Инжењерска етика

Инжењерска етика је поље система моралних принципа који се примењују на инжењерску праксу. Ово поље испитује и поставља обавезе инжењера према друштву, клијентима и професији. Као научна дисциплина, уско је повезана са предметима као што су филозофија науке, филозофија инжењерства и етика технологије.

Позадина и порекло уреди

18. век и растућа забринутост уреди

Први Тајаки мост је колапсирао 1879. године. Било је најмање шездесет смртних случајева.

Како се инжењерство током 19. века развијало као посебна професија, инжењери су себе доживљавали као независне професионалне стручњаке, или као техничке запослене особе великих предузећа. Између две стране постојала је знатна напетост, јер су се велики индустријски послодавци борили да задрже контролу над својим особљем.^[1]

У Сједињеним Државама растући професионализам је подстакао развој четири инжењерска друштва: Америчко друштво грађевинских инжењера (енгл. American Society of Civil Engineers, ASCE) (1851), Амерички институт електротехничких инжењера (енгл. American Institute of Electrical Engineers, AIEE) (1884),^[2] Америчко друштво машинских инжењера (енгл. American Society of Mechanical Engineers, ASME) (1880) и Амерички институт рударских инжењера (енгл. American Institute of Mining Engineersm, AIME) (1871).^[3] АСЦЕ и АИЕЕ су ближе идентификовани са инжењером као ученим професионалцем, док се АСМЕ у извесној мери, и АИМЕ готово у потпуности идентификује са ставом да је инжењер техничка запослена особа.^[4]

Упркос томе, у то доба етика се више сматрала личном него широком професионалном бригом.^[5]^[6]^‍:6

Почетак 20. века и прекретна тачка уреди

Велика поплава меласе у Бостону пружила је снажан подстицај за успостављање професионалног лиценцирања и етичких кодекса у Сједињеним Државама.

Док се 19. век приближавао крају и почетком 20. века, дошло је до низа значајних структурних кварова, укључујући неке спектакуларне колапсе мостова, као што су катастрофа железничког прелаза реке Аштабуле (1876), катастрофа Тај моста (1879) и колапс Квебек моста (1907). То је имало дубок утицај на инжењере и приморало је професију да се суочи са недостацима у техничкој и грађевинској пракси, као и етичким стандардима.^[7]

Један од респонса био је развој формалних етичких кодекса од стране три од четири оснивачка инжењерска друштва. АИЕЕ их је усвојило та плавила 1912. годиен. АСЦЕ и АСМЕ су то учинили 1914.^[8] АИМЕ није усвојила етички кодекс у својој досадашњој историји.^[4]

Забринутост за професионалну праксу и заштиту јавности подстакнута тим колапсима мостова, као и Бостонском катастрофом меласе (1919), пружила је подстрек још једном покрету који је трајао већ неко време: инсистирању на формалним акредитацијама (лиценца за професионално инжењерство у САД-у) као услову за обављање посла. То укључује испуњавање извесне комбинације образовних захтева, искустава и захтева за тестирањем.^[9]

Године 1950, Удружење немачких инжењера је за све своје чланове развило заклетву под називом „Исповест инжењера”, директно напомињући улогу инжењера у зверствима почињеним током Другог светског рата.^[10]^[11]^[12]

Недавни догађаји уреди

Вилијам Лемесуријеров респонс на недостатке у дизајну откривене након изградње Центра Цитигрупе често се наводе као пример етичког понашања.

Напори за промоцију етичке праксе се настављају. Поред напора професионалних друштава и чартерских организација са својим члановима, канадски Гвоздени прстен и амерички Ред инжењера воде своје корене до колапса Квебечког моста 1907. године. Обе захтевају од чланова да положе заклетву да ће подржавати етичку праксу и да носе симболичан прстен као подсетник.

