Википедија

Јавна библиотека

Јавна библиотека је месно комуникационо средиште које својим корисницима омогућава непосредан приступ свим врстама знања и обавештења, осигурава услове за учење током целога живота, те се сматра виталном снагом у образовању, култури, обавештавању, гајењу мира и духовног благостања. Она је потпора формалном и доживотном образовању, ствара и јача читалачке навике деце и младих, подстиче креативност, промовише свест о културном наслеђу, заступа културне различитости и осигурава приступ културним представама свих извођачких уметности. Народна библиотека учествује у изградњи демократског друштва јер пружа услуге којима настоји да задовољи образовне и информативне потребе појединца те да пружи разоноду у слободно време. Важан је јавни простор и место окупљања, посебно у заједницама где постоји мало других места на којима се људи сусрећу. Зато се понекад назива „дневном собом заједнице“ и може деловати као позитивно социјално искуство.

Корисници уче и читају у главном огранку Њујоршке јавне библиотеке
Народна библиотека

Јавне библиотеке деле пет основних карактеристика: генерално су подржане порезима (обично локалним, иако сваки ниво власти може да допринесе); њима управља одбор који служи јавном интересу; оне су отворене за све, и сваки члан заједнице може да приступи збирци; оне су потпуно добровољне, у смислу да нико никада није присиљен да користи пружене услуге; и оне пружају основне услуге без накнаде.[1]

Услуге у народној библиотеци уреди

Опсег услуга које библиотека нуди зависи од величине библиотеке и заједнице унутар које делује. Неке од њих су: посуђивање књига и друге грађе; пружање обавештења у штампаном и електроничком облику, информацијске службе и услуге резервације, образовање корисника у склопу програма описмењавања, међубиблиотекарско позајмљивање, приступ Интернету. Ове услуге се развијају тако да прате промене у друштву (структури породице, начинима запошљавања, демографске промене), промене у културној разноликости и начинима комуницирања. Традиционална култура се чува, али се води рачуна и о увођењу нових технологија.

Такође, информацијско-реферална служба организује разне активности и програме у свим јединицама у мрежи народних библиотека где постоје просторне, кадровске и организацијске могућности. Догађаји у библиотеци у њене просторе доводе нове људе, а то су потенцијални корисници библиотеке. Њихово приређивање захтева време и енергију запослених, сурадњу с одговарајућим локалним и регионалним организацијама и одређена финансијска средства. С обзиром на то да се ради о додатним активностима, њих је неопходно добро прорачунати, да би се утрврдило шта је и у којој мери потребно и корисно за њу саму и јавност. Одржавањем активности у својим просторима, народна библиотека промовише свој рад те подстиже један од својих цилева дефинисаних мисијом – помагање при обликовању и одржавању културног идентитета заједнице и промовисању културе у свој њеној разноликости. Пре сваког осмишљавања услуге, пожељна је анализа конкурената, односно сваког то има исте намере у задовољавању корисничких потреба и обраћање пажње на претњу од производа којима корисници могу задовољити исту потребу.

Маркетинг у народној библиотеци уреди

Мањкавости укупне културне, образовне и информацијске политике имају за последицу да многи корисници нису свесни својих информацијских потреба које би могли задовољити у библиотеци. У настојању да у што већој мери ублаже ти проблеми, библиотеке се служе маркетингом и добром властитом организацијом јер понуда ствара потражњу, што значи да добре услуге увек налазе своје кориснике. Бит маркетинга укључује проналажење жеља корисника библиотеке, а затим задовољавање тих потреба. Услуге готово потпуно зависе од задовољних корисника и ономе што они о њима даље говорити. Зато је интеграција маркетинга у библиотеке добродошла, јер истиче и понавља основне вредности и уверења струке у овом трајно промењивом окружењу и помаже било којој организацији да испуни циљеве. Маркетинг је део парадигме промена у којој је библиотека виђена као услужна установа усмерена на задовољавање корисничких потреба, свесна да потпору заједнице треба зарадити доказујући да је потребна тој заједници. Маркетинг гради добре односе с корисницима те придоноси позитивном односу с медијима, предузећима, локалним владиним агенцијама и организацијама. Основни циљ је да се делује на поједине сегменте уже и шире јавности у окружењу установе ради стварања жељене слике о самој установи и њеним активностима. У том процесу учествују сви библиотекари.

