Изум је по службеној дефиницији ново решење техничког проблема, чија је новина дефинисана и потврђена службеним документом (тзв. патентом) неке од националних или међународних институција за заштиту интелектуалног власништва. Хијерархијски, изум спада у индустријско власништво, као подврста шире категорије тзв. интелектуалног власништва. Изум се може темељити на[1]:

  • излагању нове идеје или још непризнатог проблема који се треба решити (чије решење је очигледно када је једном проблем јасно изречен)
  • проналажењу решења за познати проблем
  • проналажењу узрока разматране појаве (практична примена те појаве тада постаје очигледна)
Тхе Иллустратед Лондон Неwс, 1879 - практични научни изуми

Процес стварања изума почиње с иновативном идејом, која може синути у тренутку надахнућа, али сазревање изума у правилу је дуготрајно и сложено. Од настанка идеје до њеног претварања у тржишно прихватљив производ често су потребна истраживања, проучавања, експерименталне провере и корекције на прототипу, стручне, па и експертне обраде, да би коначна верзија изума функционално, ергономски, естетски и по технологичности решења задовољила. Беспрекорна функционалност те добар дизајн и технологичност неопходни су, али не и довољни услови за успех изума на тржишту, па многи изуми никада не доживе пласман, упркос свом уложеном труду изумитеља.

Развој људске врсте, темељи се на иновативности бројних мислилаца, па међу њима и изумитеља, као специфчне врсте технолошки оријентисаних инвентивних појединаца, заслужних за развој технике и технологије.

Управо се смишљању и коришћењу оруђаоружја) захваљује издвајање наше врсте из остале фауне још од првобитних заједница наших давних предака, али институт патентираног изума установљен је тек у 17. веку, а систематскије се организује појавом индустријализације током 18. и 19. века (Детаљније).

Иако се иновације, па и изуми увек ослањају на постојеће стање технике, епохални изуми 17 - 20. век попут парна машина, СУС мотора (мотор с унутрашњим сагоревањем), наизменична струја, асинхроног мотора, транзистора и полупроводник технологије и др. били су узрок узлета технолошког развоја. С повећањем опсега производње од појединачне - мануфактурне до масовне, морала се мењати и организација производње, што је довело и до измене производних односа, тј. индустријализације.

Технолошки развој је прво тешки физички рад човека заменио снагом машина покретаних погонским горивима (парна машина и СУС мотор), затим (барем у масовној производњи) свео физички рад на минимум у корист интелектуалног рада (аутоматизација и роботизација фабрика), те коначно данас елиминира интелектуалне рутине ослобађајући човека за креативно стваралаштво помоћу савремених рачуналних програма.

Ако искључимо епохалне изуме, који су били предуслов индустријске, па и недавне информатичке револуције у технолошком развоју, највећи број технолошких иновација, па и изума нуди тек незнатна побољшања или другоразредне новитете. Па ипак, и такви су изуми од великог значаја у условима данашње конкуренције на светском тржишту, на коме је стално пласирање нових модела императив и питање опстанка. Осим тога, низ ситнијих побољшања, корак по корак кроз дуже временско раздобље резултира битним унапређењем (пример: поступно повећање капацитета оптичких дискова од ЦЂа до ДВЂа са плавом ласерском зраком (Блу-Раy), довело је до битног побољшања медија за складиштење дигиталних података).

Патент уреди

Изум се штити патентом, кога треба поднети националној или међународној патентној институцији стручно и коректно састављеном пријавом патента. Посебно је важна карактеристика патента, да је то једини институт који свом власнику даје право на монопол кроз време трајања патентне заштите (највише 10, односно 20 година од дана подношења пријаве) у државама на које је протегнута патентна заштита.

Машина за шивење, патент, 1854.

Изум може бити патентиран само ако је[2]

  • нов и претходно необјављен
  • има инвентивни ниво који није очигледан експерту у тој области
  • индустријски примењив

Патентом, односно у њему садржаним патентним захтевима штите се само начела функционисања изума без навођења димензија или било каквих других изведбених података, при чему начин решења и функционисања морају бити потпуно откривени у опису решења.

Поступак пријаве патента је строго прописан, дуготрајан управни поступак, при чему првенство власника патента као и рок његове важности почиње с даном уписа пријаве у регистар пријава, а то је у правилу дан примања пријаве у патентној институцији.

Патент важи само на подручју државе у којој је пријављен, међутим објавом пријаве у службеном гласнику изум улази у познато стање технике, па га евентуални плагијатор не може више штитити на своје име ни у државама у којима стварни власник није тражио заштиту, тј. не може остварити монопол. Прописаном процедуром може се тражити и заштита у групи држава које су потписнице одговарајућих међународних конвенција. Такав је пример ЕУРОПАТЕНТ.

Међународна заштита је врло скупа, при чему значајан део цене отпада на услуге међународног патентног заступника, који се у поступку не може заобићи.

Развој производа уреди

Без обзира, темељи ли се на непатентираној иновацији или изуму, развој иоле сложенијег производа у правилу садржи (или би требао садржати) следеће фазе:

  • идеју (за производ или побољшање производа или технологије)- може дати и нестручна иновативна особа
  • развој идејног рјешења
  • детаљна техничка и тржишно-економска истраживања (у категорији "развојних истаживања")
  • конструкција производа (технички прорачуни и провере, типизација и стандардизација, пратећа документација попут корисничких упутства за монтажу, упорабу итд.)
  • развој технологије за производњу и Кноw-Хоw-а (конструкција алата и направа)
  • економске провере конкурентности
  • стратегија пласмана

Према експертима за маркетинг, све наведено уклапа се у генерални маркетинг-план с нешто јачим нагласком на тржишне компоненте.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Исходиште изума”. Званични сајт Државног завода за интелектуално власништво Републике Хрватске. Приступљено 8. 4. 2019. 
  2. ^ „Процес патентирања”. Званични сајт Завода за интелектуалну својину Републике Србије. Приступљено 8. 4. 2019.