У Сједињеним Државама, Национално друштво професионалних инжењера објавило је 1946. године своје Етичке каноне за инжењере и Правила професионалног понашања, који су еволуирали до тренутног Етичког кодекса, усвојеног 1964. Ови захтеви су на крају довели до стварања Одбора етичка ревизија 1954. Случајеви етике ретко имају једноставне одговоре, али скоро 500 саветодавних мишљења БЕР-а помогло је да се разјасне етичка питања с којима се инжењери свакодневно сусрећу.^[13]

Тренутно се митом и политичком корупцијом врло директно бави неколико професионалних друштава и пословних група широм света.^[14]^[15] Међутим, појавила су се нова питања, попут офшоринга, одрживог развоја и заштите животне средине, која струка мора да размотри и реши.

Референце уреди

^ Лаyтон 1986, стр. 6–9
^ Тхе АИЕЕ мергед wитх тхе Институте оф Радио Енгинеерс (ИРЕ) (1912) ин 1963 то форм тхе ИЕЕЕ.
^ АИМЕ ис ноw тхе умбрелла организатион оф фоур тецхницал социетиес: тхе Социетy фор Мининг, Металлургy, анд Еxплоратион (СМЕ) (1957), Тхе Минералс, Металс & Материалс Социетy (ТМС) (1957), тхе Социетy оф Петролеум Енгинеерс (СПЕ) (1957), анд тхе Ассоциатион Фор Ирон анд Стеел Тецхнологy (АИСТ) (1974). Неитхер АИМЕ, нор итс субсидиарy социетиес хаве адоптед а формал цоде оф етхицс.
^ ^а ^б Лаyтон 1986, стр. 35
^ АСЦЕ (2000). п. 10.
^ Флавелл, Ериц. „Тхе АСЦЕ Цоде оф Етхицс: ПРИНЦИПЛЕС, СТУДY, АНД АППЛИЦАТИОН”. АСЦЕ. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 27. 11. 2013.
^ АСМЕ мембер Х.Ф.Ј. Портер хад пропосед ас еарлy ас 1892 тхат тхе енгинееринг социетиес адопт униформ мемберсхип, едуцатион, анд лиценсинг реqуирементс ас wелл ас а цоде оф етхицс. (Лаyтон (1986). пп. 45-46)
^ Лаyтон (1986). пп. 70 & 114.
^ Лаyтон (1986). пп. 124-125.
^ Диетз, Буркхард, ур. (1996). Тецхнисцхе Интеллигенз унд "Културфактор Тецхник". стр. 29.
^ Лоренз, Wернер; Меyер, Торсен (2004). Тецхник унд Верантwортунг им Натионалсозиалисмус. стр. 55.
^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 16. 09. 2020.
^ „Боард оф Етхицал Ревиеw”. Натионал Социетy оф Профессионал Енгинеерс. 2013. Приступљено 29. 11. 2013.
^ Бусинесс Принциплес фор Цоунтеринг Бриберy. Транспаренцy Интернатионал анд Социал Аццоунтабилитy Интернатионал. 2009. Приступљено 29. 11. 2013.
^ „Репорт Детаилс Гуиделинес то Редуце Цорруптион ин Енгинееринг анд Цонструцтион Индустрy” (Саопштење). АСЦЕ. 17. 6. 2005. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 20. 10. 2006.

