Иван Сокач
Иван Сокач (Београд 15. март 1975) дипломирани је економиста. По вокацији поета, прозни писац и сценариста. Члан је Удружења књижевника Србије, заступљен у зборницима, антологијама и добитник међународних и регионалних признања за свој уметнички рад.
Биобиблиографија уреди
У младости носилац највиших признања књижевних сусрета:
- „Младих писаца СФРЈ“ (Ластавица,[1] Сарајево) и
- „Песника средњошколаца“ (Министарство просвете Савезне Републике Југославије).
Сарадњу на уметничком пољу, спајајући музику и поезију, Иван Сокач остварује са бројним делатницима из света глуме, просвете и медија, са културним институцијама и књижевним клубовима. О његовом уметничком а пре свега књижевном потенцијалу и стваралаштву писали су још од 1992. године Миодраг Тодоровић[2] и Иван Шоп, касније и Витомир Теофиловић[3][4], проф. др Бенедикт Вујица, проф. др Сабахудин Хаџиалић, као и представници млађег књижевног таласа Иван Лаловић, Чедомир Љубичић и други.
- Одлуком Друштва писаца Русије Иван Сокач је у Москви 2018. године номинован[5] за књижевну награду[6] „Сергеј Јесењин“, чиме су му песме, преведене на руски језик, уврштене у зборник радова „Моја Русија“.
Превођен је, публикован и запажен на књижевним сајтовима енглеског[7], руског[8] и немачког говорног подручја, такође веома присутан и у културним круговима у региону[9]. [10]
- У јануару 2020. Иван Сокач одликован је орденом Антона Павловича Чехова, који додељује Савез писаца Русије за допринос савременој руској књижевности и уврштен у „Антологију руске поезије” (2019).[11][12]
- Престижно издање савремене поезије на немачком језику „Франкфуртер Библиотхек” (Аугуст вон Гоетхе, 2020), присутно у националним библиотекама Немачке и Швајцарске, Бечкој државној библиотеци, као и Националној конгресној библиотеци у Вашингтону, такође садржи песме Ивана Сокача.[13]
- Поезија овог песника уврштена је и у антологију послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996” (2020).[14]
- Добитник је признања „Златна значка“ за 2022. које додељује Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности. Признање је уручено на свечаности у Народном позоришту у Београду.[15]
Аутор је сценарија за играни филм „Амићи", сценарија „Звона и звонари" и коаутор сценарија „Бег".
Поезију Ивана Сокача говоре еминентни глумци: Горан Султановић, Аљоша Вучковић, Милан Цаци Михаиловић, Рада Ђуричин, Милица Зарић, Иван Зарић и многи други.
Објављена дела уреди
- Бели коњи, поезија (1993)[16]
- Кад се смркне над Балканом, приповетке (2005)[17]
- Недељна зимска поднева, поезија (2007)[18]
- Човек Јаков, роман (2011)[19]
- Молитва за јутро, прозаиде (2016)[20]
- Душа, поезија (2017)[21]
- Бродови, поезија и проза, вишејезичко издање (2018)[22]
- Све јесени, поезија (2020)[23]
- Звона и звонари, роман (2020)[24]
- Роса, лирска проза (2020)[25]
- Песме љувене, поезија (2021)[26]
- Кише у травњу, поезија (2022)[27]
Економија уреди
Опште уреди
Професионалну каријеру као дипломирани економиста гради ангажманима у приватном сектору, интернационалној компанији и монетарној државној институцији републике Србије.
Као ванредни предавач корпоративних финансија истиче се иновацијама током двогодишњег ангажмана (2011—2012) на Финансијској академији унутар холдинга са седиштем у Диселдорфу[28]. За пројекте и достигнућа добија признања високих стручњака и чиновника немачких државних фондова.
Сарадник је стручних часописа и спољни финансијски консултант различитих институција и организација.
Магазини и публикације уреди
- Прогрессиве магазин (септембар 2010) – Е-пракса[29]
- ГС1 Србија (2010-2011, билтен) – Елецтрониц Дата Интерцханге, интро
Референце уреди
- ^ „Ластавица Сарајево”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.
- ^ „На Рембоовом трагу, Миодраг Тодоровић”. Просветни преглед бр.11 (2. фебруар 1993).
- ^ Удружење књижевника Србије (дел.бр.465/II, 2. децембар 2010) – V. Теофиловић о I. Сокачу
- ^ „Лирско-рефлексивно путовање јавом и сном Ивана Сокача”.
- ^ Председател Оргкомитета премии Д. В. Кравчук. „Диплом - И. Сокач, номинирован на литературную премию имени Сергея Есенина «Русь моя 2018».”.
- ^ „Вручение премии имени Сергея Есенина «Русь моя» за 2018 год”.
- ^ „Схипс - Поем бy Иван Сокац”.
