Хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина

Хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина (ХПА, ХТПА оса, лимбичка хипоталамусно-хипофизно-адренална оса, ЛХПА оса, хипоталамусно-хипофизно-адренално-гонадотропна оса) је комплекстан сет директних утицаја и повратних интеракција између хипоталамуса, хипофизе, и надбубрежне жлезде.[1]

Кратак преглед основне хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина суммарy (кортикотропин-ослобађајући хормон=ЦРХ, адренокортикотропни хормон=АЦТХ).

Интеракције између тих органа сачињавају ХПА осовину, главни део неуроендокриног система који контролише реакције на стрес и регулише многе телесне процесе, укључујући варење, имунски систем, расположење и емоције, сексуалност, складиштење и потрошњу енергије. Широк спектар врста, укључујући људе, поседује компоненте ХПА осовине.[2][3] То је заједнички механизам за интеракцију између жлезда, хормона, и делова међумозга који посредује општи адаптациони синдром.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Сцхатзберг, Алан Ф. (фебруар 1988). Тхе Хyпотхаламиц-питуитарy-адренал аxис: пхyсиологy, патхопхyсиологy, анд псyцхиатриц имплицатионс. Равен Пресс. ИСБН 978-0-88167-393-7. 
  2. ^ Ј.M. Коолхаас; С.M. Корте; С.Ф. Де Боер; Б.Ј. Ван Дер Вегт; C.Г. Ван Реенен; Х. Хопстер; I.Ц. Де Јонг; M.А.W. Руис; Х.Ј. Блокхуис (1999). „Цопинг стyлес ин анималс: цуррент статус ин бехавиор анд стресс-пхyсиологy” (ПДФ). Неуросциенце анд Биобехавиорал Ревиеwс. 23: 925—935. 
  3. ^ Ј Е Минтон (јул 1994). „Фунцтион оф тхе хyпотхаламиц-питуитарy-адренал аxис анд тхе сyмпатхетиц нервоус сyстем ин моделс оф ацуте стресс ин доместиц фарм анималс”. Ј Аним. Сци. 72: 1891—1898. [мртва веза]
  4. ^ Селyе, Ханс (1974). Стресс wитхоут дистресс. Пхиладелпхиа: Липпинцотт. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди