Википедија

Ирвинг Талберг

Ирвинг Грант Талберг (30. мај 1899 – 14. септембар 1936) био је америчким филмски продуцер током раних година покретних слика. Звали су га „чудесни дечак” због његове младости и способности да одабира сценарије, бира глумце, скупља продукцијско особље и прави профитабилне филмове, укључујући Гранд хотел, Кинеска мора, Камелије, Побуна на броду Баунти и Добра земља. Његови су филмови обликовали међународно тржиште, „пројектујући заводљиву слику америчког живота који је засијао виталношћу и укоренио се у демократији и личној слободи”, каже биограф Роланд Фламини.[1]‍:3

Ирвинг Талберг
Тхалберг, ц. 1930с
Талберг током 1930-их
Пуно имеИрвинг Грант Талберг
Име по рођењуИрвинг Грант Тхалберг
Датум рођења(1899-05-30)30. мај 1899.
Место рођењаБруклин, Њујорк
 САД
Датум смрти14. септембар 1936.(1936-09-14) (37 год.)
Место смртиСанта Моника, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеФилмски продуцент
Активни период1921–1936
Деца2

Рођен је у Бруклину у Њујорку, и као дете је оболео од урођене срчане болести за коју су лекари рекли да ће га усмртити пре него што наврши тридесет година. Након завршетка средње школе, током дана је радио као продавац, а да би стекао неке радне вештине, похађао је ноћне часове куцања и стенографије. Потом је пронашао посао као секретар у канцеларији Универзал студија у Њујорку, а касније је постављен за менаџера студија у њиховој локацији у Лос Анђелесу. Тамо је надгледао продукцију стотина филмова током своје три године са том компанијом. Међу филмовима које је продуковао био је Грбавац Нотр Дама.

У Лос Анђелесу се као партнер придружио новим студију Луиса Б. Мајера, и након што се спојио са два друга студија, и помогао у стварању Метро-Голдвин-Мајера (МГМ). Он је постао шеф производње МГМ-а 1925. године, у својој двадесет шестој години, помажући МГМ-у да постане најуспешнији студио у Холивуду. Током својих дванаест година рада са МГМ-ом, све до ране смрти у 37. години, продуковао је четири стотине филмова, од којих је већина носила његов отисак и иновације, укључујући конференције о причама са писцима, предпремијерна приказивања како би се прикупили рани повратне информације, и опсежно поновно снимање сцена ради побољшање филма. Поред тога, он је публици представио хорор филмове и био је коаутор „Продукцијског кодекса”, смернице о моралности који су следели све студији. Током 1920-их и 1930-их синтетисао је и спојио свет сценске драме и књижевне класике са холивудским филмовима.

Талберг је створио бројне нове звезде и неговао њихов сценски имиџ. Међу њима су били Лон Чејни, Рамон Новаро, Џон Гилберт, Џоун Крафорд, Кларк Гејбл, Џин Харлоу, Волас Бири, Луиза Рајнер, Грета Гарбо, Лајонел Баримор и Норма Ширер, која му је постала супруга. Имао је способност комбиновања квалитета са комерцијалним успехом и заслужан је за усклађивање својих уметничких тежњи са захтевима публике. Након његове смрти, холивудски продуценти су изјавили да је он „најважнија фигура у историји филмова на свету.” Председник Рузевелт је написао: „Свет уметности је сиромашнији због преминућа Ирвинга Талберга. Његови високи идеали, увид и машта ушли су у производњу његових ремекд дела.” Меморијалном наградом Ирвинга Г. Талберга, коју Академија за филмску уметност и науку периодично додељује од 1937. године, награђују се продуценти чија дела одражавају константно високо квалитетне филмове.[2]

Ране године уреди

Талберг рођен је у Бруклину, у породици немачких јеврејских имиграната, Вилијама и Хенријете (Хејман). Убрзо након рођења, он је дијагнозиран са „синдром плаве бебе”, изазван урођеном болешћу која је ограничила доток кисеоника у његово срце. Прогноза породичног лекара и специјалиста била је да ће он можда живети двадесет, или највише тридесет година.[3]‍:3

Током средњошколских година у Бруклину, почео је да испашта од болова у грудима, вртоглавице и умора. То је утицало на његову способност да учи, иако је до тада био добар студент. Када је имао 17 година, преболео је реуматску грозницу и био је везан за кревет годину дана. Његова мајка, Хенријета, како би спречила да превише заостане за осталим ђацима, доносила му је домаће задатке из школе, куповала књига и запошљавала туторе ради кућног подучавања. Она се исто тако надала да ће га школски рад и читање одвратити од „тегобне буке” деце која су се играла испред његовог прозора.[3]‍:4