Почетни маркетиншки задатак библиотеке је утврђивање потреба и жеља заједнице, односно прикупљање информација о локалној заједници и њеним потребама које треба задовољити, као и начин на који перципирају библиотеку. Одређивање профила заједнице неопходно је за планирање организирање и контролу процеса пословања, односно развоја службе и њене промоције у односу на потребе заједнице. Овај задатак може се остварити организовањем састанака, упитника, анкета или фокусних група и разговарањем с људима који посећују библиотеку, али и онима који то не чине. Библиотека мора да нагласи иновативност, креативност, иницијативу и да предвиди потребе корисника. Након откривања корисничких жеља, библиотекар је у стању да планира маркетиншке циљеве, средства која ће се користити, те стратегије потребне за постизање циљева. Циљеви требају бити мерљиви, како би се осигурала делотворна процена. У процесу постизања циљева, битна је промоција услуга и производа, односно план промоције у који је укључен циљ промоције, опис услуга који се промовишу, публика на коју се циља, начини промоције и методе дистрибуције. Успешност промоције треба да буде евалуирана и да проналазе нове методе уколико претходне нису биле неуспешне.

Финансирање уреди

Јавне библиотеке се финансирају путем широке комбинације извора, најзначанији од којих су обично локална или општинска средства.[2][3] Грађани који користе локалну библиотеку подржавају је преко градске или окружне владе, или путем округа специјалне намене, који је орган локалне управе који има независно вођство и може наплаћивати властите порезе.[4] Локално финансирање може бити допуњено другим средствима владе. На пример, у Сједињеним Америчким Државама, државне и федералне владе обезбеђују додатна средства за јавне библиотеке путем програма државне помоћи, Закон о библиотекарским услугама и технологији (LSTA) и E-Rate. Државне и локалне власти такође могу понудити градовима и окрузима велике субвенције за изградњу или обнову библиотеке. Приватна филантропија је такође имала значајну улогу у ширењу и трансформацији библиотекарских услуга. Као и друге образовне институције, неке библиотеке могу бити делимично финансиране из задужбина. Неки проактивни библиотекари су осмислили савезе са патронама и грађанским групама како би побољшали своје финансијске ситуације. Библиотекарске „пријатељске” групе, активистички одбори и добро организоване продаје књига такође допуњују владина средства.

