Ischnura pumilio (Цхарпентиер, 1825) је врста водене девице из породице Coenagrionidae. Српски назив врсте је Мала црнотрба девица^[1].

Опис

Дужина тела ове врсте варира од 26-31 мм, док је дужина задњег крила 16 мм. Представља једну од најмањих европских врста. Од сличне врсте I. елеганс се лако разликује. Птеростигма предњег крила је далеко већа од птеростигме задњег крила, што је посебно изражено код мужјака; плави сегмент на абдомену је на С9, а не на С8 сегменту; женке немају просвјетљење на абдомену и као тенералне јединке су упадљиве наранџасте боје. Одрасле женке имају абдомен и пронотум који је дорзално у потпуности црн. Боја мужјака је варијабилна. Креће се од беличасте, жуте, зелене, па све до плаве. Женке генерално немају црну хумералну пругу на тораксу.^[2] Младе форме су бледонаранџасте, али ретко могу бити и скоро црвене. Крила су провидна с двобојном птеростигмом. У ретким случајевима, код младих женки, нерватура крила може бити наранџаста^[3].

Распрострањење

Познати су колонизатори, међутим популације су краткотрајне, а дисперзија се врши упоредо са скуцесијом вегетације. Забележена је у следећим државама: Авганистан; Албанија; Алжир; Андора; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Кина; Хрватска; Кипар; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Мађарска; Иран, Исламска Република; Ирска; Израел; Италија ; Јордан; Казахстан; Киргистан; Латвија; Либан; Лихтенштајн; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Монголија; Црна Гора; Мароко; Холандија; Норвешка; Пољска; Португал ; Румунија; Руска Федерација ; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Сиријска Арапска Република; Таџикистан; Тунис; Турска; Туркменистан; Украјина; Велика Британија; Узбекистан.^[4]

Станиште

Исцхнура пумилио
	женка
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Породица:	Цоенагрионидае
Род:	Исцхнура
Врста:	I. пумилио
Биномно име
	Исцхнура пумилио; (Charpentier, 1825)

Брзо колонизују нова станишта, односно пионирске су врсте. Тек формирана станишта могу подржати и веће популације. Ова врста се такоће може наћи у привременим барама и језерима. Толерантнија је на киселост воде од сродне I. елеганс.

Животни циклус

После копулације женке полажу јаја на плутајућим деловима водених биљака, док се мужјаци налазе негде у близини. Развиће ларви је брзо. Излегање се одвија на обалним зељастим биљкама где остављају и своју егзувију.

Сезона летења

Сезона лета је од марта до октобра са најмање две генерације током године на југу или са једном генерацијом на северу^[2].

Галерија

Референце

^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
^ ^а ^б Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
^ „ИУЦН”.

[1] Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.

[aramel-2] а ^б Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.

[3] Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.

[4] „ИУЦН”.

[1]

[2]

[3]

[4]