Хелиопауза
Хелиопауза је граница хелиосфере где је Сунчев ветар заустављен деловањем међузвездане материје. Хелиопауза је теоретска граница на растојању на ком Сунчев ветар нема довољну енергију да надјача звездане ветрове околних звезда.
Особине хелиопаузе уреди
Карактеристике ове прелазне зоне хелиосфере је нагли пад температуре наелектрисаних честица, промена смера магнетног поља и пораст броја галактичких космичких зрачења.[1] Како се соларни ветар шири са Сунца у свим смеровима, али различитим брзинама и густином, хелиопауза нема најправилнији сферни облик. Он флуктуира и његов облик зависи од утицаја ветрова међузвезданог гаса проузрокованим Сунчевим кретањем кроз простор.
Летелица Војаџер 1 уреди
Војаџер 1 је НАСА-ина интерпланетарна сонда лансирана 1977. године ради проучавања спољашњег Сунчевог система. Тренутно наставља своју продужену мисију да лоцира и проучи границе Сунчевог система, укључујући Којперов појас. Војаџер 1 је од свих објеката лансираних са Земље, летелица која је тренутно најудаљенија од Земље и једини објекат лансиран са Земље који је стигао до границе између Сунчевог система и међузвезданог простора.
Технике за прикупљање података о температури, густини, саставу и магнетном пољу међузвездане материје су технике даљинског очитавања.
Војаџер 1 у региону хелиопаузе уреди
У мају 2012. године, летелица Војаџер 1 детектовала је велики скок у броју космичких зрака. Поред повећања космичког зрачења, Војаџер 1 детектовао је и емисију радио зрачења које је генерисано материјалом избаченим из Сунца преко короналних експлозија. При кретању летелице за три године од 2009. до 2012. пораст космичких зрака је био увећан за 25%, а од маја 2012. године број космичких зрака се недељно повећавао за 5%, а месечно за 9%. С обзиром на много већу концентрацију високоенергетских честица из космичких зрака попут протона и језгра хелијума убрзаних до брзине светлости, претпостављено је да је ова област граница хеиосфере, тј. хелиопауза. НАСА је 2013. године потврдила да је Војаџер 1 прешао регион хелиопаузе 25. августа 2012. године на растојању од 121 АЈ, односно 18 милијарди километара од Сунца.[2]
На изласку Војаџера 1 из хелиосфере, како се густина енергетских честица који стижу до летелице са Сунца буде смањивала, очекује се промена линија магнетног поља око летелице.[3]
Хелиосфера уреди
Хелиосфера је део свемира у коме је Сунце главни небески обејекат, који највише утиче на околна тела. Утицај неког тела мери се његовим магнетним пољем, те је тако граница хелиосфере сферна магнетна област. Граница хелиосфере се назива хелиопауза и одређена је растојањем од Сунца на којем Сунчев ветар има брзину и снагу приближну брзини и снази међузвездане материје, а то је на 121 АЈ, на великом растојању од Нептуна као најудаљеније планете Сунчевог система.[4]
Сунчева плазма која се одваја од Сунца у форми Сунчевог ветра креће се кроз свемир великом брзином која нагло успорава у области познатој под називом терминациони шок. На ову област надовезује се хелиопауза.
Структура хелиосфере уреди
- терминациони шок, слој на којем Сунчев ветар успорава на брзину мању од брзине звука производећи терминациони талас
- соларни омотач (хелиосхеат), област у којој се магнетно поље нагло мења
- водоников зид, слој повећане густине неутралног водониковог атома
- хелиопауза, гранични слој између Сунчевог система и међузвездане материје
- лучни шок, област великих турбуленција од међузвезданих ветрова
Величина хелиосфере процјењује се на 200-300 АЈ. Сматрало се да је облик хелиосфере елиптичан због кретања Сунца кроз свемир брзином 25 км/с, али је то оповргнуто помоћу података добијених летилицом Касини и закључено је да хелиосфера има сферан облик. До зоне терминационог шока, соларни ветар се креће брзинама од 400 до 700 км/с и обликује магнетно поље унутар хелиосфере.
Терминациони шок је област у којој Сунчев ветар успорава на брзине мање од брзине звука. У овој области долази до наглих промена магнетног поља и формира се област соларног омотача у којем је соларни ветар спорији од брзине звука. Граница са међузвезданом материјом назива се хелиопауза и на овим даљинама соларни ветар више нема довољно снаге да одгура звездане ветрове других звезда. Хелиосфера се завршава лучним шоком, облашћу која настаје због Сунчевог кретања кроз свемир, а у којој међузвездани ветрови ударају у хелиосферу и стварају подручје турбуленције. Процењује се да се ова област налази на око 230 АЈ од Сунца.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Хелиопауза, Енциклопедија Британика; приступљено: 10. јануар 2015.
- ^ НАСА-ина летелица Војаџер 1 налази се близу границе Сунчевог система, 2010; спаце.цом, приступљено: 10. јануар 2015.
- ^ Војаџер 1 на граници Сунчевог система, приступљено: 10. јануар 2015.
- ^ Хелиосфера Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2015), NASA; pristupljeno: 10. januar 2015.
- ^ Heliosfera, V. Aksford, S. Sues, MIT; pristupljeno: 10. januar 2015.
