Хексавалентни хром
Хексавалентни хром (хром VI) су хемијска једињења која садрже елемент хрома у +6 оксидационом стању. Скоро све хромне руде се прерађују путем хексавалентног хрома, специфично соли натријум дихромата. Приближно 136000 тона хексавалентног хрома је произведено 1985.[1] Друга хексавалентна једињења хрома су хром триоксид и разне соли хромата и дихромата. Хексавалентна (CrVI) једињења хрома постоје у неколико форми. Хексавалентни хром се користи за производњу нерђајућих челика, текстилних боја, презерватива дрвета, средстава за штављење коже, антикорозивне заштите, као и у низу специјализованих употреба. Хексавалентни хром се такође формира при варењу нерђајућег челика или топљењу хромног метала. У тим ситуацијама хром није оригинално хексавалентан, али се на високим температурама оксидује до хексавалентног стања.
-oxid.jpg)
Хексавалентни хром је људски карциноген, ако се унесе у тело удисањем.[2] Радници многих различитих занимања су изложени хексавалентном хрому. Познато је да се проблематична излагања јављају међу радницима који рукују производима са хромним садржајем, као и међу вариоцима, и људима који врше брушење и лемљење нерђајућег челика.[2] У Европској унији, употреба хексавалентног хрома на електронској опреми је у знатној мери забрањена Директивом о рестрикцији хазардних супстанци.
Референце уреди
- ^ Gerd Anger, Jost Halstenberg, Klaus Hochgeschwender, Christoph Scherhag, Ulrich Korallus, Herbert Knopf, Peter Schmidt, Manfred Ohlinger, "Chromium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.. doi:10.1002/14356007.a07_067. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б IARC (5. 11. 1999) [1990]. Volume 49: Chromium, Nickel, and Welding (PDF). Lyon: International Agency for Research on Cancer. ISBN 978-92-832-1249-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 12. 2008. г. Приступљено 16. 7. 2006.
Литература уреди
- ИАРЦ (1999) [1990]. Волуме 49: Цхромиум, Ницкел, анд Wелдинг (ПДФ). Лyон: Интернатионал Агенцy фор Ресеарцх он Цанцер. ISBN 978-92-832-1249-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 12. 2008. г. Приступљено 16. 7. 2006.