Јавно финансирање је увек било важан део дефиниције јавне библиотеке. Међутим, пошто су се локалне владе суочавале са финансијским притисцима током Велике рецесије, неке библиотеке су истражиле начине за допуну јавног финансирања. Кафићи, пекаре, књижаре, продавнице поклона и слични комерцијални подухвати су заједничке карактеристике нових и урбаних библиотека. Бостонска јавна библиотека има два ресторана и онлајн продавницу која садржи репродукције фотографија и уметничких дела.[5] Финансијски притисак је довео и до ближег партнерства међу библиотекама, као и између библиотека и непрофитних организација, како би се библиотека одржала као јавни простор, уз пружање пословних прилика заједници.[6] Иако су још увек прилично неуобичајене, библиотеке са јавно приватним партнерством, „мешовитом употребом” или „двоструком употребом”, које пружају услуге јавности и једној или више студентских популација, повремено се истражују као алтернативе. Округ Џексон (Орегон) (САД), затворио је свој читав систем јавних библиотека са 15 огранака у току шест месеци 2007. године. Оне су поново отворене у оквиру јавно-приватног партнерства и смањеног распореда.[7] Мале накнаде, као што су библиотечке казне или накнаде за штампање, такође могу да надокнаде трошкове пружања библиотечких услуга, иако казне и накнаде обично немају значајну улогу у финансирању библиотеке.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Рубин, Рицхард Е. Фоундатионс оф Либрарy анд Информатион Сциенце (3рд ед). 2010. Неал-Сцхуман Публисхерс: Неw Yорк.
  2. ^ „Федерал Фундинг”. Либрарy Фундинг Упдатес. Америцан Либрарy Ассоциатион. Архивирано из оригинала 03. 04. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014. „"Wхиле тхе мајоритy оф фундинг фор либрариес цомес фром стате анд лоцал соурцес, федерал фундинг провидес цритицал ассистанце, гивинг либрариес ацросс тхе цоунтрy тхе финанциал суппорт тхеy неед."” 
  3. ^ „Суппортинг тхе либрарy сервицес провидед бy лоцал аутхоритиес анд макинг суре тхере ис а натионал цоллецтион оф публисхед материал”. гов.ук. 8. 4. 2013. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014. „"Лоцал аутхоритиес аре респонсибле фор провидинг а цомпрехенсиве анд еффициент либрарy сервице."” 
  4. ^ „Либрарy Дистрицт 101: тхе либрарy дистрицт еxплаинед”. денверлибрарy.орг. Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014. 
  5. ^ Wире, Бусинесс (9. 9. 2009). „Бостон Публиц Либрарy Сецурес Е-Рате Фундинг; Селецтс Оне Цоммуницатионс фор 31 Лоцатион МПЛС Нетwорк”. Реутерс. Архивирано из оригинала 1. 2. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2009. „"Тхе Интернет анд емергинг тецхнологиес хаве хад а субстантиал импацт он либрариес," саид Марy Бендер, Цоммуницатионс Манагер ат Бостон Публиц Либрарy. "Цонтент хас беен дигитизед анд ис аваилабле ин а wидер ранге оф форматс инцлудинг видео, анд ресоурцес суцх ас раре боокс, пхотос, анд ресеарцх доцументс ноw хаве броадер аццессибилитy wитхин тхе цоммунитy анд ароунд тхе wорлд."” 
  6. ^ „Публиц либрариес: цхецкед оут”. Тхе Ецономист. 3. 12. 2011. Архивирано из оригинала 27. 7. 2013. г. Приступљено 3. 8. 2013. 
  7. ^ „Јацксон цоунтy'с 15 либрариес то реопен тхроугх инновативе публиц / привате партнерсхип wитх ЛССИ” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 7. 2011. г. Приступљено 27. 3. 2011. 

