Глоријет у Трогиру

Глоријет у Трогиру је редак споменик француске власти у облику кружна колонаде класицистичког облика из 1809. године, у част француског генерала Огиста Мармона. Међутим најновији подаци отварају две могућности: да се градња споменика догодила годину дана раније – 1807. и то под вођством Јеан-Цхарлеса Ланглоиса, тадашњег војног заповедника Трогира и потпоручника у француској војсци, и да она није посвећена Огисту Мармону већ Наполеону, чија је биста требала да стоји у централном делу Глоријета.[1]

Данашњи изглед Глоријета, на новој локацији због изградње игралишта које се види у позадцини слике.

Положај уреди

Глоријет се налази на западној ивици острвцета на коме лежи историсјко језгро древног Трогира, на,[1] слободном, равном простору на западној ивици града који се назива Батарија, по некадашњем складишту војне опреме и муниције.

Када је изграђен Глоријет је, све док није измештен на другу локацију, био у ниво замишљене линије која је спајала кулу Камерленго и кулу Светог Марка, на пољани Светог Миховила, како се тада тај део града називао.

 
Положај Глоријета на мапи трогира, означен је бројем 24 (леви дони квадрант)

Историја уреди

Глоријет је саграђена у част француског генерала Огиста Мармона, који је био познат као војвода од Рагузе, и војни заповедник Далмације 1806. године. Као Наполеонов генерал, прогласио је анексију Дубровачке републике, која је престала да постоји, а Дубровник је 1815. године на Бечком конгресу додељен Аустрији. Написао је „Мемоаре" у којима описује живот у Далмацији и Црној Гори.

Иако је било уврежено мишљење да је глоријет саграђен 1809. године, најновији подаци отварају могућност да се то ипак догодило годину дана раније – 1807. и то под вођством Јеан-Цхарлеса Ланглоиса, тадашњег војног заповедника Трогира и потпоручника у француској војсци. Градњу је са 2.567 венецијанских лира платио општински управник Кориолан Комуловић (иначе – не баш велики обожавалац француске власти...)[а]
 
Глоријет из времена француске власти с почетка 20. века

Могуће је да је повод спомињања глоријета као споменика у част маршалу Мармонту чињеница да су Трогирани 1808. године изразили жељу да му подигну споменик поводом његовог именовања за војводу од Дубровника, како је то записано у ондашњим службеним новинама „Краглски Далматин” од 29. маја 1808. године у којима пише:

Међутим, како маршал Мармонт не спомиње споменик у својим мемоарима, могуће је да је глоријет подигнут у част Наполеона, коме су и Дубровчани и Сплићани намеравали поставити споменик.

Када је западни градски бедем, до краја порушен 1809. године. Глоријет је са три стране запљускивало море, али како је део града насипан камењем и другим материјалом, настала је обала широка око 55 метара! Насипавање је резултовало тиме да Глоријет више није био у морском плићаку. Међутим 1946. године Глоријет је растављен и премештен око 40 метара западно од изворног места на којем је саграђен![2]

Изглед уреди

 
Данашњи изглед Глоријета

Глоријет је кружна колонада класицистичког облика у облику павиљона на шест камених стубова (са шиљатим кровом на чијој је средини био предвиђен мањи стуб са Наполеоновом бистом!). Спмоник се ослањао на четвртасто постоље (постамент), од клеснаог камена, и уздигнуту од површине терена, са степеништем само са једне стране.

Занимљивости уреди

 
Злоупотребе Глоријета и његове локације

Глоријет је Трогиранима служио је за сунчање и као место за заљубљене (у њему се чак склопио и први грађански брак у Трогиру!), око њега су пасле овце, а на њему се сушио веш.[2]

Због многих злоупотреба и намерних оштећења, једно време споменик је имао чувара.[2]

Пре насипања терена и проширења обале за 55 метара, Глоријет је огруживало море па се се до њега могло доћи само чамцем.[2]


Када је 1945. године од нове комунистичке власти потекла идеја за рушењем Глоријета, а на захтев омладинске организације Трогира да се на том простору изгради фудбалско игралишта, Глоријета је измештања на другу локацију, јер су Трогирани који су били против рушења споменика, уклонили дрвене скеле које су већ биле постављене са циљем његовог рушења.[2]

Напомене уреди

  1. ^ Поређења ради, лекар је тада имао плату око 3.000 венецијанских лира годишње, писар око 1.200 лира, а апотекар око 500 лира...

Извори уреди

  1. ^ а б в г Глоријет из времена француске власти и западни руб оточића зван Батарија У: Иво Бабић, Трогир, град и споменици, Књижевни круг Сплит, 2914.
  2. ^ а б в г д „Аут за Мармонтов глоријет”. трагуриум.блогспот.цом (на језику: хрватски). 2016. Приступљено 21. 5. 2020. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Глоријет у Трогиру на Викимедијиној остави