Информациона писменост

Информациона писменост је усвајање адекватног понашања да се пронађу информације, користећи притом било који начин или медијум , који на најбољи могући начин задовољава потребе за информацијама, а које воде мудром и етичком коришћењу информација у друштву.

Ленокс и Вокер (1993) описују да је информационо писмена личност она која поседује аналитичке и критичке вештине да формулише упит за претраживање и процени резултате, као и вештину да претражује и приступа различитим врстама информација да би решили своје потребе за информацијама.

Шапиро и Хју (1996) дају много шири опис истог појма: „Нова слободна уметност која обухвата знања о коришћењу рачунара и приступу информацијама која се критички одражава на саму природу информација, њихову техничку инфраструктуру и њихов друштвени, културни и чак филозофски садржај и утицај.“

Њен сопствени концепт информационе писмености као теми изучавања садржи:

• Моделе информационе писмености
• Моделе информационог понашања (различите приступе претраживању, прегледању, интерперсоналним комуникацијама итд.)
• Карактеристике и врсте извора информација
• Дефинисање правилне формулације и стратегије претраживања као и проналажење одговарају}их података
• Економски и друштвени аспект информација као што су власништво и трансфер информација, цензура, презентација, односно њихово публиковање, етичко кориш}ење итд.
• Критичко мишење, нарочито у односу на информационе изворе и сервисе.

Најчешће цитириран модел је модел Криситине Брус из Аустралије. Она је користила феноменографску методу која обухвата врло детаљне анализе са посебним нагласком на одређеним кључним питањима. На тај начин је дефинисала седам различитих видова искуства у вези информационе писмености тј. „седам стубова информационе писмености“.

Стална конференција националних и универзитетских библиотека (SCONUL) формирала је Радну групу за информационе вештине, која је поставила модел "7 стубова информационе писмености". Седам основних вештина

1. Способност да се препозна потреба за информацијама
2. Способност да се на различите начине изучава непозната област, познавање адекватних извора у штампаној или некој другој форми (електронској, дигиталној), избор извора који највише одговара задатој теми, способност разумевања задате теме и релеватности у односу на доступан извор
3. Способност формулисања стратегије за проналажење информација усклађивање потребе за информацијама и одговарају}их извора, развијање систематских метода који су адекватни потребама претраживања разумевање принципа основе и структуре база података
4. Способност да се пронађе и приступи информацијама развијање одговарају}их техника претраживања (нпр. коришћење логичких оператора), кориш}ење комуникационих и информационих технологија у складу са условима међународне академске мреже коришћење одговарају}ег индексног сервиса, цитатних индекса и база података свес109 но коришћење постојећих метода у потрази за подацима
5. Способност упоређивања и процене добијених информација из различитих извора, свест о потенцијалној пристраности и постоје}ег ауторитета, способност рецензије приликом објављивања радова, адекватна селекција добијених информација у односу на постављени захтев
6. Способност организовања, примене и размене информација са другима на начин који је адекватан за одређену ситуацију, цитирање библиографских референци у радовима и тезама израда сопствене библиографије, примена информација за тренутно решавање проблема, познавање и поштовање ауторских права и разликовање плагијата
7. Способност синтезе и усвајања нових информација што доприноси стварању новог квалитета знања.

SCONUL је конструисао дијаграм о различитим нивоима знања, од почетника који се уче основним библиотечким и информационо-технолошким вештинама, до нивоа писмености искусних стручњака.

Историјски развој термина

Један од раних реорганизованих модела компјутерске у информатичку писменост дали су 1989. године Breivik and Gee. Они су под информатичком писменошћу подразумевали три врсте писмености:

• моћ приступа информацијама;
• моћ архивирања и чувања података;
• моћ оцењивања информације;

I компјутерска и информатичка писменост део су развоја схватања нове врсте писмености која је проузрокована употребом компјутерске технологије и њеном непрекидном, растућом применом. У делу савремене англосаксонске теорије избегава се употреба информатичка писменост и радије се и чешће говори о информатички писменој особи. На пример, Дојл дефинише информатички писмену особу као особу која зна које информације јој требају, која зна да су тачне и комплетне информације основа за интелигентно одлучивање и може да одреди потенцијал извора информације, али и да развија успешне стратегије истраживања. Она приступа изворима и уз помоћ компјутерске технологије, а поседује способност процене вредности информација те може да их интегрише у своје већ постојеће знање о нечему. Информатички писмена особа способна је да организује информације за практичну примену и процени вредност таквих информација, а према информацијама се однсои критички.

У покушају да се актуелно одреди шта је то информатичка писменост, одређени су критерији за информатички писмену особу која:

• одређује степен и опсег потребних информација;
• приступа потребним информацијама ефикасно и делотворно;
• критички процењује информације и њихове изворе и селективно инкорпорира информације у своје знање и систем вредности;
• ефикасно користи информације за извршење посебних намера и замисли;
• информације користи етички и легално.

