Хелинов закон је термин за теоријска очекивања да један од 89 природних трудноћа које завршавају рођењем близанаца, тројки једном у 892 рођења, а четвероструко једном у 893 рођења, а колико год је то могуће, x — за једноструки пород се предвиђа један од (89)x−1 рођења.[1][2][3]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Феллман, Јохан; Ерикссон Алдур W (2009). „Статистицал аналyсес оф Хеллин'с лаw”. Тwин Ресеарцх анд Хуман Генетицс. Аустралиа. 12 (2): 191—200. ИССН 1832-4274. ПМИД 19335191. дои:10.1375/тwин.12.2.191. 
  2. ^ Феллман, Јохан; Ерикссон Алдур W (2009). „Он тхе хисторy оф Хеллин'с лаw”. Тwин Ресеарцх анд Хуман Генетицс. Аустралиа. 12 (2): 183—90. ИССН 1832-4274. ПМИД 19335190. дои:10.1375/тwин.12.2.183. 
  3. ^ Хеллин, D. (1895). Дие Урсацхе дер Мултипаритäт дер унипарен Тиере üберхаупт унд дер Зwиллингссцхwангерсцхафт беим Менсцхен инсбесондере. Мüнцхен: Сеитз унд Сцхауер. стр. 25. „Wäхренд ман саген канн, дасс беим Менсцхен дурцхсцхниттлицх еине Зwиллингсгебурт ауф етwа 89 еинфацхе Гебуртен воркоммт тритт еине Дриллингсгебурт ауф (89)2 еинфацхе Гебуртен ауф, еине Виерлингсгебурт ауф (89)3; üберхаупт, соwеит диес ин Грензен дер Мöглицхкеит лиегт, ерсцхеинт еине x фацхе Гебурт ауф (89)x–1 еинфацхе Гебуртен.