Фуро (風 呂) или чешће названо офуро (お 風 呂) јесте јапанско купатило. Конкретно, то је тип купатила који одликује кратка дрвена када стрмих страна.[1] Каде овог типа се налазе широм Јапана у кућама, становима и традиционалним јапанским ресторанима (рyоканс), али су сада обично направљене од пластике или нерђајућег челика. Фуро се разликује од конвенционалне западне каде у томе што је дубље градње, обично од 0,6 м (25 инча). Странице су више квадратне него заобљене. Углавном немају одводни сливник. Традиционалне фурое, који су се некада израђивали од ливеног гвожђа, грејале су пећи на дрва уграђене испод њих. Фуро се обично остављао преко ноћи напуњен водом, а затим у неким домаћинствима се вода поново користила или рециклирала за прање одеће следећег дана. Као и на западу, дешавало се да више од једног члана породице користи исту воду за купатило, те је због тога Јапанцима било јако важно бити потпуно чист пре уласка у купатило.[2] Ова врста фуроа била је претходница савремене вруће кадице у западном стилу. Фуро је део јапанског ритуала купања, и важно је напоменути да није намењен за прање, већ за опуштање и загревање. Прање (купање) се одвија посебно изван фуроа. Потребно је претходно се истуширати, па затим ући у воду. Генерално јапанска купатила су мала у складу са западним стандардима, тако да је купатило углавном организовано као простор за туширање који садржи фуро. Будући да је купатило комплетно влажно , у модерним зградама загревање се врши путем клима уређаја. Вода је врућа, обично око 38-42 степена Целзијуса. Савремени фуро може бити направљен од акрила, опремљен системом за рециркулацију који филтрира и поново загрева воду. Овај систем је повезан са грејачем топле воде, било да се ради о гасним / пропанским или електричним / топлотним пумпама. Луксузни модели се и даље израђују од традиционалног и скупог дрвета као што је хиноки, а накнадно могу бити опремљени модернијом опремом.[3]

Референце уреди

  1. ^ „Јапанесе Батхинг Етиqуетте | Јапанесе Гуест Хоусес”. www.јапанесегуестхоусес.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-02. 
  2. ^ „Јапанесе цултуре анд даилy лифе сериес”. 2005-02-10. Архивирано из оригинала 10. 02. 2005. г. Приступљено 2018-03-02. 
  3. ^ „Сенто Гуиде | А гуиде то публиц батхс ин Јапан”. www.сентогуиде.инфо. Архивирано из оригинала 24. 02. 2018. г. Приступљено 2018-03-02.