Појам информатичке писмености од тада је непрекидно еволуирао и данас се користи да би означио пре свега оно што је широко прихваћена дефиниција овог феномена. Данас се у модерној литератури информатичка писменост везује за концепт назван доживотно учење. Амерички национални форум о информатичкој писмености у Америци 1989. под информатичком писменошћу означио је способност да се зна када је потребна информација, способност да се она идентификује, лоцира, процени и ефикасно користи за питања које тренутно постоје. За информатички писмену особу потребно је не само да зна када јој треба информација већ треба бити способна да је пронађе, идентификује, процени њену вредност и ефикасно је, а при томе се мисли на адекватно, искористи за одређене потребе.

Ове опсежне и прецизне одреднице феномена информатичке писмености у последње време изнова се враћају на почетак, свођењем дефинисања ове врсте писмености на неколико елемената. Тако је 2005. године општеприхваћено да је информатичка писменост знање о томе када и зашто требамо информацију, гдје је можемо наћи, како је проценити и како је користити на један етички начин. Вашингтон формира једну од првих Комисија за високо образовање које су акредитоване за праћење и значај феномена који настаје- за информатичку писменост, али и извештавање, иницирање пројекта и праћење феномена информатичке писмености у САД и у иностранству. То је био први значајни индикатор заинтересованости неке државе за нову врсту писмености, коју је условила све учесталија употреба компјутера.

Литература

• Компијутерска култура и модерни медији; Татјана Тапавички-Дуроњић; Филозофски факултет Бања Лука,2008. (пп. 124-127)
• Ассоциатион оф Цоллеге Ресеарцх Либрариес (2007). Тхе Фирст-Yеар Еxпериенце анд Ацадемиц Либрариес: А Селецт, Аннотатед Библиограпхy., Приступљено 20. 4. 2008.
• Барнер, Р. (1996, Марцх/Април). Севен цхангес тхат wилл цхалленге манагерс-анд wоркерс. Тхе Футурист, 30(2), 14-18.
• Бреивик. П. С., & Сенн, Ј. А. (1998). Информатион литерацy: Едуцатинг цхилдрен фор тхе 21ст центурy. (2нд ед.). Wасхингтон, DC: Натионал Едуцатион Ассоциатион.
• Царпентер, Ј. П. (1989). Усинг тхе неw тецхнологиес то цреате линкс бетwеен сцхоолс тхроугхоут тхе wорлд: Цоллоqуy он цомпутеризед сцхоол линкс. (Еxетер, Девон, Унитед Кингдом, 17–20 Оцтобер 1988).
• Дотy, П. (2003). Библиограпхиц инструцтион: Тхе дигитал дивиде анд ресистанце оф усерс то тецхнологиес., Приступљено 12. 7. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010)
• Доyле, C.С. (1992). Оутцоме Меасурес фор Информатион Литерацy Wитхин тхе Натионал Едуцатион Гоалс оф 1990. Финал Репорт то Натионал Форум он Информатион Литерацy. Суммарy оф Финдингс.
• Еисенберг, M. (2004). Информатион литерацy: Тхе wхоле енцхилада ПоwерПоинт Пресентатион., Приступљено 14. 7. 2009.
• Еисенберг, M., Лоwе, C., & Спитзер, К. (2004). Информатион Литерацy: Ессентиал Скиллс фор тхе Информатион Аге. 2нд. едитион. Либрариес Унлимитед.
• Грассиан, Е. (2004) Информатион Литерацy: Буилдинг он Библиограпхиц Инструцтион. Америцан Либрариес, 35(9), 51-53.
• Натионал Цоммиссион оф Еxцелленце ин Едуцатион. (1983). А Натион ат риск: Тхе императиве фор едуцатионал реформ. Wасхингтон, DC: У.С. Говернмент Принтинг Оффице. (ЕД 226 006)
• Натионал Хиспаниц Цоунцил он Агинг. (нд). Миссион статемент., Приступљено 13. 7. 2009, фром Натионал Форум он Информатион Литерацy Wеб сите.
• Обама, Б. (2009). Пресидентиал Процламатион: Натионал Информатион Литерацy Аwаренесс Монтх, 2009. Wасхингтон, DC: У.С. Говернмент Принтинг Оффице., Приступљено 27. 10. 2009.
• Осборне, Р. (Ед.). (2004). Фром оутреацх то еqуитy: Инновативе моделс оф либрарy полицy анд працтице. Цхицаго: Америцан Либрарy Ассоциатион.
• Прести, П. (2002). Инцорпоратинг информатион литерацy анд дистанце леарнинг wитхин а цоурсе манагемент сyстем: а цасе студy. Yпсиланти, MI: Лоеx Неwс, (29)2-3, 3-12-13., Приступљено 3. 2. 2004.
• Рyан, Ј., & Цапра, С. (2001). Информатион литерацy тоолкит. Цхицаго: Америцан Либрарy Ассоциатион.
• Сцхwарзеннегер, С. (2009). Еxецутиве ордер С-06-09. Сацраменто, ЦА., Приступљено 27. 10. 2009.

Спољашње везе

• Lifelong learning
• National Forum on Information Literacy
• ELD information literacy wiki, U. Cal. Davis Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2012)