Википедија

Јунипер Нетwоркс


Џунипер Мреже је Америчка мултинационална компанија са седиштем у Санивејл, Калифорнија која развија и продаје мрежне производе. Њени производи укључују рутере, прекидаче, управљање мрежним софтвером, безбедношћу мрежних производа и софтверски дефинисану мрежну технологију.

Џунипер Мреже, Инц.
ТипЈавна
СимболNYSE: JNPR
S&P 500 Komponenta
ИндустријаMrežna oprema
ОснованаFebruar 6, 1996; pre 21 godinu
ОснивачPradep Sindu
СедиштеSunival, Kalifornija, Amerika
Кључни људиSkot Kriens
(Chairman)
Pradep Sindu
(Vice Chairman & CTO)
Rami Rahim
(CEO)
Производ(и)Ruteri, prekidači, sigurnost i program
ПриходUS$ 4,85 milijardi (2015)[1]
ЗарадаUS$ 912 milijardi (2015)[1]
Нето зарадаUS$ 633 milijardi (2015)[1]
Запослених9,058 (2015)[2]
Вебсајтwww.juniper.net

Компанија је основана 1996. од стране Прадепа Синду. Примила је неколико донација од разних капиталиста и телекомуникацијских компанија пре него што је изашла јавно 1999. Џунипер је порастао до $673 милиона годишње зараде 2000 године. До 2001. имала је 37% акција, тако изазивајући Циско, некада доминантно тржиште са акцијама.[3][4] Порастао је $4 милијарде зараде до 2004. и $4,63 милијарде у 2014. Џунипер је поставио Кевина Џонсона као ЦЕО 2008, Шајгана Керадпир у 2013. и Рами Рахима 2014.

Џунипер мреже су се првобитно усресредиле на језгро рутера, које користе провајдери интернет услуга (ИСПс) да добију претрагу ИП адреса и директан интернет саобраћај. Набавком Унишпер у 2002, компанија је ушла на тржиште за рутере који користе ИСПс за саобраћај интернета до индивидуалних потрошача. Џунипер мреже је ушла на тржиште ИТ безбедности са сопственим Јпротект безбедносном алатком 2003. пре оснивања безбедносне компаније НетСкрин Технологије следеће године. Она је ушла на тржиште 2000, што се може зарачунати као једна трећина зараде 2005. Што се тиче 2014, Џунипер је усресређен на развијање нових софтвера за мрежне производе. Међутим, 2016. компанија је наишла на проблеме везане за сумњу стављања бекдорова унутар СкринОС производа.

Историја уреди

Порекло и финансирање уреди

 
Џунипер проналазач Прадеп Синду

Прадеп Синду,[5] је научник са Ксерокса’с Пало Алто Истраживачког Центра (ПАРЦ),[6] добио је идеју за Џунипер мреже док је био на одмору 1995[7] и основао компанију у Фебруару 1996.[8] У то време већина рутера који су коришћени за саобраћај интернета били су намењени само за телефонске позиве и они су одлучивали кружно о сваком позиву. Синдху је желео да створи пакет рутере који су били подешени само за саобраћај интернета.[7][9] Њему су се придружили инжењери Бјорн Лиенкрес из Сан Микросистема и Денис Фергусон из MCI Комуникацја.[10]

Синду је започео Џунипер Мреже са 2 миллиона долара мањим инвестицијама, праћену са 12 милиона долара од зараде у првој години рада.[11] После седам месеци од оснивања компаније, Скот Криенс је као један од директора управљао послом док је оснивач Синду постао технички директор.[6][12] До фебруара 1997 Џунипер је порастао на 8 милиона долара предузетничког финансирања.[13] Касније те године Џунипер мреже су порасле на још 40 милиона инвестиционо[14] од пет највећих произвођача телекомуникационе опреме: Сименс, Ериксон, Нортел и 3Ком.[15][16][17][18] Џунипер је такође добио 2,5 милиона долара од Квест и других улагача из АТ&Т.[19]

Раст и ИПО уреди

Џунипер мреже су имале годишњу зараду од 3,8 милиона долара 1998.[20] До следеће године његов једини производ М40 рутер коришћен је од стране педесет телекомуникационих компанија.[7] Џунипер мреже су потписале уговор са Алкател и Ериксон да дистрибуирају М40 интернационално. Основано је европско представништво у Енглеској и Азијско у Хонг Конгу. Фирма је основана у Јапану[7] и уреди су успостављени у Кореји 1999.[21] Џунипер мреже су имале пораст акција од језгро рутера 6% у 1998. до 17.5% годину дана касније,[6] и 20% до Априла 2000.[22]

Џунипер мреже су се пријавиле за иницијалне јавне понуде у Априлу 1999[23] и њихов први дан на НАСДАКУ био је у Јуну.[24] Акција је поставила рекорд у првом дану повећањем продаје у технолошком сектору за 191%[25] са тржишном капитализацијом од $4,9 милијарди.[26] Према Телефонy Џунипер мреже су постале " најновије чедо Волстрита ",[27][28] достизавши 7 милијарди долара вредности до Јула.[29] У року од годину дана акције компаније су порасле још 5 пута.[6]

Раст Џунипер мрежа у 2000.години је био 600%, до $673 миллиона.[30] Те исте године Џунипер мреже су преместиле своје седиште из Моунтајн Вју у Сунивејл, Калифорнија.[7]

Конкуренција уреди

До 2001. Џунипер је контролисао 1/3 тржишта за рутере већином од продаје Циско Система .[20][28] Према БизнисВику, "аналитичари су се сложили да су Џунипер кутије технички супериорније од Цискових зато сто хардвер обавља вецину процесовања података. Циско рутери су се још увек ослањали на софтвер што је цесто резултовало мању брзину."[30] Медјутим Циско је обезбедио већи избор услуга и подршке.[6][30] Новинари су цесто говорили о Џуниперу и Циску као "Давиду против Голијата" .[7][9] Циско је порастао у велику компанију за опрему рутера за домове, у бизнису и за ИСП, док је Џунипер сматран насупрот "анти-Циско", као мала компанија са уским фокусом.[5][30][31]

У јануару 2000. Циско је увео рутер производ за који је БизнисВик рекао да је намерно изазивао Џунипера.[30] Према том БизнисВику, Џуниперов топ рутер је био четири пута бржи и два пута скупљи у поређењу са Циско производом.[32] Није се очекивало од Циско рутера да ће да снизе акције Џуниперовог растуцег тржиста, али друге компаније као што су Луцент, Алкател, системи објавили су планове да ће направити производ који ће бити надмоћнији од Џуниперових рутера.[30]

Џунипер је увео рутере за мреже који су му омогућили да се такмичи са Циском. Они су имали 9% акција после два месеца.[20] Обе компаније су претеривале у својим тврдњама; Џунипер је рекламирао своје производе као довољно стабилне тако да досаде ИТ особљу, а Циско је огласио своје лабораторијске тестове и дошао до закључка ЛајтРида да су његови производи били супериорнији од Џуниперових, док је резултат био тотално супротан.[20] До 2002. обе компаније су стално оглашавале производе са брзим спецификацијама, док је она друга Мрезни Свет назван "такмицење у јавности".[4]