С мало друге разоноде, он је читао књиге као своју главну активност.[4] Он је „прождирао” популарне романе, класике, драме и биографије. Његове књиге из неопходности замениле улице Њујорка и довеле до његовог интересовања за класичну филозофију и филозофе, попут Вилијама Џејмса.[3]‍:4

Када се Талберг вратио у школу, он је завршио средњу школу, али није имао снаге за факултет, за шта је сматрао да би му требало константно касноноћно учење и напрезање пред испите. Уместо тога, хонорарно је тадио као продавац, а увече, да би стекао неке радне вештине, учио се да куца, стенографију и шпански језик у вечерњој струковној школи.[3]‍:5 Када је напунио 18 година, поставио је оглас са локалним новинама у нади да ће наћи бољи посао:

Тражена позиција: секретар, стенограф, шпански, енглески, средњошколско образовање, без искуства; $15.[5]

Филмографија уреди

Продуцент уреди

Писац уреди

  • Тхе Трап (1922)
  • Тхе Дангероус Литтле Демон (1922)

Награде уреди

Година Награда Категорија Филм
1923 Фотоплеј награде Медаља части Тхе Биг Параде
1932 Смилин' Тхроугх
1934 Тхе Барреттс оф Wимполе Стреет

Награде Ацадемије уреди

Године Ресулт Категорија Филм
1927–28 Номинован Најбоља уникатна и уметничка продукција Тхе Цроwд
1928–29 Попедио Најбољи филм Тхе Броадwаy Мелодy
1928–29 Номинован Најбољи филм Тхе Холлywоод Ревуе оф 1929
1929–30 Номинован Најбољи филм Тхе Диворцее
1929–30 Номинован Најбољи филм Тхе Биг Хоусе
1930–31 Номинован Најбољи филм Традер Хорн
1931–32 Победио Најбољи филм Гранд Хотел
1931–32 Номинован Најбољи филм Тхе Цхамп
1932–33 Номинован Најбољи филм Смилин' Тхроугх
1934 Номинован Најбољи филм Тхе Барреттс оф Wимполе Стреет
1935 Победио Најбољи филм Мутинy он тхе Боунтy
1936 Номинован Најбољи филм Ромео анд Јулиет
1937 Номинован Најбољи филм Тхе Гоод Еартх

Референце уреди

  1. ^ Фламини, Роланд. Тхалберг: Тхе Ласт Тyцоон анд тхе Wорлд оф M-Г-M, Цроwн (1994)
  2. ^ "Холлywоод'с Ултимате Хонор Исн'т тхе Осцар. Ит'с тхе Ирвинг.", Таблет Магазине, Феб. 24, 2016
  3. ^ а б в г Виеира, Марк А. Ирвинг Тхалберг: Боy Wондер то Продуцер Принце, Университy оф Цалифорниа Пресс (2010)
  4. ^ Феелеy, Катхлеен А.. "Ирвинг Тхалберг." Ин Иммигрант Ентрепренеурсхип: Герман-Америцан Бусинесс Биограпхиес, 1720 то тхе Пресент, вол. 4, едитед бy Јеффреy Феар. Герман Хисторицал Институте. Ласт модифиед Аугуст 28, 2014.
  5. ^ „И. Г. Тхалберг Диес, Филм Продуцер, 37. 'Боy Wондер' оф Холлywоод Wас Цаллед Мост Бриллиант Фигуре ин Хис Фиелд.”. Неw Yорк Тимес. 15. 9. 1936. 

Литература уреди

  • Тхалберг: Лифе анд Легенд бy Боб Тхомас (1969)
  • Тхалберг: Тхе Ласт Тyцоон анд тхе Wорлд оф M-Г-M бy Роланд Фламини (1994)
  • Маyер анд Тхалберг: Тхе Маке-белиеве Саинтс бy Самуел Марx (1975)
  • Виеира, Марк А. Ирвинг Тхалберг'с M-Г-M. Неw Yорк: Харрy Н. Абрамс, 2008.
  • Виеира, Марк А. Ирвинг Тхалберг: Боy Wондер то Продуцер Принце. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2009.
  • Старман, Раy "Ирвинг Тхалберг" Филмс Ин Ревиеw магазине, Јуне/Јулy 1987, п. 347–353

Спољашње везе уреди

 
Ирвинг Талберг на Викимедијиној остави.

Видео снимци уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Irving_Talberg&oldid=27676147”