Литература уреди

Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс (2010) [1914]. Цоде оф Етхицс. Рестон, Виргиниа, УСА: АСЦЕ Пресс. Архивирано из оригинала 14. 2. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2011.
Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс (2000). Етхицс Гуиделинес фор Профессионал Цондуцт фор Цивил Енгинеерс (ПДФ). Рестон, Виргиниа, УСА: АСЦЕ Пресс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 10. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2013.
Институтион оф Цивил Енгинеерс (2004). Роyал Цхартер, Бy-лаwс, Регулатионс анд Рулес. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2006.
Лаyтон, Едwин (1986). Тхе Револт оф тхе Енгинеерс: Социал Респонсибилитy анд тхе Америцан Енгинееринг Профессион. Балтиморе, Марyланд, УСА: Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 0-8018-3287-X.
Петроски, Хенрy (1985). То Енгинеер ис Хуман: тхе Роле оф Фаилуре ин Суццессфул Десигн. Ст Мартинс Пресс. ИСБН 0-312-80680-9.
Натионал Социетy оф Профессионал Енгинеерс (2007) [1964]. Цоде оф Етхицс (ПДФ). Алеxандриа, Виргиниа, УСА: НСПЕ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 12. 2008. г. Приступљено 20. 10. 2006.
Алфорд, C.Ф. (2002). Wхистлеблоwерс: Брокен Ливес анд Организатионал Поwер, Цорнелл Университy Пресс.
Фледдерманн, C.Б. (2011). Енгинееринг Етхицс, Прентице Халл, 4тх едитион.
Глазер, M.П. (1991).Wхистлеблоwер, Неw Yорк, НY: Басиц Боокс.
Харрис, C.Е., M.С. Притцхард, анд M.Ј. Рабинс (2008).Енгинееринг Етхицс: Цонцепт анд Цасес, Wадсwортх Публисхинг, 4тх едитион.
Петерсон, Мартин (2020). Етхицс фор Енгинеерс, Оxфорд Университy Пресс.
Хуесеманн, Мицхаел Х., анд Јоyце А. Хуесеманн (2011). Тецхнофиx: Wхy Тецхнологy Wон’т Саве Ус ор тхе Енвиронмент, Цхаптер 14, “Цритицал Сциенце анд Социал Респонсибилитy”, Неw Социетy Публисхерс, Габриола Исланд, Бритисх Цолумбиа, Цанада, ISBN 0865717044, 464 пп.
Мартин, M.W., анд Р. Сцхинзингер (2004). Етхицс ин Енгинееринг, МцГраw-Хилл, 4тх едитион.
Ван де Поел, I., анд L. Роyаккерс (2011). Етхицс, Тецхнологy, анд Енгинееринг: Ан Интродуцтион, Wилеy-Блацкwелл.
Алфорд, C. Фред (2001). Wхистлеблоwерс: Брокен Ливес анд Организатионал Поwер. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8014-3841-7.
Арнолд, Јасон Росс (2019). Wхистлеблоwерс, Леакерс, анд Тхеир Нетwоркс: Фром Сноwден то Самиздат. Роwман & Литтлефиелд.
Банисар, Давид "Wхистлеблоwинг: Интернатионал Стандардс анд Девелопментс", ин Цорруптион анд Транспаренцy: Дебатинг тхе Фронтиерс бетwеен Стате, Маркет анд Социетy, I. Сандовал, ед., Wорлд Банк-Институте фор Социал Ресеарцх, УНАМ, Wасхингтон, D.C., 2011 аваилабле онлине ат ссрн.цом
Демпстер, Qуентин Wхистлеблоwерс, Сyднеy, АБЦ Боокс, 1997. ISBN 0-7333-0504-0 [See especially pp. 199–212: 'The Courage of the Whistleblowers']
Frais, A "Whistleblowing heroes – boon or burden?", Bulletin of Medical Ethics, 2001 Aug:(170):13–19.
Garrett, Allison, "Auditor Whistle Blowing: The Financial Fraud Detection and Disclosure Act," 17 Seton Hall Legis. J. 91 (1993).
Hesch, Joel (2009). Whistleblowing: A guide to government reward programs. Goshen Press. ISBN 978-0-9772602-0-1.
Hunt, Geoffrey (2006). „The Principle of Complementarity: Freedom of Information, Public Accountability and Whistleblowing in”. Chapman, R & Hunt, M (eds) Freedom of Information: Perspectives on Open Government in a Theoretical and Practical Context. Ashgate Publishing, Aldershot, UK.
