Википедија

Алергија на кравље млеко

(преусмерено са Intolerancija na kravlje mleko)

Алергија (неподношење, интолеранција) на кравље млеко најчешћи је клинички ентитет у оквиру „протеин-сензитивног синдрома” који се јавља у раном детињству.[1] Заједно са кикирикијем и орашастим плодовима, кравље млеко је једна од најчешћих намирница која може да изазове анафилактичке реакције.[2]

Алергија на кравље млеко
Капиларитис са акутним крварењем повезаним са алергијом на млеко код новорођенчета.
Специјалностипедијатрија

Симптоми алергије могу се испољавати брзо или постепено. Прво може настати анафилактична реакција (која је потенцијално опасносна по живот и која захтева лечење епинефрином), а затим атопијски дерматитис, запаљење једњака, ентеропатију (која укључује танко црево) и проктоколитис који укључују ректум и дебело црево.

Поремећај је, најчешће, пролазног карактера и примарно се јавља код одојчади са наследном склоношчу алергији.[1]

Дефиниција уреди

Дефиниција овог клиничког ентитета и даље изазива конфузију међу лекарима. Речи као што су алергија, неподношење интолеранција, нетолеранција и преосетљивост користе се наизменично. Прихваћена дефиниција алергије је „реакција преосетљивости изазвана специфичним имунолошким механизмима“.[3][4]

Када је реч о лактози из млека не постоји таква ствар као што је „алергија на лактозу“, већ неподношење, интолеранција или нетолеранција на лактозу.[5]

Историја уреди

 
Кравqе млеко, за једну особу је храна а за другу узрок алергије

На могуће нежељене ефекте крављег млека указао је још Хипократ 370. године п. н. е. рекавши:

Оно што је храна за једну особу може да представља отров за другу.

Од тада,интересовање за ову врсту поремећаја, нарочито код деце и проблеми дијагностиковања су у сталном порасту. Франц Ингелфингер изнео је 1949. године да се:

Дијагноза гастроинтестиналне алергије често доноси, ретко процењује и још ређе потврђује

Увид у учесталост погрешних дијагноза и третмана, довео је у скорије време до сарадње између педијатара алерголога и гастроентеролога што је резултовало напредком у стандардизацији превентивних, терапијских и дијагностичких процедура у гастроинтестиналној алергији на храну.

Епидемиологија уреди

Алергија на кравље млеко се јавља код 2—3% деце, углавном код новорођенчади у периоду дојења и малог детета у развијеним земљама света. Ова процена је засновану на броју алергија изазваних антителима; преваленција алергије на бази целуларног имунитета није позната.[5]

За све старосне групе, према подацима из педесет студија спроведених у Европи, процењна је учесталос поремећаја код 6,0% случајева са претпостављеном алергијом и код 0,6% случајева са потврђеном алергијом.[6][7] Према подаци из националних истраживања у Сједињеним Америчким Државама, сакупљеним од 2005 до 2006. године, утврђена је код шестогодишњака и старије деце преваленца серумске ИгЕ у алергијама на млеко код испод 0,4% случајева.[6]

Среће се најчешће код одојчади у другом тромесечју живота, а манифестује се:[8]

  • хроничном нехеморагијском дијарејом,
  • поремећајем напредовања
  • сидеропенијском анемијом.

Клиничка слика уреди

 
Промене на глави као реакција на кравље млеко
 
Нежељена реакција на кравље млеко

Алергија на млеко је углавном болест у детињству и раном детињству. Погођена новорођенчад обично оболе у првих 6 месеци живота, а један преглед је известио да већина одојчади развије симптоме пре 1 месеца старости, често у року од 1 недеље након увођења протеина крављег млека у њихову исхрану.[9]

Међутим, на дојенчад могу утицати и млечни производи које је мајка уносила и елиминисала у њеном (мајчином млеку). Ретко је појава симптома након 12 месеци живота.[10] Већина оболеле деце има један или више симптома који укључују један или више органских система, углавном гастроинтестинални тракт и/или кожу.