- ^ „Поэмбук”.
- ^ „Центар за културу Чаковец (Цоолтура, студени 2018)”.
- ^ „Економија је увијек перспективна, а за задовољењем духовних потреба морамо трагати сами (Интервју)”.
- ^ „Орден Чехова”.
- ^ „Орден Чехова”.
- ^ „Франкфуртер Библиотхек” (Аугуст вон Гоетхе, 2020). ИСБН 978-3-8267-0103-0.
- ^ антологија послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996” (2020). ИСБН 978-86-86685-89-6.
- ^ „Иван Сокач добитник Златне значке”.
- ^ Сокач, Иван (1993). Бели коњи. Београд: ИП Промоција. ЦОБИСС.СР-ИД-44415239.
- ^ Сокач, Иван (2005). Кад се смркне над Балканом. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-0-6.
- ^ Сокач, Иван (2007). Недељна зимска поднева. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-1-3.
- ^ Сокач, Иван (2011). Човек Јаков. Београд: ГЕА. ИСБН 978-86-83735-29-7.
- ^ Сокач, Иван (2016). Молитва за јутро. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-2-0.
- ^ Сокач, Иван (2017). Душа. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-3-7.
- ^ Сокач, Иван (2018). Бродови. Београд: Београдска надбискупија. ИСБН 978-86-89179-17-0.
- ^ Све јесени. ИСБН 978-86-906889-4-4.
- ^ Звона и звонари. ИСБН 978-86-7974-770-9.
- ^ Сокач, Иван (2020). Роса. Суботица: НИУ Хрватска ријеч. ИСБН 978-86-85933-91-2.
- ^ Лаловић и Сокач, Иван (2021). Песме љувене. Јагодина: Српско перо. ИСБН 978-86-81156-04-9.
- ^ Сокач, Иван (2022). Кише у травњу. Загреб, Хрватска: Наклада "Лара". ИСБН 978-953-8384-19-6.
- ^ „Диселдорф или Диселдорф - Како се каже?”. Писменица (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2021-03-11.
- ^ „Прогрессиве Магазин - Е-пракса / Иван Сокач”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.
Спољашње везе уреди
Књижевни (wебситес) уреди
- Пулсе (Београд) - Лирско-рефлексивно путовање јавом и сном Ивана Сокача
- Проза онлине – Кратка лирска проза
- Диоген Про Култура (Сарајево) – Поезија „Душа“ Ивана Сокача
- Српско перо (Јагодина)
- Београдска надбискупија - Нова књига „Бродови” Ивана Сокача
- Лоцутио Прва Словенска Литерарна Он-Лине Ревија (Марибор)
- Звездани колодвор
- Лесковац култура југа
- Башта Балкана
- Најлепша поезија
- Орден Чехова (Блиц)
- Орден Чехова (Руски дом, Београд)
- Орден Чехова (Руски центар за науку и културу) Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2021)
- Поезија на НЕМАЧКОМ језику
- Звона и звонари (роман)
- Звона и звонари (промоција романа)
- Звона и звонари (Дом омладине)
- Студентски.ХР (ИНТЕРВЈУ)
- РОСА (лирске прозе) Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2021)
- ХР ријеч (ИНТЕРВЈУ)Књижевни (YоуТубе)
- Поезија на ЕНГЛЕСКОМ (Хелло Поетрy)
- Поезија на ЕНГЛЕСКОМ (Поем Хунтер)
- Поезија на НЕМАЧКОМ (Курзгесцхицхтен-сториес)
- Поезија на НЕМАЧКОМ (ГедицхтеОасе)
- Поезија на РУСКОМ
- О збирци РОСА (Међимурје Пресс)
- О збирци КИШЕ У ТРАВЊУ, Књижевност.хр
Књижевни (YоуТубе канали: „Иван Сокач" и „поезија Иван Сокач") уреди
- Рада Ђуричин: стихови из збирке „Бродови“ (I. Сокач);
- Милица и Иван Зарић: стихови из збирке „Бродови“ (I. Сокач);
- Горан Султановић: стихови „Све јесени" (I. Сокач);
- Горан Султановић: стихови „Ципеле мога града" (I. Сокач);
- Цаци Михаиловић: одломци из романа „Звона и звонари" (I. Сокач);
- Цаци Михаиловић: стихови „Где сам синоћ био" (I. Сокач);
- Промоција збирке Роса: фондација Антун Густав Матош, гост Ненад Прокић (2021);
- Књижевно вече "Народна библиотека Требиња", интервју Херцег ТВ и РТРС (2020);
- Промоција књиге „Звона и звонари“, Дом омладине Београда (новембар 2020);
- Промоција „Антологије руске поезије 2019" (2019);
- Промоција књиге „Бродови“, Дом омладине Београда (новембар 2018);