [Nemuki+ March 2014 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  12. ^ Nemuki+ 2014年5月号 [Nemuki+ May 2014 issue]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 15. 12. 2015. 
  13. ^ а б 魔の断片 [Fragments of Horror]. Asahi Sonorama (на језику: јапански). Приступљено 3. 3. 2016. 
  14. ^ McCulloch, Joe (8. 7. 2015). „Fragments of Horror”. The Comics Journal. Приступљено 4. 12. 2017. 
  15. ^ „魔の断片 1”. The Asahi Shimbun Company. Приступљено 27. 7. 2022. 
  16. ^ „Junji Ito Anime's Website Reveals Staff, Visual, Winter 2018 TV Premiere”. Anime News Network. 10. 8. 2017. Приступљено 4. 12. 2017. 
  17. ^ „Junji Ito 'Collection' Anime Sets Earlier January 5 Premiere”. Anime News Network. 7. 11. 2017. Приступљено 4. 12. 2017. 
  18. ^ Luster, Joseph (30. 6. 2015). „Fragments of Horror Delivers More Junji Ito Manga Frights”. Otaku USA. Приступљено 4. 12. 2017. 
  19. ^ Creamer, Nick (8. 8. 2015). „Fragments of Horror GN 1 - Review”. Anime News Network. Приступљено 4. 12. 2017. 
  20. ^ Fedotov, Svetlana (30. 6. 2015). „Fragments of Horror (Comic Book Review)”. Fangoria. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  21. ^ Randle, Chris (23. 7. 2015). „Fragments of Horror by Junji Ito review - tales from a dungeon's deranged inmates”. The Guardian. Приступљено 6. 1. 2017. 
  22. ^ McCulloch, Joe (8. 7. 2015). „Fragments of Horror”. The Comics Journal. Приступљено 6. 1. 2018. 
  23. ^ Akhtar, Zainab (5. 8. 2015). „Fragments of Horror sees Junji Ito make an uneven return to the genre [review]”. Comics & Cola. Приступљено 6. 1. 2018. 
  24. ^ Atomic, Shelly (20. 11. 2015). „Keeping It Ghastly: Fragments of Horror”. Comics Bulletin. Архивирано из оригинала 28. 09. 2021. г. Приступљено 6. 1. 2018. 
  25. ^ Johnston, Rich (15. 6. 2015). „Junji Ito's Return to Cosmic Terror in Fragments of Horror”. Bleeding Cool News. Приступљено 26. 3. 2016. 
  26. ^ Warner, Matthew (13. 9. 2015). „Fragments of Horror Manga Review”. The Fandom Post. Приступљено 26. 3. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fragmenti_strave&oldid=26007934”