Један недавни преглед сугерише да су гастроинтестиналне алергије на храну обично повезане са широким спектром екстра-интестиналних манифестација као што су:[11][12]

  • умор,
  • црвенило око уста, копривњача,
  • отоци у подручју очију,
  • екцем,
  • чиреви у устима,
  • бол у зглобовима/хипермобилност,
  • лош сан,
  • ноћно знојење,
  • главобоља,
  • мокрење у кревет
  • повраћање, пролив, некада са присуством крви и слузи у столици,
  • ненапредовање у тежини,
  • малокрвност.

Већина реакција је благе до умерене, али може доћи и до анафилаксије опасне по живот (1–2 %).[13][14]

Дијагноза уреди

 
Кожни тест којим се може утврдити интолеранција на млеко

Дијагноза се заснива на алергијским тестовима на протеине крављег млека, након претходно детаљно узете личне и породичнеанамнезе, комплетном клиничког пре­гледа и одговарајућим лабораторијским и другим испитивањима прила­гођеним типу хиперсензитивности и карактеру тегоба болесника.

Код свих болесника са хроничном проливом неопходно је искључити интолеранцију лактозе, као и интестиналне и екстраинтестиналне инфекци­је као потенцијалне узроке тегоба. За доказивање реагинске преосетљивости на протеине крављег млека потребно је урадити кожну пробу и/или одредити ниво специфичних ИгЕ антитела у серуму.

Од помоћног дијагностичког значаја је налаз већег броја еозинофила у периферном размазу крви. За поуздану потврду алергијског проктоколитиса и протеин-сензитивне ентеропатије, односно ентеритиса, међутим, неопходно је урадити биопсију са патохистолошким прегле­дом узорака слузокоже.

Битан дијагностички значај, свакако, има и повлачење тегоба болесника по преласку на елиминациону дијету.

Дијагностички тестови алергије на кравље млеко
Елиминација и провокација неподношења Имунолошки тестови Гастроентеролошки тестови
  • Отворена/слепа/двоструко- слепа (Златни стандард)
  • Кожни-прицк тест,одређених антигена
  • ИгЕ антитела хране (РАСТ)
  • ИгГ антитела хране
  • Циркулишући имуни комплекси Ц1q веза
  • Плазма хистамин,дегранулација базофила
  • Инхибиција миграције леукоцита
  • Биопсија желуца
  • Биопсија слузнице танког црева
  • Ректосигмоидоскопија и биопсија
  • Испитивање апсорпције шећера
  • Анализе столице (α1-антитрипсин,крв)

Терапија уреди

 
Аутоињектори епинефрина су преносиви уређаји за дозирање адреналина са једном дозом који се користе за лечење анафилаксије изазване млеком.

Лечење алергичних појединаца случајним гутањем млечних производа варира у зависности од осетљивости особе. Може се прописати антихистаминик као што је дифенхидрамин (Бенадрил). Понекад ће се прописати преднизон да би се спречила могућа реакција преосетљивости типа I у касној фази.[15]

Тешке алергијске реакције (анафилакса) могу захтевати лечење епинефринским аутоињектором, уређајем за убризгавање који је дизајниран за употребу од стране стручњака који нису здравствени радници када је хитно лечење оправдано. Друга доза је потребна у 16–35% епизода.[16]

Основу терапије алергије чини елиминациона дијета. Уколико је дете на ексклузивној природној исхрани, елиминациона дијета се прописује мајци, док се одојчету које се вештачки храни дају млечне формуле базиране на екстензивном протеин­ском хидролизату, а након тог узраста користе се формуле сојиног млека.[8] Због високог ризика од сензибилизације, сојино млеко се одојчету алерги­чном на протеине крављег млека, посебно оном са нереагинским обликом преосетљивости и млађем од 6 месеци, не саветује.[5]

Поред наведених производа, постоје и млечне формуле сачињене од слобод­них амино киселина, али су оне примарно намењене исхрани деце која су сензибилисана на екстензивне протеинске хидролизате.[17]

Због читавог низа нутритивних недостатака, као и великог ризика од унакрсне и накнадне сензибилизације, овче и козје млеко се не препоручу­ју деци која не подносе протеине крављег млека.

