Ganguro (jap. ガングロ) је модни тренд јапанских девојака који је започео средином 1990-их. Карактерише га таман тен и светла разнобојна шминка. Центри овог модног стила били су Шибуја и Икебукуро у Токију.

Dve ganguro devojke u Tokiju, april 2008

Гангуро моду започели су млади као побуну против концепта традиционалне јапанске лепоте коју су карактерисали светао тен, тамна коса и шминка неутралних боја. Гангуро представља њену супротност и зато је за њега карактеран таман тен, светла блајхана коса и разнобојна шминка која се стављала на неуобичајне начине.[1]  

Гангуро је повезан са јапанским фолклором јер је личио на начин на који су демони и духови приказани у но и кабуки позориштима. Ова конекција се још потврђује чињеницом да је огранак овог модног стила, јаманба, назван по планинској вештици из јапанског фолклора. [2]

Гангуро је започео 1990-их и достигао свој врхунац крајем те деценије. Наводно је скроз застарео 2000-их када се појавила бихаку мода којом су све младе девојке хтеле да имитирају изглед својих омиљених популарних певача[3], посебно Ајуми Хамасаки[4], која је била нова певачица на сцени у то време. Након овога је гангуро стил кренуо да нестаје, али се његов утицај може и даље видети у јаманба и манба модном стилу.[5]

КарактеристикеУреди

 
Две гангуро девојке у возу, август 2006

Гангуро се појавио као нови модни стил 1990-их, претежно међу јапаснким девојкама. У гангуро моди комбинује се таман тен са косом офарбаном у нијансама наранђасте до плаве или у сребрно сиву. Црно мастило се користило као лајнер за очи, а бео коректор као кармин и сенка. Уз то су неки додавали лажне трепавице, цирконе и бисерни прах. Носиле се ципеле са платформом и одећу јарких боја. Ствари које су још карактеристичне за гангуро моду су мини сукње, стикери на лицу, и мноштво наруквица, огрлица и прстења. [2]

Гангуро спада у већу субкултуру познату као Гјару (од енглеске речи „гал“), који је сленг термин за разне групе младих девојака и обично се односио на веома детињасте девојке. Истраживачи јапанских студија претпостављају да је гангуро врста освете над традиционалним јапанским друштвом због занемаривања, изолације и ограничавања јапанског друштва. Ово је био њихов покушај на изражавању своје индивидуалности и слободе и отворени пркос према школским стандардима и регулацијама.

Модни часописи као што су Егг и Агеха су директно утицали на гангуро стил. Други популарни гангуро часописи су Поптеен и Его Сyстем. Гангуро кулура се често повезује са пара пара, јапанским плесом. Међутим, већина пара пара плесача нису гангуро и већина гангуро нису пара пара плесачи иако има многих који су гангуро или гјару и плешу пара пара.

Једна од најпознатијих гангуро девојака је била девојка звана Буритери. Надимак је добила по сосу црне боје којим се прелива риба у теријаки кувању. Егг часопис ју је направио звездом тако што су је често објављивали током врхунца гангуро моде. Притисак друштва и негативне гласине су је приморале да се одрекне гангуро стила.[6]

 
Гангуро стил заједно са школском униформом у Шинђуку, септембар 2015

ЕтимологијаУреди

Људи који спадају у гангуро субкултуру сматрају да је реч настала из фразе „ганганкуро“ или „гангангуро“ (ガンガン黒 – веома таман/црн). Реч гангуро се може превести као “изгорело-црни изглед”, “таман тен” или “црно-лице”.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ Моwбраy, Ницоле (2004-04-04). „Јапанесе гирлс цхоосе wхитер схаде оф пале”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 2019-12-27. 
  2. ^ а б „提言論文 かわいいマンバ - ガングロИИ・2004(2004年) - Ј-маркетинг.нет продуцед бy ЈМР生活総合研究所”. Ј-маркетинг.нет|продуцед бy ЈМР生活研究所 (на језику: јапански). Приступљено 2019-12-27. 
  3. ^ „ガングロ|流行語や歴史に役立つ情報サイト【あの頃は何が流行ったの?】”. wеб.арцхиве.орг. 2014-02-22. Приступљено 2019-12-27. 
  4. ^ Рōдо гаиа. Химејима, Такахито, 1967-, 姬島, 貴人, 1967-. 文芸社. 2001. ОЦЛЦ 675832370. ISBN 978-4-8355-1101-6. 
  5. ^ „ガングロはどこへいった”. リアルライブ (на језику: јапански). Приступљено 2019-12-27. 
  6. ^ Macias, Patrick, 1972- (2007). Japanese schoolgirl inferno : Tokyo teen fashion subculture handbook. Evers, Izumi. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 978-0-8118-5690-4. OCLC 70866890. 
  7. ^ „ガングロの英訳”. eow.alc.co.jp (на језику: јапански). Приступљено 2019-12-27. 

Spoljašnje vezeУреди