Гаргамела је била огромна Комора са Мехурићима, детектор честица у ЦЕРН-у, намењена првенствено детекцији неутрино интеракција. Изграђена је у Француској, са пречником од скоро 2 метра и дугачка 4.8 метара, Гаргамела је држала скоро 12 кубних метара фреона (ЦФ3Бр). Мада се у оваквим коморама стандардно користио течни водоник, Гаргамела је користила фреон, а тежа течност је значила увећану вероватноћу интеракције неутрина, као и олакшано разликовање миона и пиона.

Гаргамела, данас изложена у ЦЕРН-у, у башти Микрокосм музеја науке.

Гаргамела је била у употреби од 1970 до 1978 а мион неутрино зрак је био произведен у ЦЕРН-овом Протон Синкротрону. Ови експерименти су довели до једног од најзначајних открића ЦЕРН-а: експерименталног опажања слабе неутралне струје, што је било објављено Јула 1973-е,[1] убрзо након што је иста била теоретски предвиђена.

У овом експерименту, анализирано је близу 83,000 неутрино догађаја, и опажена су 102 случаја појаве неутралне струје. Карактеристика неутралне стује је био изолован вир, из кога су настајали само хадрони.

Комора је добила назив по џину Гаргамели из дела Франсоа Рабла; она је била мајка Гаргантуе.

Референце уреди

  1. ^ „Абоут | ЦЕРН”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2010. г. Приступљено 27. 12. 2015. 

Спољашње везе уреди