Прогноза уреди

Поремећај толеранције на протеине из крављег мелека

Поремећај толеранције на протеине из крављег млека представља пролазну појаву. У нереагинском облику прео­сетљивости, који се среће у алергијском проктоколитису и протеинсензитивној ентеропатији, код највећег броја болесника толеранција про­теина крављег млека се успоставља у узрасту од годину дана. У том смислу навршена прва година представља најчешћи термин провока­ције толеранције протеина крављег млека. Због ризика од тежих алергијских реакција, извођење ове процедуре се не саветује ван болничких услова.[7]

Реагински облик преосетљивости

У реагинском облику хиперсензитивности поремећај обично траје дуже, а изузетно ретко и доживотно. Значајан број болесника са реагинским обликом преосетљивости на протеине крављег млека у каснијем детињству болује од астме и других алергијских манифестација од стране респираторног система.[18]

Превенција уреди

Основу превенције поремећаја толеранције протеина крављег млека чини природна исхрана, односно, као њена алтернатива, стандардна млечна формула. Код одојчади са изразитом атопијском конституцијом, међутим, сигнификантну профилактичну предност у односу на стандар­дне формуле крављег млека имају парцијални протеински хидролизати.[19]

Такође због високог ризика од сензибилизације, одојчету алергичном на протеине крављег млека немлечна храна се не саветује пре наврше­них 6 месеци. Такође, увођење жуманца и пшеничног брашна треба одложити до навршених годину дана.