До 2004. Џунипер је контролисао 38% тржишта рутера.[33] До 2007. Имао је 5%, 18% и 30% акција тржишта за фирме.[34] Алкател-Луцент је био неуспешан у такмичењу са Џунипером и Циском.[35][36]

Даљи развој уреди

Крајем 2000. Џунипер се удружио са Ериксоном да равије и избаци на тржисте мрежне прекидаче за интернет саобраћај на мобилним уредјајима,[37][38] и са Нортелом са оптичким влакнима технологијом.[39] 2001. Џунипер је увео технички програм сертификације и био је укључен у прву оптичку интернет мрежу у Кини. Џуниперов раст се успорио 2001.[40] посто је телекомуникациони сектор успорио и зарада је опала за 2/3. дот-цом .[41] Од 9-10% радне снаге је отпуштено.[42]

Џунипер се повратио до 2004. прелазећи 1 милијарду долара у заради први пут те године[41][43] и достижући 2 милијарде долара у заради 2005.[44] Почетком 2004, са набавком НетЕкрана, Џунипер мреже су почеле развој и продају производа за сегмент предузећа.[45] Џунипер је имао репутацију за сервисирање ИСП, не предузећа што је покушавао да промени.[46][47] До 2005. муштерије предузећа су биле 1/3 зараде компаније,[45] али су потрошили 5 милијарди долара у набавкама и Р&D за тржиште предузећа.[48]

У 2006. више од двеста америчких компанија су проверавале своје финансијске резултате због акција кранији састанак о акцијама.[49][50] Џуниперови акционари су неправедно трврдили да се компанија бави обманом и праћењем.[49][51] У Децембру 2006, Џунипер је обновио своје финансије, напунио $900 миллиона очекивајући да поправи акције од 1999. до 2003.[49] То је било праћено са $169 миллиона, насеља са акционарима у Фебруару 2010.[51]

2008. до данас уреди

У јулу 2008. Џуниперов први директор, Скот Криенс, постао је председавајући и формирао је Мајкрсофт где је Кевин Џонсон био директор.[52][53] Џонсон је фокусирао компанију више на софтвер, креирајући софтвер солуције са бившим колегом из Мајкрософта, Бобом Муглиом.[54] Џунипер је такође запослио још једног бившег директора Мајкрсофта да се фокусира на стратегије софтверске компаније и да охрабри истраживаче да направе софтвер производ који ради на Џунос оперативном систему.[55] Џунипер је организовао партнерство са АЈБИЕМом, Мајкрсофтом и Оракл због проблема са компатибилношћу софтвера.[56] ССЛ/ ВПН Пулсе лансиран је 2010. а касније је претворен у приватну фирму 2014. за 250 милиона долара.[57]

Године 2012, Џунипер је отпустио 5% свог особља и отишла су му четири много добра директора.[58][59] Следеће године, директор Кевин Џонсон је објавио да ће се пензионисати када му нађу замену.[60] У новембу 2013. Џунипер мреже су огласиле да ће га заменити са Сајган Керадпиром на позицији директора.[61] Он је започео рад на тој позицији у Јануару 2014.[62][63]

У Јануару 2014, хедз фонд, активиста и акционар Џунипера Елиот Асокиатес је рекао да Џунипер смањио своје резерве новца и трошкове,[64] пре него што је Керадпир званично стављен на ту позицију.[65] Тог Фебруара, Џунипер је поставио договор са Елиотом и другим акционарима за Интегрисани оперативни план (ИОП) који је укључивао поновну куповину 2 милијарде долара у акцијама, смањујући оперативне трошкове за 160 милиона долара и поставио је два нова директора у свој одбор.[66][67] Тог априла 6% особље компаније је отпуштено да би се смањили трошкови.[68] У Новембру 2014, Керадпир је неочекивано дао отказ после контроле директора Џунипера у вези са његовим преговорима са неименованом муштеријом.[69] Џуниперов директор Рами Рахим заузео је његово место.[70]

У Мају 2014, Пало Алто Мрезе су се договориле да плате 175 милиона долара за прекршај на Џуниперовим патентима.[71]

Набавке и улагања уреди

Главни чланак: Листа аквизиције Џунипер Мрежа

До 2001. Џунипер је имао само неколико потраживања за мање компаније.[31] То је убрзано 2001. и 2002. куповином Пацифик Броадбенд и Униспер Мрежа.[72] У 2004. Џунипер је остварио 4 милијарде долара од безбедносне мреже компанија НетСкрин Технологије.[73] Џунипер је обновио НетСкрин програм канала те године и искористио њихову мрежу да доведе друге производе на тржиште.[74]

Џунипер је отсварио пет набавки 2005. већином од стартап компанија са вредностима од 8,7 до 337 милиона долара. То је захтевало апликацијско-убрзање продавца Редлајн Мреже, ВОИП компаније Кагур Мреже, као и широку област мреже сирока област мрежа (WАН) компаније Перибит Мреже.[75] Перибит и Редлајн су били удружени у нову апликацију производа и њихова технологија је била интегрисана у Џуниперов инфранет оквир.[76][77] После тога Џунипер није имао никакве додатне набавке до 2010.[78]

Од 2010. до септембра 2011. Џунипер је остварио шест набавки и уложио у осам компанија. Често у ранијим фазама, развијао је своју технологију, и онда је то продавао већ постојећим клијентима.[54] Имао је потребу за две дигиталне видео компаније, Анкена Мреже и ЦрниТалас Инц., као и бежичну вајрлес ЛАН софтвер компанију Трапез Мреже.[54][79] У 2012. Џунипер је имао потребу за Мyконос Софтвер који развија безбедносни софтвер са намером да превари хакере који су већ унутар Мрежног опсега[80] и развије софтвер дефинисане мрежне контролере, Контрол Системе.[81] У 2014. Дзунипер је имао потребу за програм-дефинисаном мрежом (СДН) компанију WАНДЛ.[82]

Производи уреди

Џунипер Мреже дизајнира и избацује на тржиште ИТ мрежне производе као што су рутери, прекидачи и ИТ безбедносни производи.[83] Почели су тако што су продавали рутере за ИСП, затим проширили своју делатност на центре података, бежични интернет, мреже за филијале канцеларија и друге сличне уређаје.[83]

Џунипер је трећи на свету акционар за рутере и прекидаче користећи ИСПове.[84][85] Према фирми која се бави анализам, ДеллОро Гроуп је фирма која се налази на четвртом месту по рутерима[86] и друга по производњи основних рутера са 25% акција.[87] Такође је друга на свету за одбрамбене зидове, са 24.8% акција тржишта производа.[88][89] У центру података сигурност уредјаја, Дзунипер се налази на другом месту иза Циска.[90] У WЛАН, где Џунипер има заједнички развој и маркетински уговор са Аруба Мрежама, који имају удео у акцијама.[91] Џунипер пружа техничку подршку и услуге преко Ј-Царе програма.[92]

