Какадуи
Какадуи (лат. Cacatuidae) су породица птица реда Psittaciformes. Постоји 21 врста у овој породици. Заједно са породицама Psittacidae и Strigopidae чине ред папига. Њихов назив потиче од малајског назива за ове птице кака(к)туа. Настањују Филипине и источна индонезијска острва до Нове Гвинеје, Соломонских острва и Аустралије.
| Какадуи | |
|---|---|
| |
| Ружичасти какаду у Аустралији. | |
| |
| Палмин какаду (Probosciger aterrimus) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Пситтациформес |
| Натпородица: | Цацатуоидеа |
| Породица: | Цацатуидае G. R. Gray 1840 |
| Типски род | |
| Cacatua | |
| Родови | |
|
Probosciger | |
| |
| Садашњи опсег какадуа – црвено Налази недавних фосила – плаво | |
| Синоними | |
Опис
уредиКакадуи су углавном средње велики или велики папагаји здепасте грађе. Дужина варира од 30 до 60 цм, а тежина од 300 до 1000 грама. Нимфа је најмања врста у овој породици и много је мања и виткија од осталих какадуа. Све врсте имају кукму на глави која је подигнута када какаду слеће или када је узбуђен. Какадуи имају многе заједничке особине са другим папагајима укључујући и закривљен кљун и зигодактилна стопала, са два прста окренута према напред, а два према назад. Међутим, разликују се од њих по томе што немају Дикову структуру перја која изазива светлоплаве и зелене боје код папагаја и што имају жучни мехур.
Као и праве папиге, какадуи имају кратке ноге, снажне канџе и гегају се у ходу. Често користе кљун као трећи уд када се пењу по гранама. Углавном имају дуга и широка крила која користе за брзи лет. Забележено је да ружичасти какадуи лете брзинама и до 70 км/х. Припадници рода Calyptorhynchus имају краћа и округлија крила за спорији лет.
Какадуи имају велике кљунове које одржавају оштрим стругајући једну вилицу о другу док се одмарају. Имају мишићав језик којим придржавају орах у кљуну док га доња вилица притишће док га не сломи. Могу покретати вилице у страну захваљујући мишићима.
Перје какадуа је мање шарено од оног правих папига. Углавном су црне, сиве или беле боје. Многе врсте имају мало жуте, ружичасте или црвене боје на крести или репу. Ружичасти какаду је изузетак јер има много ружичасте боје. Неке врсте имају голу кожу на лицу светле боје, као палмин какаду. Мужјаци и женке су врло слични иако постоји разлика у величини кљуна између полова. Женке су обично блеђе боје од мужјака. Какадуи одржавају перје чистим тако што га често чисте током дана.
Митарење је врло споро и комплексно. Црним какадуима су потребне две године да замене сво перје, док ружичастим какадуима треба шест месеци за то.
Размножавање
уредиКакадуи су моногамни и граде гнезда у рупама у дрвећу које не могу ископати сами. Обично су 7-8 м изнад земље. Женке се могу парити са три године старости а мужјаци касније. Женке носе округласта и бела јаја која инкубирају од 20 до 29 дана, зависно од врсте. Код неких врста и мужјак помаже у инкубирању јаја. Око 20% снесених јаја је заправо неоплођено. Младунчад убијају други какадуи, варани, сове и питони.
Етимологија
уредиРеч какаду потиче из 17. века и изведена је из холандске речи kaketoe, која потиче од малајске речи kakatua. Варијације из седамнаестог века обухватају cacato, cockatoon и crockadore, а у 18. веку су кориштени cokato, cocatore и cocatoo.[3][4] Ова деривација је кориштена за фамилију и генеричка имена Cacatuidae и Cacatua, респективно.[5]
У Аустралијском слангу или колоквијалном језику, особа која чива стражу док други предузимају тајне или илегалне активности, посебно при коцкању, се назива „cockatoo”.[6] Власници малих пољопривредних предузећа су често шаљиво или помало омаловажавајуће називају „куку фармерима”.[7]
Таксономија
уредиКакадуи су први пут дефинисани као потфамилија Cacatuinae унутар фамилије папагаја Psittacidae у раду енглеског природњака Џорxа Роберта Греја 1840. године, при чему је Cacatua наведено прво као типски род.[13] Ова група је алтернативно била разматрана као било самостална или потфамилија у радовима више ауторитета. Амерички орнитолог Џејмс Ли Питерс у свом раду из 1937. године под насловом Попис птица свијета, Сибли и Монро 1990. године сматрају је потфамилијом, док је експерт за папагаје Џозеф Форшо класификује као фамилију 1973. године.[14] Накнадне молекуларне студије су показале да најранији одвајање од оригиналних папагајских предака представљају Ново Зеланддки папагаји из надфамилије Strigopoidea, и да њима следе какадуи, сад већ добро дефинисана група или кладус, који су се одвојили оод осталих папагаја, и затим раширили по јужној хемисфери и даље раздвојили у многе врсте папагаја, паракита, ара, лорија, лорикита, агапорниса и других правих папагаја натпородице Psittacoidea.[8][9][10][11][15][16][17][18][19]
Галерија
уреди-
Бели папагај из рода Какаду, wхите цоцкатоо , умбрелла цоцкатоо , (Цацатуа алба) , Парк краљице Елизабете, Ванкувер -
Сулфур папагај из рода Какаду, Сулпхур-црестед цоцкатоо , (Цацатуа галерита) , Парк краљице Елизабете, Ванкувер -
Парк краљице Елизабете, Папагај са крестом боје Цитрон врсте Какаду, у Ванкуверу, цитрон-црестед цоцкатоо , (Цацатуа сулпхуреа цитриноцристата) -
_04.jpg)
Референце
уреди- ^ ИЦЗН (2000). „Опинион 1949. Цацатуа Виеиллот, 1817 анд Цацатуинае Граy, 1840 (Авес, Пситтациформес): цонсервед”. Буллетин оф Зоологицал Номенцлатуре: 66—67.
- ^ Суппрессед бy тхе Интернатионал Цоммиссион он Зоологицал Номенцлатуре ин Опинион 1949 (2000). ИЦЗН (2000). „Опинион 1949. Цацатуа Виеиллот, 1817 анд Цацатуинае Граy, 1840 (Авес, Пситтациформес): цонсервед”. Буллетин оф Зоологицал Номенцлатуре: 66—67.
- ^ Ј. Симпсон; Е. Wеинер, ур. (1989). „цоцкатоо”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (2нд изд.). Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-861186-8.
- ^ Мyнотт, Јеремy (2009). Бирдсцапес: Бирдс ин Оур Имагинатион анд Еxпериенце. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. стр. 319. ИСБН 978-0-691-13539-7.
- ^ Хиггинс, Петер Јеффреy (1999). Хандбоок оф Аустралиан, Неw Зеаланд анд Антарцтиц Бирдс. Волуме 4: Парротс то Долларбирд. Мелбоурне: Оxфорд Университy Пресс. стр. 127. ИСБН 978-0-19-553071-1.
- ^ Роwлеy, Иан (1997). „Фамилy Цацатуидае (Цоцкатоос)”. Ур.: дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 4, Сандгроусе то Цуцкоос. Барцелона: Лyнx Едиционс. стр. 246—69. ИСБН 978-84-87334-22-1.
- ^ Рицхардс, Кел. „АБЦ НеwсРадио: wордwатцх, Цоцкатоо”. АБЦ wебсите. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 20. 10. 2009.
- ^ а б Wхите, Ницоле Е.; Пхиллипс, Маттхеw Ј.; M. Тхомас П. Гилберт; Алонзо Алфаро-Нúñез; Wиллерслев, Еске; Маwсон, Петер Р.; Петер Б.С. Спенцер; Бунце, Мицхаел (2011). „Тхе еволутионарy хисторy оф цоцкатоос (Авес: Пситтациформес: Цацатуидае)” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 59 (3): 615—622. ПМИД 21419232. дои:10.1016/ј.yмпев.2011.03.011.
- ^ а б Wригхт ТФ, Сцхиртзингер ЕЕ, Матсумото Т, et al. (2008). „А Мултилоцус Молецулар Пхyлогенy оф тхе Парротс (Пситтациформес): Суппорт фор а Гондwанан Оригин дуринг тхе Цретацеоус”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 25 (10): 2141—56. ПМЦ 2727385
. ПМИД 18653733. дои:10.1093/молбев/мсн160.
- ^ а б де Клоет, РС; СР, де Клоет (2005). „Тхе еволутион оф тхе спиндлин гене ин бирдс: Сеqуенце аналyсис оф ан интрон оф тхе спиндлин W анд З гене ревеалс фоур мајор дивисионс оф тхе Пситтациформес”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 36 (3): 706—21. ПМИД 16099384. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.03.013.
- ^ а б Токита M, Киyосхи Т, Армстронг КН (2007). „Еволутион оф цраниофациал новелтy ин парротс тхроугх девелопментал модуларитy анд хетероцхронy”. Еволутион & Девелопмент. 9 (6): 590—601. ПМИД 17976055. дои:10.1111/ј.1525-142X.2007.00199.x.
- ^ Броwн ДМ, Тофт ЦА (1999). „Молецулар сyстематицс анд биогеограпхy оф тхе цоцкатоос (Пситтациформес: Цацатуидае)”. Аук. 116 (1): 141—57. ЈСТОР 4089461. дои:10.2307/4089461.
- ^ Граy, Георге Роберт (1840). А Лист оф тхе Генера оф Бирдс, wитх ан индицатион оф тхе тyпицал специес оф еацх генус. Лондон: Р. & Ј.Е. Таyлор. стр. 53. Приступљено 2. 11. 2009.
- ^ Цхристидис & Болес 2008, стр. 148.
- ^ Астути, Дwи; Азума, Норико; Сузуки, Хитосхи; Хигасхи, Сеиго (2006). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс Wитхин Парротс (Пситтацидае) Инферред фром Митоцхондриал Цyтоцхроме-бГене Сеqуенцес”. Зоологицал Сциенце. 23 (2): 191—8. ПМИД 16603811. дои:10.2108/зсј.23.191. хдл:2115/54809.
- ^ Цхристидис, L.; Сцходде, Рицхард; ДД, Схаw; СФ, Маyнес (1991). „Релатионсхипс амонг тхе Аустрало-Папуан парротс, лорикеетс, анд цоцкатоос (Авес, Пситтациформес) – протеин евиденце” (ПДФ). Цондор. 93 (2): 302—17. ЈСТОР 1368946. дои:10.2307/1368946.
- ^ Сцхwеизер M, Сеехаусен О, Гüнтерт M, Хертwиг СТ (2010). „Тхе еволутионарy диверсифицатион оф парротс суппортс а таxон пулсе модел wитх мултипле транс-оцеаниц дисперсал евентс анд лоцал радиатионс”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 54 (3): 984—994. ПМИД 19699808. дои:10.1016/ј.yмпев.2009.08.021.
- ^ Сцхwеизер, Мануел; Сеехаусен, Оле; Хертwиг, Стефан Т. (2011). „Мацроеволутионарy паттернс ин тхе диверсифицатион оф парротс: еффецтс оф цлимате цханге, геологицал евентс анд кеy инноватионс”. Јоурнал оф Биогеограпхy. 38 (11): 2176—2194. дои:10.1111/ј.1365-2699.2011.02555.x.
- ^ Јосепх, Лео; Тоон, Алициа; Сцхиртзингер, Ерин Е.; Wригхт, Тимотхy Ф. (2011). „Молецулар сyстематицс оф тwо енигматиц генера Пситтацелла анд Пезопорус иллуминате тхе ецологицал радиатион оф Аустрало-Папуан парротс (Авес: Пситтациформес)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 59 (3): 675—684. ПМИД 21453777. дои:10.1016/ј.yмпев.2011.03.017.
Литература
уреди- Атхан, Маттие Суе (1999). Гуиде то цомпанион паррот бехавиор: wитх фулл-цолор пхотос анд инструцтиве лине драwингс. Wоодбурy, Н.Y.: Баррон'с Едуцатионал Сериес. ИСБН 978-0-7641-0688-0.
- Цамерон, Матт (2007). Цоцкатоос. Цоллингwоод, ВИЦ, Аустралиа: ЦСИРО Публисхинг. ИСБН 978-0-643-09232-7.
- Цхристидис, Лес; Болес, Wалтер (2008). Сyстематицс анд таxономy оф Аустралиан бирдс. Цоллингwоод, ВИЦ, Аустралиа: ЦСИРО Пуб. ИСБН 978-0-643-06511-6.
- Форсхаw, Јосепх M. (2006). Парротс оф тхе Wорлд; ан Идентифицатион Гуиде. Иллустратед бy Франк Книгхт. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-09251-5.
- Форсхаw, Јосепх Мицхаел; Цоопер, Wиллиам Т. (1978). Парротс оф тхе wорлд (2нд изд.). Мелбоурне: Лансдоwне Едитионс. ИСБН 978-0-7018-0690-3.
- Цаyлеy, Невилле Wиллиам; Лендон, Алан Х. (1973). Аустралиан парротс: ин фиелд анд авиарy. Сyднеy: Ангус & Робертсон. ИСБН 978-0-207-12424-2.
- Лоw, Росемарy (1999). Тхе ловинг царе оф пет парротс. Сааницхтон, Б.C.: Ханцоцк Хоусе. ИСБН 978-0-88839-439-2.
Спољашње везе
уреди
- Аустралиан Фаунал Дирецторy
- МyТоос.цом Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2016) – еxплаининг манy оф тхе респонсибилитиес оф цоцкатоо оwнерсхип
- Цоцкатоо видеос Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2016) он тхе Интернет Бирд Цоллецтион