Извори уреди

  1. ^ а б Цаффарелли, C.; Балди, Ф.; Бенданди, Б.; Цалзоне, L.; Марани, M.; Пасqуинелли, П.; он бехалф оф ЕWГПАГ (2010). „Цоw'с милк протеин аллергy ин цхилдрен: А працтицал гуиде”. Италиан Јоурнал оф Педиатрицс. 36: 5. ПМЦ 2823764  . ПМИД 20205781. дои:10.1186/1824-7288-36-5  . 
  2. ^ Јäрвинен, Кирси M.; Сицхерер, Сцотт Х.; Сампсон, Хугх А.; Ноwак-Wегрзyн, Анна (2008). „Усе оф мултипле досес оф епинепхрине ин фоод-индуцед анапхyлаxис ин цхилдрен”. Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy (на језику: енглески). 122 (1): 133—138. ПМИД 18547626. дои:10.1016/ј.јаци.2008.04.031. 
  3. ^ Боyце, Јосхуа А.; Асса'ад, Амал; Буркс, А. Wеслеy; Јонес, Стацие M.; Сампсон, Хугх А.; Wоод, Роберт А.; Плаут, Марсхалл; Цоопер, Сусан Ф.; Фентон, Маттхеw Ј. (2010). „Гуиделинес фор тхе Диагносис анд Манагемент оф Фоод Аллергy ин тхе Унитед Статес: Суммарy оф тхе НИАИД-Спонсоред Еxперт Панел Репорт”. Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy (на језику: енглески). 126 (6): 1105—1118. ПМЦ 4241958  . ПМИД 21134568. дои:10.1016/ј.јаци.2010.10.008. 
  4. ^ Јоханссон, С.Г.О; Биебер, Тхомас; Дахл, Роналд; Фриедманн, Петер С; Ланиер, Боббy Q; Лоцкеy, Рицхард Ф; Мотала, Цассим; Ортега Мартелл, Јосе А; Платтс-Миллс, Тхомас А.Е (2004). „Ревисед номенцлатуре фор аллергy фор глобал усе: Репорт оф тхе Номенцлатуре Ревиеw Цоммиттее оф тхе Wорлд Аллергy Организатион, Оцтобер 2003”. Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy (на језику: енглески). 113 (5): 832—836. ПМИД 15131563. дои:10.1016/ј.јаци.2003.12.591. 
  5. ^ а б в Lifschitz C, Szajewska H. Cow's milk allergy: evidence-based diagnosis and management for the practitioner. Lifschitz, C.; Szajewska, H. (фебруар 2015). „Cow's milk allergy: Evidence-based diagnosis and management for the practitioner”. Eur J Pediatr. 174 (2): 141—50. PMC 4298661  . PMID 25257836. doi:10.1007/s00431-014-2422-3. .
  6. ^ а б Liu AH, Jaramillo R, Sicherer SH, Wood RA, Bock SA, Burks AW, Massing M, Cohn RD, Zeldin DC (2010). National prevalence and risk factors for food allergy and relationship to asthma: results from the National Health and Nutrition Examination Survey 2005-2006. J. Allergy Clin. Immunol. . 126 (4): 798—806.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).e13.
  7. ^ а б Savage J, Johns CB . "Food allergy: epidemiology and natural history". Immunol Allergy Clin North Am. . 35 (1). 2015: 45—59.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  8. ^ а б The EAACI Food Allergy and Anaphylaxis Guidelines Group . "Anaphylaxis: guidelines from the European Academy of Allergy and Clinical Immunology". Allergy. . 69 (8). август 2014: 1026—45.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  9. ^ Høst, Arne (2002). „Frequency of cow's milk allergy in childhood”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology (на језику: енглески). 89 (6): 33—37. PMID 12487202. doi:10.1016/S1081-1206(10)62120-5. 
  10. ^ Luyt, D.; Ball, H.; Makwana, N.; Green, M. R.; Bravin, K.; Nasser, S. M.; Clark, A. T. (2014). „BSACI guideline for the diagnosis and management of cow's milk allergy”. Clinical & Experimental Allergy (на језику: енглески). 44 (5): 642—672. PMID 24588904. doi:10.1111/cea.12302. 
  11. ^ „Alergija na kravlje mleko”. Klinika Perinatal (на језику: српски). 2015-12-04. Приступљено 2023-09-25. 
  12. ^ Domínguez-Ortega, G.; Borrelli, O.; Meyer, R.; Dziubak, R.; De Koker, C.; Godwin, H.; Fleming, C.; Thapar, N.; Elawad, M. (2014). „Extraintestinal Manifestations in Children With Gastrointestinal Food Allergy”. Journal of Pediatric Gastroenterology & Nutrition. 59 (2): 210—214. ISSN 0277-2116. PMID 24709825. S2CID 8676329. doi:10.1097/mpg.0000000000000391. 
  13. ^ Luyt, D.; Ball, H.; Makwana, N.; Green, M. R.; Bravin, K.; Nasser, S. M.; Clark, A. T. (2014). „BSACI guideline for the diagnosis and management of cow's milk allergy”. Clinical & Experimental Allergy (на језику: енглески). 44 (5): 642—672. PMID 24588904. doi:10.1111/cea.12302. 
  14. ^ Sicherer, Scott H.; Sampson, Hugh A. (2014). „Food allergy: Epidemiology, pathogenesis, diagnosis, and treatment”. Journal of Allergy and Clinical Immunology (на језику: енглески). 133 (2): 291—307.e5. PMID 24388012. doi:10.1016/j.jaci.2013.11.020. 
  15. ^ Tang AW (октобар 2003). „A practical guide to anaphylaxis”. American Family Physician. 68 (7): 1325—32. PMID 14567487. .
  16. ^ Muraro, A.; et al. (август 2014). „Anaphylaxis: Guidelines from the European Academy of Allergy and Clinical Immunology”. Allergy. 69 (8): 1026—45. PMID 24909803. S2CID 11054771. doi:10.1111/all.12437. .
  17. ^ Luyt D, Ball H, Makwana N, Green MR, Bravin K, Nasser SM, Clark AT (2014). „BSACI guideline for the diagnosis and management of cow's milk allergy”. Clin. Exp. Allergy. 44 (5): 642—72. PMID 24588904. doi:10.1111/cea.12302. .
  18. ^ Nowak-Węgrzyn, A.; Sampson, H. A. (март 2011). „Future therapies for food allergies”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 127 (3): 558—73. PMC 3066474  . PMID 21277625. doi:10.1016/j.jaci.2010.12.1098. 
  19. ^ „ALERGIJA NA PROTEINE KRAVLJEG MLEKA”. Simptomi. 2015-02-28. Приступљено 2023-09-25. 

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alergija_na_kravlje_mleko&oldid=27448123”