Литература уреди

  • Барнетт, Грахам Кеитх (1973) Тхе Хисторy оф Публиц Либрариес ин Франце фром тхе Револутион то 1939
  • Деwеy, M. (1901). Фиелд анд Футуре оф Травелинг Либрариес. Неw Yорк, НY: НY Либрарy Сyстем. 
  • Харрис, Мицхаел Х. Хисторy оф Либрариес оф тхе Wестерн Wорлд (4тх ед. Сцарецроw Пресс, 1999); еарлиер едитионс wере бy Елмер Јохнсон
  • МцЦоок, Катхлеен де ла Пеñа, Боссаллер, Ј., & Тхомас, Ф. (2018), Интродуцтион то Публиц Либрариансхип, 3рд ед. Цхицаго: АЛА Едитионс.
  • Wедгеwортх, Роберт; et al. (1993). Wорлд Енцyцлопедиа оф Либрарy анд Информатион Сервицес (3рд изд.). Америцан Либрарy Ассоциатион. ИСБН 9780838906095. 
  • Wорполе, Кен (2013), Цонтемпорарy Либрарy Арцхитецтуре: А Планнинг анд Десигн Гуиде, Роутледге.
  • Рапхаел, Моллy. 2009. "Тхе Трансформатионал Поwер оф Либрариес ин Тоугх Ецономиц Тимес." Либрарy Леадерсхип & Манагемент 23, но. 3: 106-151.
  • Блацк, Алистаир. "Скелетон ин тхе цупбоард: социал цласс анд тхе публиц либрарy ин Бритаин тхроугх 150 yеарс." Либрарy Хисторy 16.1 (2000): 3-12. саyс "тхеy хаве алwаyс беен, анд цонтинуе то бе, ан еxпрессион оф либерал миддлецласс идеалс." абстрацт
  • Цхаринг, С. "Селф-Хелп в Стате Интервентион: тхе 1850 Публиц Либрарy Ацт ас а Рефлецтион оф Мид-Вицториан Доцтрине," Аустралиан Либрарy Јоурнал (1995) 44(1), пп. 47–54.
  • Хаyес, Емма, анд Анне Моррис. "Леисуре роле оф публиц либрариес А хисторицал перспецтиве." Јоурнал оф либрариансхип анд информатион сциенце 37.2 (2005): 75-81. абстрацт Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2015)
  • Хоаре, П. (ед.) Цамбридге Хисторy оф Либрариес ин Бритаин анд Иреланд (Цамбридге Университy Пресс, 2006)
  • Келлy, Тхомас. Еарлy Публиц Либрариес: а хисторy оф публиц либрариес ин Греат Бритаин бефоре 1850. (Лондон: Либрарy Ассоциатион, 1966)
  • Келлy, Тхомас, Хисторy оф Публиц Либрариес ин Греат Бритаин 1845–1965 (Лондон: Либрарy Ассоциатион, 1973)
  • Келлy, Т & Е. Келлy. Боокс фор тхе Пеопле: ан иллустратед хисторy оф тхе Бритисх Публиц Либрарy (Лондон: Андре Деутсцх, 1977)
  • МцМенемy, D. Тхе Публиц Либрарy (Лондон: ФАЦЕТ, 2009)
  • Минто, Ј. Хисторy оф тхе Публиц Либрарy Мовемент ин Греат Бритаин анд Иреланд (Лондон: Либрарy Ассоциатион, 1932)
  • Мунфорд, Wиллиам Артхур. Пеннy рате: аспецтс оф Бритисх публиц либрарy хисторy, 1850–1950 (Либрарy ассоциатион, 1951)
  • Мурисон, W. Ј. Тхе Публиц Либрарy: итс оригинс, пурпосе анд сигнифицанце (2нд ед. Лондон: Харрап, 1971)
  • Оверингтон, Мицхаел А. Тхе Субјецт Департментализед Публиц Либрарy. Лондон: Тхе Либрарy Ассоциатион, 1969. 167 п.
  • Стоцкхам, К. А., ед. Бритисх Цоунтy Либрариес: 1919–1969. (Лондон: Андрé Деутсцх, 1969)
  • Стургес, П. "Цонцептуализинг тхе публиц либрарy 1850–1919." Ин Киннелл, M. анд Стургес, П. (едс) Цонтинуитy анд Инноватион ин тхе Публиц Либрарy: тхе Девелопмент оф а Социал Институтион (Лондон: Либрарy Ассоциатион, 1996)
  • Харрис, Мицхаел Х. (1967) "Либрарy хисторy: а цритицал ессаy он тхе ин-принт литературе." Јоурнал оф Либрарy Хисторy (1967): 117-125. ин ЈСТОР, цоверс тхе маин боокс фор мајор цоунтриес
  • Народна књижница : ИФЛА-ине и УНЕСЦО-ове смјернице за развој служби и услуга. / приредила радна скупина Секције за народне књижнице на челу с Пхилипом Гиллом. Хрватско књижничарско друштво, 2003.
  • Упуте за пословање народних књижница. / уредила Александра Малнар. Загреб : Књижнице града Загреба, 1996.
  • Енацхе, I. Тхе Тхеоретицал Фундаменталс оф Либрарy Маркетинг. // Пхилобиблон. 13 (2008), стр. 483.

Спољашње везе уреди

 
Јавна библиотека на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Javna_biblioteka&oldid=27675427”