Од фебруара 2015 породица Џуниперових производа се састоји од следецег:

Технологија[83] Породица Производа[83]
Рутирање
Прекидаци
  • ЕX Серије: Еx серије прекидаца
  • WЛАН Производи: Контролери, приступне тацке и софтвер
  • QФX Серије: Прекидаци за фирме
Сигурност
  • СРX Серије: Сигуроносни производи за центре података и филијале
Софтвер
  • Џунос оперативни систем
  • Џунос простор: Услуга Окренута ка Архитектури развојно окружење мрежних апликација
  • Контраил: Бренд софтвера дефинисан за мреже и мрежне контролере
 
ПТX3000 пакет транспорт рутер
 
QФX5100 интернет прекидач
 
СРX3400 сервисни пролаз и сигурност апарата

Рутери и прекидачи уреди

Џуниперов мрежни први производ био је Џунос рутер оперативни систем, који је покренут 1. Јула,1998.[93][94] Први Џуниперов рутер је био доступан тог септембра и био је основни рутер за интернет провајдере који су се звали М40. Састојао се од специјализованих апликационо-специфицних интегрисаних кола (АСИЦ) за саобрацај рутера који је развијен у партнерству са ИБМ.[95][96] Он је био десет пута бржи од Цискових производа.[97][98] М40 је праћен мањим М20 рутером у децембру 1999.[7] и М160 у марту 2000.[99][100]

До 2000, Џунипер је развио пет хардвер система и имао седам дистрибуирања свог Џунос оперативног система.[101] Тог априла Џунипер је издао другу генерацију интернет процесора уграђених у своје основне рутере.[102] У априлу 2002. издао је прву Т-серију (познат по код-имену Гибсон), која би могла обављати четири пута више прегледа рута по секунди од М160 .[103][104] Први производ ТX Матриx породице који може да се користи са комбинацијом до цетири Т-серије рутера пуштен је у промет у децембру 2004.[105]

До 2003. Џунипер је развио три главне врсте рутера: језгарне рутере, серијске, и рутере за мобилни саобраћај. Џуниперова прва велика диверсификација од главних рутера била је када је ушао на тржиште рутера, стицањем породице производа е-серије (првобитно познат као ЕРX) кроз куповину Унишпера у 2000.[31][106][107] До 2002, Циско и Џунипер су повећали фокус на рутере, јер су многи провајдери изграђени великом пропусном опсегу рутера.[108] У 2003. је било неколико побољшања Џуниперовог софтвера. У ово време Џунипер је имао највећи удео акција чак 52%.[109] У 2003. Џунипер је ушао на тржиште за модеме.[72] Породицна производња је прекинута касније те године.[110]

Његов први производ прекидача за фирме био је ЕX4200 који је пуштен у промет 2008. Када су вршени технички тестови поређења, Мрежни Свет је рекао да је ЕX4200 показао најбоље перформансе од свих прекидача.[111] Џунипер мрезе су рекламирале Т1600 1.6 терабита по секунди, основни рутер у 2007. и новији Т4000 четири терабитни рутер у 2010.[112] У 2012. пустили су у промет АЦX породицу универзалних приступних рутера.[113][114] У 2013, компанија је направила неколико нових издања у MX породици рутера: увела је мању верзију рутера названих ПТX3000, и неколико нових рутера који су пуштени у продају.[115][116] Седам месеци касније, Џунипер стиче WАНДЛ, чија технологија је била интергрисана у СевернојЗвезди WАН контролера који је објављен у Фебруару 2014.[117]

У Фебруару 2011, Џунипер је увео QФабрик, власнички протокол[118] методологија за пренос података преко мреже коришћењем једног мрежног слоја. Неколико појединих производа за методологију Qфабрик су пустили у рад током целе године.[119] У Октобру, Дзунипер уводи још једну мрежну архитектуру која се зове МетаФабрик и нови сет прекидача, QФX5100 породице, као један од темеља нове архитектуре.[120]

У фебруару 2014. учињено је побољшање на неколико софтвера и хардвера укључујући серије ИСПова који могу да се користе ради безбедности интернет услуга потрошача.[117] У децембру 2014. Џунипер је увео мрежни прекидач ОЦX1100 који може да ради или на Џунос оперативном систему Отворено Рацунарство Пројект или на отвореном-извору програма.[121][122]

Безбедност уреди

 
Џунипер Мреже СРX5800 сервисни пролаз и сигурност апарата

Џунипер мреже су увеле алатку за безбедност ЈПротект у мају 2003. То је укључивало противпожарне зидове, праћење тока, филтрирање и Превод Мрежне адресе (НАТ).[123][124] У току 2004 са НетСкрин Технологијама, Џунипер је добио Џунипер сигуроносну линију,[125] добру као удаљени десктоп приступ програм.[126] НетСкрин-5ГТ АДСЛ безбедносни апарат је био први нови НетСкрин производ Дзунипер који је уведен након стицања[127] и то је био први вајрлес производ.[128] Први Дзунипер производ намењен за мала предузеца био је на даљински приступ који је објављен у Августу 2004.[129][130] Отворени интерфејс за развој алата трећим лицима био је доступан у Септембру.[131]

У септембру 2004. Џунипер је дошао на тржиште за приступне рутере фирми са три рутера које су биле први од Ј серије породице производа. Ит усед тхе цханнел партнерс ацqуиред wитх НетСцреен то таке тхе роутерс то маркет.[127][132] У 2005. Џунипер је издао своју прву Мрежну Приступну Контролу Мрезну Приступну Контролу (НАЦ) производ који је издат крајем 2005 године, што је било праћено Фанк Програмом за своје НАЦ компатибилне прекидаче.[133] Према прегледу из 2006. од стране " Мрежног Света " Џуниперов ССГ520 заштитни зид и производ рутера био је " прва озбиљна претња“ конкурентном производу Циска.[134] Џунипер је издао СРX породицу мрежних пролаза у 2008. Они су се продавали добро али муштерије и препродавци су изјавили техничке проблеме који су започели у 2010- које Џунипер није признао до 2012. када је почео да обнавља производе софтвера.[135]

У августу 2011. Џунипер и АТ&Т објавили су да ће заједно да развију безбедносну апликацију засновану на Џуниперовом софтверском програму.[136] У мају 2011. Џунипер је издао серију нових особина за Wеб безбедносни софтвер који је узео из Миконос софтвера тог Фебруара. Миконос' програм је фокусиран на варању хакера лажирајући неспособност и пратећи њихову активност.[137] У Јануару 2014. Џунипер је издао виртуелне машине.[138][139]

 
Обележено жутом: бекдор админска лоинка сакривена у коду

Анализа Џуниперовог СкринОС фирмвер кода у Децембру 2015. открила је бекдор кључ користећи Двојни ЕЦ ДРБГ који омогућава пасивно дешифровање саобраћаја шифрованог од стране СкринОС. Овај Бекдор је убацен у 2008. години у верзијама СкринОС од 6.2.0п15 до 6.2.0п18 и од 6.3.0п12 до 6.3.0п20[140] и даје сваком кориснику приступ администраторском налогу уз посебну главну шифру.[141] Неки аналитичари тврде да бекдор и даље постоји на СкринОС.[142] Стивен Чеквеј је навео да у Wиред "и ако постоји бекдор то није намерно урађено, већ је вероватно коинциденција."[143]

У Децембру 2015, Џунипер Системи су објавили да су открили "неовлашћени код" у СкринОС програму који лежи у основи НетСкрин уређаја, који је присутан од 2012. године. Постојала су два пропуста: Један је био једноставна лозинка за рут бекдора, а други је мењао места у Двојном_ЕЦ_ДРБГ тако да су нападачи вероватно имали кључ за коришћење (намерно или ненамерно) клептографија бекдор у СцкринОС за пасивно дешифровање саобраћаја.[144]

Софтвер дефинисан мрежама уреди

Према 2014 СWОТ анализу МаркетЛајна, у скоријој историји Џунипер је био фокусиран на програмски-дефинисану мрезу (СДН).[115] СДН компаније је стекла Контраил Системе у Децембру 2012. Наредног месеца Џунипер је објавио СДН стратегију, која је укључивала нови лиценцни модел заснован на употреби нових функција за Џунос оперативне системе.[145] У Фебруару 2013, Џунипер је објавио неколико СДН производа, укључујући и резервисање софтверске апликације, Услуге Активационог Директора и Мобилна Контрола Гејтвеја уредјаја.[146]

У Мају 2013, Џунипер је најавио СДН контролер који се зове ЏуносВ Контреил, користеци технологију које је стечена у Контраил Системима.[147] Серије СДН производа су пуштене у Фебруару 2014, као што је мрежни софтверски производ, Џунос Фјужн, и СДН контролер назван Нортстар. Нортстар помаже у проналажењу оптималних путева за податке који путују кроз мрежу.[117]

Скорашњи Апдејти уреди

У Марту 2015, Џунипер је најавио низ новости у ПТX породици основних рутера, QФX породица прекидача, као и исправке у свом безбедносном портфолију.[148][149][150]

Према извештају објављеном од стране консултантске фирме ЛексИнова у Јуну 2015, Џунипер Мреже је трећи највећи прималац мрежних патената везаних за безбедност са портфолиом од 2,926 патената везаних за безбедност.[151]

Операције уреди

Џунипер Мреже оперира у више од 100 земаља. Око 50% своје зараде је из Америке, 30% из ЕМЕА и 20% из Азије. Џунипер продаје директно бизнисменима, и кроз препродавце и партнере као сто су Ериxсон, ИБМ, Нокиа, ИнграмМицро и НЕЦ.[78] Око 50% Џуниперове зараде је од рутера, 13% од прекидача, 12% од ИТ безбедности и 25% од услуга.[152]

Према извештају из 2013 од стране Гласдор, Џунипер мреже имају најплаћеније софтвер инзењере у технолошком сектору са око 24 000 долара годишње.[153] Оперира са Џунипер Мреже Академском Алијансом (ЈНАА) програмом који тражи нове тек дипломиране студенте.[154]

Према СWОТ анализи од стране МаркетЛана, Џунипер има "јак фокус" на истраживање и развој. Р&D трошкови су били измедју 22 и 25% зараде од 2011 до 2013.[115] Већина производње компаније је препуштена[9] на три производне компаније: Келестика, Флекстроникс и Актон Технологије.[78] Џунипер ради на Џунос иновативном фонду који је почео са 50 милиона долара у 2010. и инвестира у технолошке компаније у раном стадијуму развијајући апликације за Џунос оперативни систем.[54][155] Џунипер мрезе инвестирале су 20 компанија. Процењено је да је то од 1-2% компанија које су проценили за потенционално улагање.[54]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Јунипер Нетwоркс Финанциал Ресултс”. Јунипер. Приступљено 4. 2. 2015. 
  2. ^ Јунипер Нетwоркс: Форм 10- (ПДФ), Приступљено 6. 2. 2015 
  3. ^ Дуффy, Јим (7. 6. 2010). „Цисцо вс Јунипер”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 20. 4. 2015. 
  4. ^ а б Степхен, Лаwсон (25. 3. 2002). „Јунипер лоокс беyонд цоре роутерс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 20. 4. 2015. 
  5. ^ а б „Бусинесс: Спот тхе дифференце; Јунипер Нетwоркс”. Тхе Ецономист. 1. 9. 2001. 
  6. ^ а б в г д Реинхардт, Андy; Кеy, Ангела (15. 5. 2000). „Јунипер: Фресх Цомпетитор? Фресх Меат? Соме аналyстс цомпаре тхис нетwоркинг неwцомер то Цисцо еигхт yеарс аго.”. Фортуне Магазине. Архивирано из оригинала 06. 11. 2015. г. Приступљено 11. 12. 2014. 
  7. ^ а б в г д ђ е Воттелер, Ед (2002). Интернатионал Дирецторy оф Цомпанy Хисториес: Јунипер Нетwоркс, Инц. 43. Ст. Јамес Пресс. стр. 251—255. 
  8. ^ Гуy, Сандра (2. 9. 1997). „Стартуп спроутс wитх лофтy гоалс”. Телепхонy. 
  9. ^ а б в Пуртон, Петер (15. 3. 2000). „Јунипер Нетwоркс ис пурпосе-буилт то серве а неw маркет, ан интернет инфраструцтуре цапабле оф цоннецтинг 520 миллион пеопле”. Финанциал Тимес. 
  10. ^ Дуке, Јеремy (24. 11. 1997). „Стартупс интродуце фастер роутерс”. Елецтрониц Неwс. 
  11. ^ Wирбел, Лоринг (1. 9. 1997). „Стартуп снагс $40М ин а бид то редефине роутерс”. Елецтрониц Енгинееринг Тимес. 
  12. ^ Нее, Ериц (6. 4. 1998). „Тхе тиес тхат бинд”. Форбес. Приступљено 11. 12. 2014. 
  13. ^ Стеинберг, Стеве (24. 2. 1997). „Цисцо ' с Схифт ин Фоцус Маy Wелл Хаве Цост Ит Итс Висион”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 19. 11. 2014. 
  14. ^ Абате, Том (29. 8. 1997). „Стартуп Гетс $40 Миллион То Лоосен Цисцо'с Холд”. Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 4. 2. 2009. 
  15. ^ Хескетт, Бен (29. 8. 1997). „Нет старт-уп хас рицх фриендс”. ЦНЕТ. Приступљено 5. 12. 2014. 
  16. ^ Цхристиан, Хилл (29. 8. 1997). „Фоур макерс оф телецом еqуипмент јоин то инвест ин пројецт то спеед уп Интернет”. Wалл Стреет Јоурнал. 
  17. ^ Греене, Тим (1. 9. 1997). „Јунипер аттрацтс биг монеy”. Нетwорк Wорлд. 
  18. ^ Хабер, Царол (8. 9. 1997). „Топ фирмс поур фундс инто Јунипер”. Елецтрониц Неwс. стр. 56. 
  19. ^ Цартер, Wаyне (15. 12. 1997). „Јунипер ремаинс дарк хорсе”. Телепхонy. 
  20. ^ а б в г Филес, Јеннифер (27. 5. 2001). „Јунипер ин Хигх-Спеед Цхасе оф Цисцо”. Тхе Сан Јосе Мерцурy Неwс. Приступљено 8. 12. 2014. 
  21. ^ Сео, Б Х. (31. 1. 2000). „У.С. нет-геар вендорс цоурт Кореа”. Елецтрониц Енгинееринг Тимес (Кореа). 
  22. ^ Хугхес, Цхрис (5. 4. 2000). „Цорпорате профиле: Тхе роут то суццесс…”. Тхе Индепендент. 
  23. ^ „Бусинесс Бриеф -- ЈУНИПЕР НЕТWОРКС ИНЦ.: ИПО Филинг Маде то Оффер Схарес Тоталинг $70 Миллион”. Wалл Стреет Јоурнал. 22. 4. 1999. стр. Б4. 
  24. ^ Тхурм, Сцотт; Мехта, Степхание (28. 6. 1999). „Јунипер Нетwоркс Схарес Соар ин Офферинг”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. стр. Б6. Приступљено 3. 5. 2015. 
  25. ^ Лее, Јеанне (2. 8. 1999). „Јунипер: А Нет Хардwаре Макер'с Голден ИПО”. Фортуне Магазине. Архивирано из оригинала 06. 11. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2014. 
  26. ^ „Јунипер Нетwоркс леадинг ред-хот пацк оф валлеy ИПОс”. Силицон Валлеy Бусинесс Јоурнал. 4. 7. 1999. Приступљено 12. 12. 2014. 
  27. ^ ЛаБарба, Лиане (5. 7. 1999). „Терабит румблес схаке тхе ландсцапе”. Телепхонy. 
  28. ^ а б „Јунипер Снатцхинг Роутер Маркет Схаре Фром Цисцо”. Тхе Стреет.цом. 22. 11. 2000. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2009. 
  29. ^ Таyлор, Рогер; Миллс, Дон (26. 7. 1999). „Силицон Валлеy'с идеа ман: А партнер ин оне оф тхе леадинг вентуре цапитал фирмс ин Цалифорниа'с хигх-тецх хавен, Винод Кхосла ис а фирм белиевер ин тхе валуе оф тхе фрее-тхинкинг ентрепренеур ин тхе аге оф тхе Интернет”. 
  30. ^ а б в г д ђ Блацк, Јане (6. 2. 2001). „Фор Јунипер, Сингле-Миндеднесс Wинс тхе Раце”. БусинессWеек. Приступљено 8. 12. 2014. 
  31. ^ а б в Харвеy, Фиона (17. 1. 2001). „Релентлесс цомпетитор ин тхе схадоw оф а гиант”. Финанциал Тимес. 
  32. ^ Схинал, Јохн (10. 9. 2000). „Јунипер: Тхе Упстарт Тхат'с Еатинг Цисцо'с Лунцх”. БусинессWеек. Приступљено 12. 12. 2014. 
  33. ^ Лее, Дан (19. 11. 2004). „Јунипер Нетwоркс гаинс море гроунд он Цисцо”. Тхе Сан Јосе Мерцурy Неwс. 
  34. ^ Дуффy, Јим (17. 4. 2008). „Цисцо’с ИОС вс. Јунипер’с Јунос”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 19. 11. 2014. 
  35. ^ Цларк, Дон (12. 9. 2011). „Цисцо Талкс Тоугх Овер Јунипер Геар”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 12. 2014. 
  36. ^ Дуффy, Јим (22. 5. 2012). „Цомпанy саyс маркет ис рипе ноw фор тхе 7950 XРС, wхицх сцалес то 32Тбпс анд 160 100Г Етхернет портс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 10. 1. 2015. 
  37. ^ „Бусинесс Бриеф -- Јунипер Нетwоркс Инц.: Јоинт Вентуре Wитх Ерицссон Wилл Селл Адванцед Сwитцхес”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. 1. 12. 2000. 
  38. ^ Wебер, Тобy (4. 12. 2000). „Ит такес тwо то нетwорк”. Телепхонy. 
  39. ^ „Нортел, Јунипер форм фибре аллианце”. Тхе Оттаwа Цитизен. 30. 6. 2000. 
  40. ^ Тхурм, Сцотт (13. 7. 2001). „Јунипер Нетwоркс Цитес Слуггисх Салес Ас Ит Постс а Лосс”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. стр. Б6. 
  41. ^ а б Малик, Ом (септембар 2004). „Кинг оф тхе Роад”. Бусинесс 2.0. 
  42. ^ „Јунипер анноунцед ит wилл цут wорк форце”. Ассоциатед Пресс. 9. 6. 2001. Приступљено 3. 12. 2014. 
  43. ^ 2004 Аннуал Репорт (ПДФ), Јунипер Нетwоркс, Приступљено 21. 12. 2014 
  44. ^ Раy, Тиернан (19. 7. 2014). „Јунипер Нетwоркс: Wхy тхе Стоцк Цоулд Цлимб 30% ор Море”. Барронс. Приступљено 23. 12. 2014. 
  45. ^ а б Дуффy, Јим (24. 10. 2005). „Јунипер гаинс цорп. нетwорк гроунд”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 4. 5. 2015. 
  46. ^ Греене, Тим (25. 4. 2005). „Јунипер: Сецуред & ассуред?”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 6. 2. 2015. 
  47. ^ Греене, Тим (9. 6. 2008). „Јунипер англинг фор броадер роле”. Нетwорк Wорлд. 
  48. ^ Дуффy, Јим (11. 6. 2007). „Јунипер феелс гроwинг паинс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 6. 2. 2015. 
  49. ^ а б в Росенблатт, Јоел (11. 2. 2010). „Јунипер Wилл Паy $169 Миллион то Сеттле Оптионс Бацкдатинг Суит”. Блоомберг. Приступљено 22. 12. 2014. 
  50. ^ Аллисон, Кевин (21. 12. 2006). „Јунипер Нетwоркс хит бy Долларс 900м стоцк оптион цхарге”. Финанциал Тимес. 
  51. ^ а б „Јунипер сеттлес оптион бацкдатинг суит фор $169 млн”. Реутерс. 11. 2. 2010. Архивирано из оригинала 14. 04. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  52. ^ „Кевин Јохнсон то леаве Мицрософт фор Јунипер”. ЦНЕТ Неwс. 23. 7. 2008. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2009. 
  53. ^ Бурт, Јеффреy (4. 8. 2008). „Фром Мицрософт то Јунипер”. еWеек. 
  54. ^ а б в г д Гаге, Деборах (7. 9. 2011). „Ат А Цроссроадс, Јунипер Нетwоркс Форгес Ахеад”. ВентуреWире. 
  55. ^ Дуффy, Јим (24. 9. 2010). „Тхе Мицрософтинг оф Јунипер Нетwоркс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 6. 2. 2015. 
  56. ^ Дуффy, Јим (4. 2. 2008). „Јунипер саyс тхе сwитцх ис он”. Нетwорк Wорлд. 
  57. ^ Бурт, Јеффреy (25. 7. 2014). „Јунипер то Селл Јунос Пулсе Сецуритy Унит фор $250 Миллион”. еWеек. Приступљено 20. 1. 2015. [мртва веза]
  58. ^ Дуффy, Јим (26. 2. 2013). „Јунипер Нетwоркс триед то селл ентерприсе ассетс: репорт”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 23. 12. 2014. 
  59. ^ Дуффy, Јим (23. 10. 2012). „Јунипер Нетwоркс сеес анотхер топ еxец леаве”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 23. 12. 2014. 
  60. ^ Дуффy, Јим (23. 7. 2013). „Јунипер ЦЕО анноунцес ретиремент фоллоwинг блоwоут Q2 ресултс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 23. 12. 2014. 
  61. ^ Дуффy, Јим (13. 11. 2013). „Јунипер тапс неw ЦЕО wитх ЦИО роотс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 30. 10. 2014. 
  62. ^ Бент, Кристин (16. 1. 2014). „Неw ЦЕО Кхерадпир Лаyс Оут Висион Фор Футуре Оф Јунипер Нетwоркс”. ЦРН. Приступљено 3. 5. 2015. 
  63. ^ Басс, Дина. „Јунипер ЦЕО Ресигнс Афтер Ревиеw Овер Цустомер Неготиатион”. Блоомберг. Приступљено 3. 5. 2015. 
  64. ^ Фолеy, Степхен (13. 1. 2014). „Еллиотт цаллс он Јунипер Нетwоркс то ретурн $3.5 биллион то инвесторс”. Финанциал Тимес. Приступљено 22. 12. 2014. 
  65. ^ Боултон, Цлинт (2. 9. 2014). „Јунипер ЦЕО: Фром ЦИО то ЦЕО ин Тхрее Степс”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 31. 10. 2014. 
  66. ^ Цларк, Дон; Беноит, Давид (20. 2. 2014). „Јунипер Нетwоркс, Ундер Прессуре, Унвеилс Буyбацк анд Дивиденд План”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 12. 2014. 
  67. ^ Алден, Wиллиам (20. 2. 2014). „Јунипер Нетwоркс Реацхес Деал Wитх Хедге Фунд”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 22. 12. 2014. 
  68. ^ Келл, Јохн (2. 4. 2014). „Јунипер Нетwоркс то Цут Глобал Wоркфорце бy 6%”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 23. 12. 2014. 
  69. ^ Конрад, Алеx (10. 11. 2014). „Мyстериоус Цустомер Неготиатион Леадс То Судден Оустер Оф Јунипер Нетwоркс ЦЕО”. Форбес. Приступљено 11. 11. 2014. 
  70. ^ Басс, Дина; Ху, Денни (11. 11. 2014). „Јунипер ЦЕО Ресигнс Афтер Ревиеw Овер Цустомер Неготиатион”. 
  71. ^ Гхриби, Асма; Стyнес, Тесс (28. 5. 2014). „Пало Алто Нетwоркс то Паy $175 Миллион то Ресолве Суит Wитх Јунипер”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 23. 12. 2014. 
  72. ^ а б Стумп, Матт (7. 10. 2002). „Јунипер ацqуиситионс yиелд смалл-сyстем ЦМТС геар”. Мултицханнел Неwс. Приступљено 20. 4. 2015. 
  73. ^ Дуффy, Јим (9. 2. 2004). „Јунипер ацqуирес НетСцреен”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 20. 12. 2014. 
  74. ^ Хагендорф, Јеннифер (5. 7. 2004). „Јунипер лаунцхес неw унифиед партнер програм”. ЦРН. 
  75. ^ Хагендорф, Јеннифер (16. 5. 2005). „Јунипер ЦЕО Ургес Енд то Статус Qуо”. ЦРН. 
  76. ^ Wирбел, Лоринг (2. 5. 2005). „Ацqуиситионс таке Јунипер то ентерприсе”. Елецтрониц Енгинееринг Тимес. 
  77. ^ Франклин, Цуртис (12. 5. 2005). „Јунипер Ацqуиситионс Цоулд Ревамп Ентерприсе Нетс”. Нетwорк Цомпутинг. 
  78. ^ а б в Јунипер Нетwоркс, Ваулт, Архивирано из оригинала 29. 06. 2015. г., Приступљено 24. 12. 2014 
  79. ^ Дуффy, Јим (16. 11. 2010). „Јунипер буyс WЛАН пионеер Трапезе фор $152 миллион”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 23. 4. 2015. 
  80. ^ Расхид, Фахмида (22. 2. 2012). „Јунипер Нетwоркс Буyс Мyконос Софтwаре фор $80 миллион”. еWеек. Приступљено 22. 12. 2014. [мртва веза]
  81. ^ Дуффy, Јим (12. 12. 2012). „Јунипер буyс СДН стартуп фор $176М”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 22. 12. 2014. 
  82. ^ Дуффy, Јим (23. 2. 2014). „Јунипер броаденс СДН фор царриерс”. Нетwорк Wорлд. 
  83. ^ а б в г 2014 Аннуал Репорт (ПДФ), Јунипер, Приступљено 10. 1. 2015 
  84. ^ Кернер, Сеан (23. 2. 2011). „Царриер Роутер анд Сwитцхинг Маркет Wортх $12.8 биллион”. Ентерприсе Нетwоркинг Планет. Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  85. ^ Деманд фор сервице провидер роутерс wеакенс ин тхирд qуартер 2014, аццординг то Делл'Оро Гроуп, Делл'Оро Гроуп, 2. 12. 2014, Архивирано из оригинала 31. 07. 2015. г., Приступљено 15. 05. 2017 
  86. ^ „Сервице Провидер Едге Роутер анд Сwитцх Маркет Реацхес Рецорд Левелс, Аццординг то Делл’Оро Гроуп”. Делл'Оро Гроуп. 3. 9. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  87. ^ „Цоре роутер маркет гроwс фор фоуртх цонсецутиве qуартер саyс Делл'Оро Гроуп”. ЛигхтWаве. 6. 6. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 
  88. ^ Донован, Фред (7. 8. 2013). „Ентерприсес аре феелинг тхе 'неед фор спеед' ин нетwорк фиреwаллс”. Фиерце ИТ Сецуритy. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  89. ^ Кисх, Деборах; Пингрее, Лаwренце (октобар 2014), Царриер Нетwорк Фиреwаллс, Гартнер, Цомпетитиве Ландсцапе: Царриер-Цласс Нетwорк Фиреwаллс 
  90. ^ Wилсон, Јефф (мај 2014), Дата Центер Сецуритy Продуцтс, Инфонетицс 
  91. ^ Дуффy, Јим (4. 6. 2014). „Јунипер wирес уп WЛАН деал wитх Аруба”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 10. 1. 2015. 
  92. ^ Греене, Тим (9. 6. 2008). „Јунипер реввинг суппорт сервицес”. Нетwорк Wорлд. 
  93. ^ „Јунипер Нетwоркс Инц. Лаунцхинг Продуцт, Софтwаре фор Интернет”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. 1. 7. 1998. 
  94. ^ Лаwсон, Степхен (6. 7. 1998). „Јунипер унвеилс Јунос роутинг цоде фор Нет”. Инфоwорлд. 
  95. ^ Хескетт, Бен (16. 9. 1998). „Јунипер схипс спеедy роутер”. ЦНЕТ. Приступљено 17. 12. 2014. 
  96. ^ Лее, Yвонне (23. 9. 1998). „Старт-Уп Оне-Упс Цисцо Wитх Итс 'Интернет Роутер'”. Инвестор'с Бусинесс Даилy. стр. А11. 
  97. ^ Царусо, Јефф (21. 9. 1998). „Јунипер хопес то боост 'Нет wитх массиве М40 роутер”. Нетwорк Wорлд. 
  98. ^ Сцхафф, Wиллиам (23. 8. 1999). „Јунипер: Wортх тхе прице?”. ИнформатионWеек. 
  99. ^ „Јунипер трумпс Цисцо ат итс оwн гаме”. ЦНЕТ Неwс. 28. 3. 2000. Приступљено 4. 2. 2009. 
  100. ^ Сцхиесел, Сетх (28. 3. 2000). „Јунипер то Интродуце Сyстем Фор Фастер Нет Сwитцхинг”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 12. 2014. 
  101. ^ ИДГ Нетwорк Wорлд Инц (2001). Нетwорк Wорлд. ИДГ Нетwорк Wорлд Инц. стр. 56. ИССН 0887-7661. 
  102. ^ Wирбел, Лоринг (17. 4. 2000). „Јунипер Нетwоркс то упграде алл итс роутерс то Интернет Процессор ИИ”. Елецтрониц Енгинееринг Тимес. 
  103. ^ Дуффy, Јим (29. 4. 2002). „Јунипер унвеилс 'Гибсон' цоре роутер”. Нетwорк Wорлд. 
  104. ^ Руфоло, Сандра (26. 7. 2004). „Стаyинг Цомпетитиве -- Јунипер Роллс Оут Роутерс”. ВАРБусинесс. 
  105. ^ Губбинс, Ед (13. 12. 2004). „Јунипер'с, Цисцо'с Продуцтс Фаце Офф ин Цоре Роутер Спаце”. Телепхонy. 
  106. ^ Ангелл, Мике (24. 7. 2003). „Нетwоркинг Геар Фирм Такес Цаутиоус Роуте; Тхингс Аре Беттер, Бут...; Цомпанy еxецс хопефул абоут а рецоверy, тхоугх тхеy"ре "нот цонвинцед"”. Инвестор'с Бусинесс Даилy. стр. А10. 
  107. ^ „Јунипер Набс Униспхере фор $740М”. Лигхт Реадинг. 20. 5. 2002. Приступљено 20. 12. 2014. 
  108. ^ Суппа, Царлy (19. 4. 2002). „Антиципатед роутерс стир уп а неw цоре-едге дебате”. Нетwорк Wорлд Цанада. 
  109. ^ Дуфф, Јим (7. 7. 2003). „Јунипер енханцес едге офферингс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 20. 12. 2014. 
  110. ^ „Јунипер терминатес Г-сериес”. Нетwорк Wорлд Цанада. 22. 8. 2003. 
  111. ^ Неwман, Давид (14. 7. 2008). „Јунипер сwитцх провес то бе цредибле цхоице”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 10. 1. 2015. 
  112. ^ Кернер, Сеан Мицхаел (15. 11. 2010). „Јунипер Еxпандс Цоре Роутинг Поwер wитх Т4000”. Ентерприсе Нетwоркинг Планет. 
  113. ^ Кернер, Сеан (8. 2. 2012). „Неw АЦX Роутерс Усхер ин Универсал Аццесс”. Ентерприсе Нетwоркинг Планет. Приступљено 10. 1. 2015. 
  114. ^ Дуффy, Јим (8. 2. 2012). „Јунипер лаунцхес АЦX Универсал Аццесс роутер ранге”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 10. 1. 2015. 
  115. ^ а б в Јунипер Нетwоркс, Инц. СWОТ Аналyсис., МаркетЛине, јул 2014 
  116. ^ Дуффy, Јим (18. 3. 2013). „ПТX3000 аимед ат метро нетwоркс, Тиер 2/3 провидерс”. Нетwорк Wорлд. Архивирано из оригинала 09. 08. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  117. ^ а б в Дуффy, Јим (23. 2. 2014). „Јунипер броаденс СДН фор царриерс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 22. 12. 2014. 
  118. ^ „Трилл? СПБ? ФабрицПатх? QФабриц? Флат Нетwорк Цонфусион!”. Нетwорк Неwс. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  119. ^ Туна, Цари (23. 2. 2011). „Јунипер то Унвеил Неw Нетwоркинг Сyстем”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 23. 12. 2014. 
