Интелигенција роја
Интелигенција роја (СИ) је колективно понашање децентрализованих, самоорганизованих система, природних или вештачких. Концепт се користи у раду на вештачкој интелигенцији. Израз су увели Герардо Бени и Јинг Ванг 1989. године, у контексту ћелијских роботских система.[1][2]
СИ системи се обично састоје од популације једноставних агенаса или боида који локално интерагују једни са другима и са својим окружењем.[3] Инспирација често долази из природе, посебно из биолошких система.[4] Агенти следе врло једноставна правила, и иако не постоји централизована контролна структура која диктира како би се поједини агенти требали понашати, локално и до одређеног степена насумично, интеракције између таквих агената доводе до појаве „интелигентног“ глобалног понашања, непознатог појединцу.[5] Примери интелигенције ројева у природним системима укључују мравље колоније, пчелиње колоније, јата птица, јастребов лов, чување стада, раст бактерија, јата риба и микробну интелигенцију.
Примена принципа роја на роботе назива се ројевска роботика, док се интелигенција роја односи на општији скуп алгоритама. Ројевско предвиђање је коришћено у контексту проблема предвиђања. Слични приступи онима који су предложени за роботику ројева разматрају се за генетски модификоване организме у синтетичкој колективној интелигенцији.[6]
Референце
уреди- ^ Бени, Г.; Wанг, Ј. (1993). „Сwарм Интеллигенце ин Целлулар Роботиц Сyстемс”. Процеед. НАТО Адванцед Wорксхоп он Роботс анд Биологицал Сyстемс, Тусцанy, Италy, Јуне 26–30 (1989). Берлин, Хеиделберг: Спрингер. стр. 703—712. ИСБН 978-3-642-63461-1. дои:10.1007/978-3-642-58069-7_38.
- ^ Бени, Г. (1989). „Тхе цонцепт оф целлулар роботиц сyстем”. Процеедингс ИЕЕЕ Интернатионал Сyмпосиум он Интеллигент Цонтрол 1988. ИЕЕЕ: 57—62. ИСБН 978-0-8186-2012-6. дои:10.1109/ИСИЦ.1988.65405.
- ^ Ху, Ј.; Тургут, А.; Крајник, Т.; Ленноx, Б.; Арвин, Ф., "Оццлусион-Басед Цоординатион Протоцол Десигн фор Аутономоус Роботиц Схепхердинг Таскс" ИЕЕЕ Трансацтионс он Цогнитиве анд Девелопментал Сyстемс, 2020.
- ^ Гад, Ахмед Г. (2022-08-01). „Партицле Сwарм Оптимизатион Алгоритхм анд Итс Апплицатионс: А Сyстематиц Ревиеw”. Арцхивес оф Цомпутатионал Метходс ин Енгинееринг (на језику: енглески). 29 (5): 2531—2561. ИССН 1886-1784. дои:10.1007/с11831-021-09694-4 .
- ^ Ху, Ј.; Бхоwмицк, П.; Јанг, I.; Арвин, Ф.; Ланзон, А., "А Децентрализед Цлустер Форматион Цонтаинмент Фрамеwорк фор Мултиробот Сyстемс" ИЕЕЕ Трансацтионс он Роботицс, 2021.
- ^ Солé Р, Родригуез-Амор D, Дуран-Небреда С, Цонде-Пуеyо Н, Царбонелл-Баллестеро M, Монтаñез Р (октобар 2016). „Сyнтхетиц Цоллецтиве Интеллигенце”. БиоСyстемс. 148: 47—61. Бибцоде:2016БиСyс.148...47С. ПМИД 26868302. дои:10.1016/ј.биосyстемс.2016.01.002.
Литература
уреди- Бонабеау, Ериц; Дориго, Марцо; Тхераулаз, Гуy (1999). Сwарм Интеллигенце: Фром Натурал то Артифициал Сyстемс. Оуп УСА. ИСБН 978-0-19-513159-8.
- Кеннедy, Јамес; Еберхарт, Русселл C. (2001-04-09). Сwарм Интеллигенце. Морган Кауфманн. ИСБН 978-1-55860-595-4.
- Енгелбрецхт, Андриес (2005-12-16). Фундаменталс оф Цомпутатионал Сwарм Интеллигенце. Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-09191-3.
Спољашње везе
уреди- Марцо Дориго анд Мауро Бираттари (2007). "Сwарм интеллигенце" ин Сцхоларпедиа
- Антоинетте Броwн. Сwарм Интеллигенце