Гутација представља одавање воде у облику капи и јавља се када су услови оптимални за усвајање воде, а одавање воде транспирацијом је сведено на минимун због високе влажности ваздуха. Карактеристична је за тропско дрвеће и неке зељасте биљке. Гутација се обично јавља на врховима листова или зупцима где се налаже водене стоме или хидратоде преко којих се излучује вода. Вода излази из спроводних судова под дејством кореновог притиска, и напушта лист. Са старењем листа се смањује активност хидратода. Овакав облик транспирације је посебно значајан код младих биљака или субмерзних. Сок излучен преко гутације садржи различите неогранске материје, аминокиселине, шећере, органске киселине итд. Његов специфичан хемијски састав може да укаже на стање метаболизма и степен обезбеђености биљака појединим јонима.[1]

Гутација

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Физиологија биљака",Радмила Стикић,Зорица Јовановић