Википедија

Ирвинг Берлин

Ирвинг Берлин (рођен Исраел Исидоре Беилин; ישראל ביילין; 11. мај 1888[3] – 22. септембар 1989) био је амерички композитор и лиричар[4], који се сматра једним од највећих писаца песама у историји Америке. Његова музика чини знатан део Велике америчке песмарице. Рођен у царској Русији, Берлин је стигао у Сједињене Државе у својој петој години. Своју прву песму, „Мари из сунчане Италије”, објавио је 1907. године[4], добијајући за издавачка права 33 цента,[5] а свој први велики међународни хит, „Алекандеров рагтајм банд”, објавио је 1911.[4] Такође је био и власник Позоришта музичка кутија на Бродвеју. Раширено је гледиште да Берлин није могао да чита нотне записе, и да је био тој мери ограничен свирач клавира да је могао да свира само у кључу Ф-оштро користећи свој прилагођени клавир опремљен транспонирајућом полугом.[6]

Ирвинг Берлин
Име по рођењуИсраел Исидоре Беилин[1]
Датум рођења11 мај, 1888(1888-05-11)
Место рођењаТалачин[2]
 Руска Империја
Датум смрти22. септембар 1989.(1989-09-22) (101 год.)
Место смртиМенхетн, Њујорк
 САД
Занимањетекстописац, композитор, лиричар
Активни период1907–1971
Деловањепопуларне песме, рагтајм, бродвејски мјузикли
Деца4
Александеров рагтајм банд, у извођењу Били Марија, 1911. године

„Алекандеров рагтајм банд” је подстакао међународно плесно лудило, чак и на веома удаљеним местима, као што је берлинова родна Русија, која је „уринула себе у рагтајм ритам са посвећеношћу која се граничи с манијом.” Он је био познат по писању музике и текстова на америчком колоквијалном језику: некомпликово, једноставно и директано, са својим наведеним циљем да „достигне срце просечног Американца”, кога је видео као „праву душу земље”.[7] Чинећи то, изјавио је Волтер Кронкајт, на почасти поводом стогодишњице Берлиновог рођендана, он је „помогао да се напише прича о овој земљи, запленивши најбоље од оног што смо представљамо и снове који обликују наше животе”.[8]

Написао је стотине песама, од којих су многе постале водећи хитови, због којих је постао познат пре него што је напунио тридесет година. Током своје шездесетогодишње каријере написао је око 1500 песама, укључујући партитуре за 20 оригиналних емисија на Бродвеју и 15 оригиналних холивудских филмова,,[9] при чему су његове песме, осам пута номиноване за Оскара. Многе песме постале су популарне теме и химне, укључујући „Алекандеров рагтајм банд”, „Ускршња парада”, „Путин на рицу”, „Образ уз образ”, „Бели Божић”, „Срећан празник”, „Све што можеш урадити (Ја могу урадити боље)”, и „Нема посла попут шоу бизниса”. Његов Бродвејски мјузикл и филм из 1943. године Ово је армија,[10] са Роналдом Реганом, садржао је берлинову песму „Боже благослови Америку” у извођењу Кејт Смит, која је први пут изведена 1938. године.[11]

Берлинове песме су 25 пута досегле врх лествица и биле су екстензивно поново снимане у извођењу бројних певача, као што су Ендруз сестре, Еди Фишер, Ал Џолсон, Фред Астер, Етел Мерман, Луј Армстронг, Франк Синатра, Дин Мартин, Елвис Пресли, Џуди Гарланд, Барбра Страјсенд, Линда Ронстадт, Роузмари Клуни, Шер, Дајана Рос, Бинг Крозби, Сара Вон, Рут Етинг, Фани Брајс, Марилин Милер, Руди Вале, Нат Кинг Коул, Били Холидеј, Дорис Деј, Џери Гарсија, Вили Нелсон, Боб Дилан, Ленард Коен, Ела Фицџералд, Мајкл Бублеј, Лејди Гага и Кристина Агилера.

