Хиландарски медицински кодекс
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Хиландарски медицински кодекс је средњовековни рукопис у којем су сабрани списи европске медицинске науке а који је 1952. године у библиотеци манастира Хиландар открио Ђорђе Сп. Радојичић.[1] Значајан је утолико што је то једини до сада познати примерак велике збирке медицинских списа Салернски-монпељеске школе написане на старосрпском (српска редакције старословенског) народном језику.
Претпоставља се да је Хиландарски медицински кодекс настао у XV или почетком XVI века, мада су поједини списи знатно старији. Аутор дела није утврђен. Претпоставља се да их је било више. [2]
После опсежних припрема и истраживања 1980. године је објављено фототипско издање хиландарског рукописа са 414 страна факсимила (са поговором професора књижевности Васе Милинчевића), а девет година касније, објављена је транскрипција рукописа и превод старословенског текста на савремени српски са уводним студијама посвећеним историји српске средњовековне медицине. Списи Хиландарског медицинског кодекса обухватају:
- дијагностику
- списе о заразним болестима
- фармаколошке списе
- списе о сложеним лековима
- фармакотерапију
- спис о флеботомија
- спис из педијатрије
- токсиколошки спис
Књига је снабдевена и речником најважнијих термина који се појављују у тексту, с тим што су упоредо дати старословенски термини и њихови српски и латински пандани.
Извори уреди
Спољашње везе уреди
- Васо Милинчевић, Хиландарски медицински кодекс, Народна библиотека СР Србије
- Хиландарска медицинска правила
- Анка Лаловић, Српска медицина у Средњем веку, Зајечар
 | Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |