Химерин 2
Бета-химерин је протеин који је код људи кодиран ЦХН2 геном.[4][5]
Овај ген је члан химеринске фамилије и кодира протеин с форбол-естар/ДАГ-типпом зинковог прста, Рхо-ГАП доменом и СХ2 доменом. Овај протеин има ГТПазно активирајуће протеинско дејство које је регулисано везивањем фосфолипида. Везивање диацилглицерола (ДАГ) индукује транслокацију протеина из цитозола у мембрану Голџијевог апарата.
Референце уреди
- ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000004633 - Енсембл, Маy 2017
- ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ Леунг Т, Хоw БЕ, Мансер Е, Лим L (1994). „Церебеллар бета 2-цхимаерин, а ГТПасе-ацтиватинг протеин фор п21 рас-релатед рац ис специфицаллy еxпрессед ин грануле целлс анд хас а униqуе Н-терминал СХ2 домаин”. Ј Биол Цхем. 269 (17): 12888—92. ПМИД 8175705.
- ^ „Ентрез Гене: ЦХН2 цхимерин (цхимаерин) 2”.
Литература уреди
- Yуан С, Миллер ДW, Барнетт ГХ, et al. (1995). „Идентифицатион анд цхарацтеризатион оф хуман бета 2-цхимаерин: ассоциатион wитх малигнант трансформатион ин астроцyтома”. Цанцер Рес. 55 (15): 3456—61. ПМИД 7614486.
- Цалоца МЈ, Фернандез Н, Леwин НЕ, et al. (1997). „Бета2-цхимаерин ис а хигх аффинитy рецептор фор тхе пхорбол естер тумор промотерс”. Ј. Биол. Цхем. 272 (42): 26488—96. ПМИД 9334226. дои:10.1074/јбц.272.42.26488.
- Цалоца МЈ, Гарциа-Бермејо ML, Блумберг ПМ, et al. (1999). „бета2-цхимаерин ис а новел таргет фор диацyлглyцерол: биндинг пропертиес анд цхангес ин субцеллулар лоцализатион медиатед бy лиганд биндинг то итс Ц1 домаин”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 96 (21): 11854—9. ПМЦ 18376 . ПМИД 10518540. дои:10.1073/пнас.96.21.11854.
- Цалоца МЈ, Wанг Х, Делемос А, et al. (2001). „Пхорбол естерс анд релатед аналогс регулате тхе субцеллулар лоцализатион оф бета 2-цхимаерин, а нон-протеин кинасе C пхорбол естер рецептор”. Ј. Биол. Цхем. 276 (21): 18303—12. ПМИД 11278894. дои:10.1074/јбц.М011368200.
- Wанг Х, Казаниетз МГ (2002). „Цхимаеринс, новел нон-протеин кинасе C пхорбол естер рецепторс, ассоциате wитх Тмп21-I (п23): евиденце фор а новел анцхоринг мецханисм инволвинг тхе цхимаерин Ц1 домаин”. Ј. Биол. Цхем. 277 (6): 4541—50. ПМИД 11689559. дои:10.1074/јбц.М107150200.
- Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
- Сцхерер СW, Цхеунг Ј, МацДоналд ЈР, et al. (2003). „Хуман цхромосоме 7: ДНА сеqуенце анд биологy”. Сциенце. 300 (5620): 767—72. ПМЦ 2882961 . ПМИД 12690205. дои:10.1126/сциенце.1083423.
- Нисхиу M, Yанагаwа Р, Накатсука С, et al. (2003). „Мицроарраy аналyсис оф гене-еxпрессион профилес ин диффусе ларге Б-целл лyмпхома: идентифицатион оф генес релатед то дисеасе прогрессион”. Јпн. Ј. Цанцер Рес. 93 (8): 894—901. ПМИД 12716467. дои:10.1111/ј.1349-7006.2002.тб01335.x.
- Хиллиер ЛW, Фултон РС, Фултон ЛА, et al. (2003). „Тхе ДНА сеqуенце оф хуман цхромосоме 7”. Натуре. 424 (6945): 157—64. ПМИД 12853948. дои:10.1038/натуре01782.
- Цалоца МЈ, Wанг Х, Казаниетз МГ (2004). „Цхарацтеризатион оф тхе Рац-ГАП (Рац-ГТПасе-ацтиватинг протеин) ацтивитy оф бета2-цхимаерин, а 'нон-протеин кинасе C' пхорбол естер рецептор”. Биоцхем. Ј. 375 (Пт 2): 313—21. ПМЦ 1223697 . ПМИД 12877655. дои:10.1042/БЈ20030727.
- Ота Т, Сузуки Y, Нисхикаwа Т, et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285.
- Герхард ДС, Wагнер L, Феинголд ЕА, et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Цанагарајах Б, Лескоw ФЦ, Хо ЈY, et al. (2004). „Струцтурал мецханисм фор липид ацтиватион оф тхе Рац-специфиц ГАП, бета2-цхимаерин”. Целл. 119 (3): 407—18. ПМИД 15507211. дои:10.1016/ј.целл.2004.10.012.
- Хасхимото Р, Yосхида M, Кунуги Х, et al. (2005). „А миссенсе полyморпхисм (Х204Р) оф а Рхо ГТПасе-ацтиватинг протеин, тхе цхимерин 2 гене, ис ассоциатед wитх сцхизопхрениа ин мен”. Сцхизопхрениа Ресеарцх. 73 (2–3): 383—5. ПМИД 15653288. дои:10.1016/ј.сцхрес.2004.01.017.
- Барриос-Родилес M, Броwн КР, Оздамар Б, et al. (2005). „Хигх-тхроугхпут маппинг оф а дyнамиц сигналинг нетwорк ин маммалиан целлс”. Сциенце. 307 (5715): 1621—5. ПМИД 15761153. дои:10.1126/сциенце.1105776.
- Yанг C, Лиу Y, Лескоw ФЦ, et al. (2005). „Рац-ГАП-депендент инхибитион оф бреаст цанцер целл пролифератион бy {бета}2-цхимерин.”. Ј. Биол. Цхем. 280 (26): 24363—70. ПМИД 15863513. дои:10.1074/јбц.М411629200.
- Кимура К, Wакаматсу А, Сузуки Y, et al. (2006). „Диверсифицатион оф трансцриптионал модулатион: ларге-сцале идентифицатион анд цхарацтеризатион оф путативе алтернативе промотерс оф хуман генес”. Геноме Рес. 16 (1): 55—65. ПМЦ 1356129 . ПМИД 16344560. дои:10.1101/гр.4039406.
- Силицео M, Гарцíа-Бернал D, Царрасцо С, et al. (2006). „Beta2-chimaerin provides a diacylglycerol-dependent mechanism for regulation of adhesion and chemotaxis of T cells”. J. Cell. Sci. 119 (Pt 1): 141—52. PMID 16352660. doi:10.1242/jcs.02722.
- Yang C, Liu Y, Lemmon MA, Kazanietz MG (2006). „Essential role for Rac in heregulin beta1 mitogenic signaling: a mechanism that involves epidermal growth factor receptor and is independent of ErbB4”. Mol. Cell. Biol. 26 (3): 831—42. PMC 1347034 . PMID 16428439. doi:10.1128/MCB.26.3.831-842.2006.