Hunt, Geoffrey (2000). „Whistleblowing, Accountability & Ethical Accounting”. Clinical Risk. 6 (3): 115—16. S2CID 79063742. doi:10.1177/135626220000600306.
Hunt, Geoffrey (1998). 'Whistleblowing', commissioned entry for Encyclopedia of Applied Ethics, (8,000 words). Academic Press, California, USA.
Hunt, Geoffrey (1998). Whistleblowing in the Social Services: Public Accountability & Professional Practice. Arnold.
Hunt, G (1995). Whistleblowing in the Health Service: Accountability, Law & Professional Practice. Arnold.
Johnson, Roberta Ann (2002). Whistleblowing: When It Works—And Why. L. Reinner Publishers. ISBN 978-1-58826-114-4.
Kohn, Stephen M (2000). Concepts and Procedures in Whistleblower Law. Quorum Books. ISBN 978-1-56720-354-7.
Kohn, Stephen M; Kohn, Michael D; Colapinto, David K. (2004). Whistleblower Law A Guide to Legal Protections for Corporate Employees. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-98127-3.
Lauretano, Major Daniel A., "The Military Whistleblower Protection Act and the Military Mental Health Protection Act", Army Law, (Oct) 1998.
Lechner, Jay P. & Paul M. Sisco, "Sarbanes-Oxley Criminal Whistleblower Provisions & the Workplace: More Than Just Securities Fraud" 80 Florida B. J. 85 (June 2006)
Lipman, Frederick D. (2012). Whistleblowers: Incentives, Disincentives, and Protection Strategies. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-09403-7.
Martin, Brian. Justice Ignited: The Dynamics of Backfire, (Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2007).
Martin, Brian with Wendy Varney. Nonviolence Speaks: Communicating against Repression, (Cresskill, NJ: Hampton Press, 2003).
Martin, Brian. Technology for Nonviolent Struggle Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2009), (Лондон: Wар Ресистерс' Интернатионал, 2001).
Мартин, Бриан wитх Лyн Царсон. Рандом Селецтион ин Политицс, (Wестпорт, ЦТ: Праегер, 1999).
Мартин, Бриан. Тхе Wхистлеблоwер'с Хандбоок: Хоw то Бе ан Еффецтиве Ресистер, (Цхарлбурy, УК: Јон Царпентер; Сyднеy: Енвиробоок, 1999). Упдатед анд републисхед 2013 ас Wхистлеблоwинг: а працтицал гуиде, Спарснäс, Сwеден: Ирене Публисхинг.
МцЦартхy, Роберт Ј. "Блоwинг ин тхе Wинд: Ансwерс фор Федерал Wхистлеблоwерс", 3 Wиллиам & Марy Полицy Ревиеw 184 (2012).
Миетхе, Теранце D (1991). Wхистлеблоwинг ат wорк: тоугх цхоицес ин еxпосинг фрауд, wасте, анд абусе он тхе јоб . Wествиеw Пресс. ИСБН 978-0-8133-3549-0.
Роwе, Марy & Бендерскy, Цоринне, "Wоркплаце Јустице, Зеро Толеранце анд Зеро Барриерс: Геттинг Пеопле то Цоме Форwард ин Цонфлицт Манагемент Сyстемс," ин Неготиатионс анд Цханге, Фром тхе Wоркплаце то Социетy, Тхомас Коцхан анд Рицхард Лоцке (едс), Цорнелл Университy Пресс, 2002
Wилкеy, Роберт Н. Есq., "Федерал Wхистлеблоwер Протецтион: А Меанс то Енфорцинг Маxимум Хоур Легислатион фор Медицал Ресидентс", Wиллиам Митцхелл Лаw Ревиеw, Вол. 30, Иссуе 1 (2003).
Енгинееринг Етхицс цонцептс анд цасес бy Цхарлес Е. Харрис, Јр. - Мицхаел С. Притцхард- Мицхаел Ј. Рабинс.
ИРС.гов Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2017), Wхистлеблоwер – Информант Аwард
[1], Wхистлеблоwер& Лаwс Аустралиа;– Глобал анд Аустралиан Лаwс: Стевен Асницар, 2019