Берлин је умро 1989. у 101. години. Композитор Даглас Мур издваја Берлина од осталих савремених текстописаца, и групише га са Стивеном Фостером, Волтом Витманом и Карлом Сандбергом, као „великог америчког минстрела” - особу која је „запленила и овековечила у својим песмама оно што говоримо, о чему размишљамо и у шта верујемо.”[7] Композитор Џорџ Гершвин назвао га је „највећим текстописцем који је икада живео”,[12]‍:117 а композитор Џером Керн је закључио да „Ирвинг Берлину нема места у америчкој музици - он је америчка музика”.[13]

Детињство и младост уреди

Јеврејски имигрант уреди

Берлин је рођен 11. маја 1888, у Руском царству. Иако је берлинова породица потицала из Штетла код Талачина (у данашњој Белорусији), документи наводе да је он рођен у Тјумењу, у Сибиру.[2] Он је био једно од осморо деце Мојсија (1848–1901) и Лене Липкин Беилин (1850–1922). Његов отац, кантор у синагоги, иселио је породицу у Америку, као и многе друге јеврејске породице крајем 19. века. Дана 14. септембра 1893. године,[14] породица је стигла у Њујорк Сити. Након њиховог приспећа на острво Елис, име „Беилин” је промењено у „Балине”. Према биографу Лоренс Бергрину, као одрасла особа Берлин је признао да нема сећања на својих првих пет година у Русији, осим једног: „он је лежао је на ћебету поред пута, гледајући како његова кућа изгара до земље. До зоре кућа је била у пепелу.”[15]‍:10 Берлин је исто тако изјавио да није био свестан да је одгајан у понизном сиромаштву, јер није познавао ниједан други живот.[16]‍:19

Берлинови су били део стотина хиљада других јеврејских породица које су емигрирале у Сједињене Државе у касним 1800-им до раних 1900-их, избегавајући дискриминацију, сиромаштво и бруталне погроме; укључујући породице Џорџа и Ајре Гершвина, Ел Џолсона, Софи Такер, L. Вулф Гилберта, Џек Јелена, Луиса Б. Мајера (из МГМ) и браћу Ворнер.[16]‍:14 Када су стигли до острва Елис, Израел Беилин је стављен у изолацију са својим братом и пет сестара све док их имиграциони званичници нису прогласили подобним за улазак у град.[17]

Референце уреди

  1. ^ Кимбалл & Еммет 2001
  2. ^ а б Фуриа, Пхилип; Wоод, Грахам (1998). Ирвинг Берлин: А Лифе ин Сонг. Сцхирмер Боокс. ИСБН 978-0-02-864815-6. 
  3. ^ "Биг Руссиан Енцyцлопедиа: Ирвинг Берлин" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2017) Министрy оф Цултуре, Руссиан Федератион
  4. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 136. ИСБН 86-331-2075-5. 
  5. ^ Старр, Ларрy анд Wатерман, Цхристопхер, Америцан Популар Мусиц: Фром Минстрелсy то МП3, Оxфорд Университy Пресс. 2009. стр. 64.
  6. ^ Марцус, Гарy (2012). Гуитар Зеро. Пенгуин Пресс. стр. 164. 
  7. ^ а б “Ирвинг Берлин, Натион'с Сонгwритер, Диес”, Тхе Неw Yорк Тимес, Септембер 23, 1989
  8. ^ Царнегие Халл, Маy 27, 1988, Ирвинг Берлин'с 100тх биртхдаy целебратион
  9. ^ 1888-1989., Берлин, Ирвинг (2000). Тхе цомплете лyрицс оф Ирвинг Берлин. Кимбалл, Роберт., Еммет, Линда. (1ст изд.). Неw Yорк: Кнопф. ИСБН 9780679419433. ОЦЛЦ 44750842. 
  10. ^ Тхис Ис тхе Армy (1943), Приступљено 6. 9. 2017 
  11. ^ "Кате Смитх, "Год Блесс Америца", 5 мин.
  12. ^ Wyатт, Роберт; Јохнсон, Јохн А. Тхе Георге Герсхwин Реадер, Оxфорд Университy Пресс (2004)
  13. ^ "Поп Виеw; Ирвинг Берлин'с Америцан Ландсцапе", Тхе Неw Yорк Тимес, Маy 10, 1987
  14. ^ Пассенгер лист оф тхе Беилин фамилy. „Анцестрy.цом”. [мртва веза]
  15. ^ Бергреен, Лауренце. Ас Тхоусандс Цхеер, Викинг Пенгуин, 1990
  16. ^ а б Wхитцомб, Иан. Ирвинг Берлин анд Рагтиме Америца, Лимелигхт Едитионс (1988)
  17. ^ "Ирвинг Берлин - Тхе Воице оф тхе Цитy", ББЦ Бристол анд А&Е нетwорк'с 1988 броадцаст

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ирвинг Берлин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Irving_Berlin&oldid=27676057”