Изотопи азота
Природни азот (7Н) се састоји од два стабилна изотопа: велика већина (99,6%) природног азота је азот-14, док је остатак азот-15. Познато је и тринаест радиоизотопа,[1][2][3][4][5] са атомским масама у распону од 9 до 23, заједно са три нуклеарна изомера.[6][7] Сви ови радиоизотопи су кратког века, а најдуговечнији је азот-13 са временом полураспада од 9,965(4) мин. Сви остали имају време полураспада испод 7,15 секунди, а већина њих је испод 620 милисекунди. Већина изотопа са атомским масеним бројем испод 14 распада се на изотопе угљеника,[8][9] док се већина изотопа са масама изнад 15 распада на изотопе кисеоника. Најкраће живећи познати изотоп је азот-10, са полуживотом од 143(36) јоктосекунде, иако полуживот азота-9 није тачно измерен.
Референце
уреди- ^ Петруцци, Р. Х.; Харwоод, W. С.; Херринг, Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy (8тх изд.). Прентице-Халл. стр. 1025—26. ИСБН 0-13-014329-4.
- ^ „Децаy анд Халф Лифе”. Приступљено 2009-12-14.
- ^ Стабин, Мицхаел Г. (2007). „3”. Ур.: Стабин, Мицхаел Г. Радиатион Протецтион анд Досиметрy: Ан Интродуцтион то Хеалтх Пхyсицс (Субмиттед манусцрипт). Спрингер. ИСБН 978-0387499826. дои:10.1007/978-0-387-49983-3.
- ^ Бест, Лара; Родригуес, Георге; Велкер, Викрам (2013). „1.3”. Радиатион Онцологy Пример анд Ревиеw. Демос Медицал Публисхинг. ИСБН 978-1620700044.
- ^ Ловеланд, W.; Морриссеy, D.; Сеаборг, Г.Т. (2006). Модерн Нуцлеар Цхемистрy. Wилеy-Интерсциенце. стр. 57. Бибцоде:2005мнц..боок.....L. ИСБН 978-0-471-11532-8.
- ^ Wалкер, Пхилип M.; Царролл, Јамес Ј. (2007). „Нуцлеар Исомерс: Реципес фром тхе Паст анд Ингредиентс фор тхе Футуре” (ПДФ). Нуцлеар Пхyсицс Неwс. 17 (2): 11—15. С2ЦИД 22342780. дои:10.1080/10506890701404206.
- ^ Хахн, Отто (1921). „Üбер еин неуес радиоактивес Зерфаллспродукт им Уран”. Дие Натурwиссенсцхафтен. 9 (5): 84. Бибцоде:1921НW......9...84Х. С2ЦИД 28599831. дои:10.1007/БФ01491321.
- ^ Сцобие, Ј.; Леwис, Г. M. (1. 9. 1957). „К-цаптуре ин царбон 11”. Пхилосопхицал Магазине. 2 (21): 1089—1099. Бибцоде:1957ПМаг....2.1089С. дои:10.1080/14786435708242737.
- ^ Цампбелл, Ј. L.; Леипер, W.; Ледингхам, К. W. D.; Древер, Р. W. П. (1967-04-11). „Тхе ратио оф К-цаптуре то поситрон емиссион ин тхе децаy оф 11Ц”. Нуцлеар Пхyсицс А. 96 (2): 279—287. Бибцоде:1967НуПхА..96..279Ц. дои:10.1016/0375-9474(67)90712-9.