GPR1
GPR1, Г протеин-спрегнути рецептор 1', је протеин који је код човека кодиран GPR1 геном.[1][2]
| Г протеин-спрегнути рецептор 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГПР1; | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 600239 МГИ: 2385324 ХомолоГене: 21094 ИУПХАР: ГПР1 ГенеЦардс: ГПР1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2825 | 241070 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000183671 | ЕНСМУСГ00000046856 | |||||||||
| УниПрот | П46091 | Q8К087 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_005279 | НМ_146250 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_005270 | НП_666362 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 2: 206.75 - 206.79 Мб |
Цхр 1: 63.12 - 63.15 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
ГПР1 делује као рецептор за хемерин.[3] Осим овог рецептора хемерин активира ЦМКЛР1 и ЦЦРЛ2.
Литература
уреди- ^ „Ентрез Гене: ГПР1 Г протеин-цоуплед рецептор 1”.
- ^ Марцхесе А, Доцхертy ЈМ, Нгуyен Т, Хеибер M, Цхенг Р, Хенг ХХ, Тсуи ЛЦ, Схи X, Георге СР, О'Доwд БФ (1994). „Цлонинг оф хуман генес енцодинг новел Г протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 23 (3): 609—18. ПМИД 7851889. дои:10.1006/гено.1994.1549.
- ^ Барнеа Г, Страппс W, Херрада Г, Берман Y, Онг Ј, Клосс Б, Аxел Р, Лее КЈ (2008). „Тхе генетиц десигн оф сигналинг цасцадес то рецорд рецептор ацтиватион”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 105 (1): 64—9. ПМЦ 2224232
. ПМИД 18165312. дои:10.1073/пнас.0710487105.
Додатна литература
уреди- Схимизу Н; Сода Y; Канбе К; et al. (1999). „An orphan G protein-coupled receptor, GPR1, acts as a coreceptor to allow replication of human immunodeficiency virus types 1 and 2 in brain-derived cells.”. J. Virol. 73 (6): 5231—9. PMC 112576 . PMID 10233994.
- Tokizawa S; Shimizu N; Hui-Yu L; et al. (2000). „Infection of mesangial cells with HIV and SIV: identification of GPR1 as a coreceptor.”. Kidney Int. 58 (2): 607—17. PMID 10916084. doi:10.1046/j.1523-1755.2000.00207.x.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Kang MK; Kameta A; Shin KH; et al. (2003). „Senescence-associated genes in normal human oral keratinocytes.”. Exp. Cell Res. 287 (2): 272—81. PMID 12837283. doi:10.1016/S0014-4827(03)00061-2.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Hillier LW; Graves TA; Fulton RS; et al. (2005). „Generation and annotation of the DNA sequences of human chromosomes 2 and 4.”. Nature. 434 (7034): 724—31. PMID 15815621. doi:10.1038/nature03466.
- Jinno-Oue A; Shimizu N; Soda Y; et al. (2005). „The synthetic peptide derived from the NH2-terminal extracellular region of an orphan G protein-coupled receptor, GPR1, preferentially inhibits infection of X4 HIV-1.”. J. Biol. Chem. 280 (35): 30924—34. PMID 15919664. doi:10.1074/jbc.M500195200.
- Otsuki T; Ota T; Nishikawa T; et al. (2007). „Signal sequence and keyword trap in silico for selection of full-length human cDNAs encoding secretion or membrane proteins from oligo-capped cDNA libraries.”. DNA Res. 12 (2): 117—26. PMID 16303743. doi:10.1093/dnares/12.2.117.
- Kimura K; Wakamatsu A; Suzuki Y; et al. (2006). „Диверсифицатион оф трансцриптионал модулатион: ларге-сцале идентифицатион анд цхарацтеризатион оф путативе алтернативе промотерс оф хуман генес.”. Геноме Рес. 16 (1): 55—65. ПМЦ 1356129 . ПМИД 16344560. дои:10.1101/гр.4039406.