  120. ^ Бурт, Јеффреy (29. 10. 2013). „Јунипер Лаунцхес МетаФабриц Нетwорк Арцхитецтуре, Сwитцхес”. еWеек. Приступљено 10. 1. 2015. [мртва веза]
  121. ^ Бент, Кристин (4. 12. 2014). „Јунипер Нетwоркс Ембрацес Опен Соурце Хардwаре wитх Неwест Сwитцх”. ЦРН. Приступљено 23. 12. 2014. 
  122. ^ Дуффy, Јим (3. 12. 2014). „Јунипер унбундлес сwитцх хардwаре, софтwаре”. Нетwорк Wорлд. Архивирано из оригинала 28. 12. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2014. 
  123. ^ Фисхер, Деннис (2. 6. 2003). „Тоол Кит Еxтендс Роутер Сецуритy ; Јунипер летс усерс детермине феатурес”. еWеек. Приступљено 20. 12. 2014. 
  124. ^ Дубоwски, Стефан (27. 6. 2003). „Јунипер бранцхес оут wитх сецуре роутерс”. ЦомпутерWорлд Цанада. Приступљено 20. 12. 2014. 
  125. ^ Цатон, Мицхаел (3. 5. 2004). „Јунипер Апплианце Гуардс Цонференцес”. еWеек. Приступљено 3. 5. 2015. 
  126. ^ Гарциа, Андреw (10. 5. 2004). „ССЛ ВПНс Старт Макинг Сенсе”. еWеек. Приступљено 20. 12. 2014. 
  127. ^ а б Греенфиелд, Давид (јул 2004). „Јунипер Нетwоркс’ Ј-Сериес”. Нетwорк Магазине. 
  128. ^ Снyдер, Јоел (7. 3. 2005). „Јунипер сцорес wитх WЛАН протецтор”. Нетwорк Wорлд. Архивирано из оригинала 05. 05. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2014. 
  129. ^ Мусицх, Паула (23. 8. 2004). „Јунипер Доес ССЛ фор СМБс; Јунипер Нетwоркс Инц. маде а бид ласт wеек то доминате тхе Сецуре Соцкетс Лаyер ВПН спаце амонг смалл анд мидсизе бусинессес wитх а неw лине оф лоw-цост апплианцес”. еWеек. Приступљено 4. 5. 2015. 
  130. ^ Виллано, Матт (16. 8. 2004). „Јунипер зероес ин он СМБс, сеекс море партнерс”. ЦРН. 
  131. ^ Мусицх, Паула (6. 9. 2004). „Јунипер Инцорпоратес Тхирд-Партy Сецуритy; Оптионс фоцус он ендпоинт интегратион”. 
  132. ^ Хагендорф, Јеннифер (21. 6. 2004). „Јунипер Ј-сериес цоулд цхалленге Цисцо”. ЦРН. 
  133. ^ Робертс, Паул (21. 11. 2005). „Јунипер то Ацqуире Функ”. еWеек. Приступљено 21. 12. 2014. 
  134. ^ Снyдер, Јоел (6. 2. 2006). „Јунипер/НетСцреен деал беарс фруит”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 22. 12. 2014. 
  135. ^ Берндтсон, Цхад (19. 1. 2012). „Јунипер Партнерс Он СРX Иссуес: Форгивен Бут Нот Форготтен”. ЦРН. Приступљено 10. 1. 2015. 
  136. ^ Расхид, Фахмида (11. 8. 2011). „АТандТ Партнерс Wитх Јунипер Нетwоркс фор Мобиле Сецуритy Платформ”. еWеек. Приступљено 23. 12. 2014. 
  137. ^ Дуффy, Јим (30. 5. 2012). „Јунипер пацкс 30 неw феатурес инто Wеб сецуритy софтwаре”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 22. 12. 2014. 
  138. ^ Мессмер, Еллен (16. 1. 2014). „Јунипер анноунцес Фирефлy Суите фор виртуал-мацхине сецуритy”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 27. 3. 2015. 
  139. ^ Куцхлер, Ханнах (26. 2. 2014). „Јунипер Нетwоркс ургес цомпаниес то бе ацтиве он цyбер дефенце”. Финанциал Тимес. Приступљено 22. 12. 2014. 
  140. ^ „Ресеарцхерс цонфирм бацкдоор пассwорд ин Јунипер фиреwалл цоде”. Арс Тецхница. 16. 1. 2016.  Текст „аццесс-” игнорисан (помоћ)
  141. ^ „Загроżениа тyгодниа 2015-W52 - Спеце.ИТ”. Спеце.ИТ (на језику: пољски). 16. 1. 2016.  Текст „аццесс-” игнорисан (помоћ)
  142. ^ Зеттер, Ким (18. 12. 2015). „Сецрет Цоде Фоунд ин Јунипер'с Фиреwаллс Схоwс Риск оф Говернмент Бацкдоорс”. Wиред. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  143. ^ „Неw Дисцоверy Ароунд Јунипер Бацкдоор Раисес Море Qуестионс Абоут тхе Цомпанy”. WИРЕД. 8. 1. 2016. 
  144. ^ Греен, Маттхеw. „А Феw Тхоугхтс он Црyптограпхиц Енгинееринг”. 
  145. ^ Дуффy, Јим (15. 1. 2013). „Јунипер финаллy талкс СДНс”. Нетwорк Wорлд. 
  146. ^ Дуффy, Јим (21. 2. 2013). „Јунипер аддс СДН то мобиле нетwоркс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 16. 2. 2015. 
  147. ^ Дуффy, Јим (6. 5. 2013). „Јунипер цлосер то Цисцо ин схиппинг СДН браинс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 23. 12. 2014. 
  148. ^ Неедле, Давид (12. 3. 2015). „Јунипер Продуцт Блитз Пусхес Нетwорк Перформанце то Цхалленге Цисцо”. еWеек. Приступљено 24. 3. 2014. [мртва веза]
  149. ^ Дуффy, Јим (12. 3. 2015). „Јунипер реwирес тхе дата центер”. Нетwорк Wорлд. 
  150. ^ Харанас, Марк (11. 3. 2015). „Јунипер Унлеасхес Неw Нетwоркинг Продуцтс, Боостс Сецуритy”. ЦРН. Приступљено 25. 3. 2015. 
  151. ^ „Аустралиа ис wорлд'с фоуртх-ларгест холдер оф нетwорк-сецуритy патентс, аналyсис финдс”. ЦСО. 3. 7. 2015. Приступљено 3. 7. 2015. 
  152. ^ Јунипер Нетwоркс Инц. Форм 10-Q (ПДФ), 30. 9. 2014, Приступљено 26. 1. 2015 
  153. ^ Млот, Степхание (18. 10. 2013). „Топ-Паyинг Фирм фор Софтwаре Енгинеерс? Ит'с Нот Аппле ор Гоогле”. ПЦ Магазине. 
  154. ^ Бхаттацхарyа, Супарна (27. 9. 2013). „Рецруитерс лоок беyонд цампусес: ЕМПЛОYИНГ Стратегy МНЦс аре цоминг уп wитх тхеир оwн wаyс то емплоy бест ин маркет”. дна Индиа. Приступљено 22. 12. 2014. 
  155. ^ Броwн, Боб (23. 2. 2010). „Јунипер Нетwоркс плункинг доwн $50 миллион то фунд нетwорк стартупс”. Нетwорк Wорлд. Приступљено 22. 12. 2014. 

Литература уреди

  • ИДГ Нетwорк Wорлд Инц (2001). Нетwорк Wорлд. ИДГ Нетwорк Wорлд Инц. стр. 56. ИССН 0887-7661. 
  • Воттелер, Ед (2002). Интернатионал Дирецторy оф Цомпанy Хисториес: Јунипер Нетwоркс, Инц. 43. Ст. Јамес Пресс. стр. 251—255. 

Спољасњи линкови уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Juniper_Networks&oldid=27756852”